KLJUČ JE U KNJIGAMA : 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga od 22 do 29. oktobra 2017. godine

Najznačajnija i najprestižnija književna manifestacija u jugoistočnoj Evropi, 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga, ove godine će se odvijati pod sloganom „Ključ je u knjigama“. Očekuje se učešće blizu 500 direktnih izlagača, od kojih će više od 50 izlagača biti iz inostranstva.

JAVNI APEL! Ljudi, shvatite - Sajam knjiga se održava u POGREŠNO vreme!

Ovogodišnji slogan podseća na univerzalnu vrednost literature i značaj književnog stvaralaštva za formiranje estetskih vrednosti kakvima čovečanstvo teži.

Na najreprezentativnijem Sajmu knjiga u regionu, na više od 30.000 m2 izložbenog prostora u halama 1, 1A, 2A, 2C i 4, tradicionalno će učestvovati najveći domaći, kao i brojni inostrani izdavači i pisci. Premijerno će biti predstavljena književna izdanja, a publika će moći da prisustvuje brojnim diskusijama i predavanjima o književnosti, stvaralaštvu, izdavaštvu i značaju knjige u vremenu u kome živimo. Kao i svake godine, učesnici manifestacije prisustvovaće obeležavanju značajnih jubileja.

Gosti VULKAN IZDAVAŠTVA na Sajmu knjiga pisci Jusi Adler-Olsen i Mateo Strukul!

Tokom osam sajamskih dana poštovaoci književnosti moći će na jednom mestu, pod kupolama sajma, da sagledaju celokupnu ovogodišnju domaću izdavačku produkciju i da, po tradicionalno najpovoljnijim cenama, obnove svoje privatne zbirke knjiga.

U fokusu 62. Beogradskog sajma knjiga biće savremena književnost na nemačkom jeziku, a zajedničkim nastupom predstaviće se zemlje nemačkog govornog područja - Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn.

Posetiocima će biti predočeno oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega će beogradska publika imati čast da joj se premijerno predstavi čak 350 naslova.

Karl Markus Gaus, Herta Miler, Marsel Bajer, Vladimir Kaminer, Jan Vagner, Folker Kučer, Ingo Šulce, Arno Kameniš, Dana Grigorča, Melinda Nađ Abonji, Jonas Lišer, Tereza Preauer, Valentin Grebner, Luc Ratenov i Katrin Regla, samo su neka od uglednih imena gostujućih pisaca, koji će imati prilike da svoj rad predstave široj publici svakog sajamskog dana, ali i na večernjim programima na različitim lokacijama u centru Beograda.

Program 4 ZEMLjE 1 JEZIK usredsrediće se, između ostalog, na vezu između glasova, zvukova i jezika, na pisce koji stvaraju koristeći različite registre jezika, one koji povezuju muziku i jezik, te one koji pišu na dva ili više jezika. Kroz diskusije na temu prevođenja nemačke literature, govoriće se o vezama i susretima različitih kultura, te o tome kako književnost gradi mostove među zemljama.

Posebna specifičnost programa zajedničkog nastupa četiri zemlje nemačkog govornog područja na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, jeste predstavljanje kreativnog stvaralaštva za decu i omladinu na nemačkom jeziku kroz zabavan i poučan program za najmlađe čitaoce - seriju interaktivnih kreativnih radionica, čitalačkih klubova, predavanja, stvaralačkih seminara, igraonica i performansa.

Program zemalja učesnica i njihovih manje poznatih specifičnosti počeće u ponedeljak, u hali 2, na štandu 4 ZEMLjE 1 JEZIK.

Nakon kreativne radionice za učenike osnovne škole, održaće se prezentacija „Neobična geografija“, na kojoj će učešće uzeti ambasadori Savezne Republike Nemačke, Republike Austrije, Švajcarske i predstavnik Lihtenštajna.

Svi nastupi i razgovori biće simultano prevođeni.

Pored zemalja počasnih gostiju na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvuju i izdavači iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Indije, Irana, Japana, Kanade, Kine, Makedonije, Rumunije, Rusije, Turske, Ukrajine, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Literatura različitih inostranih izdavača biće predstavljena i na štandovima distributerskih kuća u
hali 4.

Među brojnim inostranim gostima, piscima, prevodiocima, izdavačima, koji će na ovogodišnjem sajmu knjiga učiniti čast organizatorima i ljubiteljima književnosti u Srbiji, pored ostalih, biće i Jevgenij Vodolazkin, Marsel Bajer, Angela Rihter, Gabrijela Šubert, Robert Hodel, Ala Tatarenko, Andrej Bazilevski, Nikola Malović i drugi

62. Međunarodni beogradski sajam knjiga biće otvoren za publiku
u nedelju, 22. oktobra od 10 časova,
a svečano otvaranje zakazano je za 22. oktobar u 18 časova u hali 2 Beogradskog sajma.

U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma će pozdraviti Karl-Markus Gaus, austrijski pisac i publicista, veliki poznavalac književnosti srednje i istočne Evrope i uticajni književni kritičar na nemačkom govornom području.

Rođen 1954. godine u Salcburgu od roditelja koji su 1945. godine iz Vojvodine došli u Austriju, Gaus piše o kulturama i pojavama koje su malo poznate, posebno na Zapadu, želeći da pokaže da je Evropa daleko šira i raznolikija nego se čini, da je pravi konglomerat različitih kulturoloških i verskih uticaja.

Gaus je, kao jedan od vodećih evropskih intelektualaca, posebno zaokupljen malim evropskim narodima, «marginalnim» kulturama o kojima se malo zna. Njegove knjige, putopisi o raznolikostima evropskih manjina i društava, pozivaju na očuvanje multietničke i multikulturalne složenosti stare i novonastajuće Evrope.

Gaus je urednik salcburškog časopisa Književnost i kritika i autor niza knjiga prevedenih na brojne jezike, za koje je dobio niz nagrada, poput Evropske nagrade za eseje „Šarl Vijon“, Počasne nagrade za toleranciju Austrijskog izdavača, Nagrade Vilenici za srednjeevropsku književnost i nagrade „Manes Šperber“ i drugih.

Napisao je do sada više od 25 knjiga, među kojima se ističu «Uništenje Srednje Evrope», «Evropski alfabet», «Sa sobom, bez sebe», “Iz bliza, iz daleka“, a prema njegovoj prvoj knjizi putopisa «Umirući Evropljani» snima se film.

62. Međunarodni beogradski sajam knjiga otvoriće akademik Miro Vuksanović

Miro Vuksanović, rođen je 4. maja 1944. godine u Krnjoj Jeli, u Crnoj Gori. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1969, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost.

Za upravnika Gradske biblioteke u Somboru izabran je 1975. Taj posao je obavljao do 1988. god. U tom periodu je fond Biblioteke uvećan za sto hiljada knjiga. Za Biblioteku je primio Orden rada sa srebrnim zracima, Vukovu nagradu, Iskru kulture, Surepovu nagradu, Oktobarsku nagradu i druga priznanja. Pokrenuo je izdavačku delatnost Biblioteke i bio njen urednik.

Upravnik je Biblioteke Matice srpske od 1988. godine (sa najdužim upravničkim stažom u najstarijoj srpskoj nacionalnoj biblioteci).
Vuksanović je pokrenuo serije i uredio 23 toma kataloga Biblioteke (starih i retkih knjiga, i legata), obnovio
„Godišnjak“, pokrenuo ediciju „Tragovi”, ediciju o darodavcima i druga izdanja. Urednik je petojezične Bibliografije knjiga u Vojvodini koja redovno izlazi od 1981.

Član je Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije, Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika (za koji je napisao 139 biografija), Saveta Srpske bibliografije, Upravnog odbora Zadužbine Ive Andrića i Zadužbine Miloša Crnjanskog, član Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine, predsednik žirija beogradskog Sajma knjiga i više književnih nagrada, član Izvršnog odbora Matice srpske, odbora njenih odeljenja.

Pet godina je bio potpredsednik Vukove zadužbine. Za potpredsednika Matice srpske izabran je 2004. godine. Pokretač je i urednik prvih knjiga Edicije Matica u kojoj, po pozivu, svoje knjige objavljuju vodeći savremeni srpski pisci. Od 2008. je glavni urednik Izdavačkog centra Matice srpske i glavni urednik Antologijske edicije Deset vekova srpske književnosti.

Inicirao je i pokrenuo druge važne poslove u Matici srpskoj. Jedan je od inicijatora za osnivanje Njegoševog odbora Matice srpske, ustanovljenja Nagrade „Sreten Marić” (za esej), godišnjaka „Raskršća” i naučnih skupova koje priređuje Matičina Biblioteka.

Književnim radom se bavi od 1975. godine. Objavio je knjige: Kletva Peka Perkova, roman, 1977, 1978, Gorske oči, pripovetke, 1982, Nemušti jezik, zapisi o zmijama, 1984, Vučji tragovi, zapisi o vukovima, 1987, Gradišta, roman, 1989, Tamooni, poeme i komentari, 1992, Moračnik, poeme, 1994, Daleko bilo, mozaički roman u 446 urokljivih slika, 1995, Semolj gora, azbučni roman u 878 priča o riječima, 2000, 2001, Točilo, kame(r)ni roman u 33 rečenice, 2001, Kućni krug, roman u koncentričnom snu, 2003, Semolj zemlja, azbučni roman o 909 planinskih naziva, 2005, 2006 (četiri izdanja u 14.000 primeraka); Povratak u Ravangrad, biografske pripovesti s prologom i pismom svojih likova, 2007.

Za književni rad dobio je: Nagradu „Politike” za priču 1975; Nagradu „Miroslavljevo jevanđelje” za najbolju proznu knjigu u Jugoslaviji za period 1997-2000; Nagradu za umetnost Vukove zadužbine 2000; Prosvetinu nagradu za prozu 2000; Borbinu” nagradu za knjigu godine 2001; Nagradu za knjigu godine Društva književnika Vojvodine 2001; Nagradu „Svetozar Ćorović” za prozu 2002; Nagradu „Laza Kostić” za pripovednu prozu 2005; NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman na srpskom jeziku u 2005. godini; Nagradu „Meša Selimović” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2005. godini.

Za dopisnog člana SANU, na predlog Odeljenja jezika i književnosti, izabran na Skupštini SANU 5. XI 2009. godine.