POČINJE POPUŠTANJE MERA I PO REGIONIMA? Koliko vakcina zaista utiče na "normalizaciju života" i kako napreduje Beograd
Najnovije brojke o vakcinaciji pokazale su da je procenat vakcinisanih različit od grada do grada i od regiona do regiona, pa se postavlja pitanje da li bi i Srbija poput Grčke ili Španije protivepidemiološke mere mogla da sprovodi i popušta po oblastima u zavisnosti od stepena imunizacije i postotka obolelih.
Projekat "Samoodrživi grad" predstavljaće Beograd i Srbiju na bijenalu arhitekture u Seulu (FOTO)
IZDATA NAREDBA! EVAKUACIJA STANOVNIKA ČUKARICE: U nedelju će se uništavati avio bomba, građani će biti izmešteni
NEVIĐENA SCENA U CENTRU BEOGRADA: Vozač udario u ivičnjak pa ispao iz automobila (FOTO)
Prema najnovijim zvaničnim podacima Kancelarije za IT i eUpravu, Beograd ubedljivo prednjači po procentu vakcinisanih punoletnih građana pošto je u prestonici više od 40 odsto cepljenih. Šta više, čak čak devet opština glavnog grada u top 10 opština u Srbiji sa najvećim procentom vakcinisanih. Zbog toga se sve glasnije mogu čuti predlozi da bi korona mere najpre trebalo popustiti u Beogradu pošto se pokazalo da su stanovnici prestonice najodgovorniji u borbi protiv korone. Nije reč samo o Beogradu nego i o Užicu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Nišu, zlatiborskom regionu, Šumadiji, gde je imunizovano više od trećine građana.
Zato se mnogi pitaju da li bi Srbija poput Grčke ili Španije mogla da sprovodi protivepidemiološke mere po gradovima i regionima. Da li bi, recimo, u većim gradovima trebalo najpre relaksirati mere, otvoriti u potpunosti privredu odnosno kafiće i restorane uz poštovanje mera kada procenat vakcinisanih pređe 50 ili 60 odsto i broj zaraženih na dnevnom nivou bude blizu dvocifrenog? Na taj način gradovi ili regioni gde su građani dali najveći doprinos borbi protiv korone ne bi ispaštali zbog neodgovornosti meštana u manjim gradovima i oblastima.
Kada je reč o procentu vakcinisanih, najviše zabrinjava situacija u Sandžaku gde je u Tutinu imunizovano svega 6,52 punoletnih građana, a u Novom Pazaru samo 13,36 procenata. Ništa nije ni mačvanski okrug,
Sprovođenje i relaksiranje protivepidemioloških mera po regionima i gradovima već postoji u pojedinim državama u zapadnoj Evropi. Recimo, u Grčkoj u crvenoj korona zoni su Solun, Atina i Halkidiki gde su rigoroznije protivepidemiološke mere u odnosu na ostale delove zemlje što znači da svi regioni u ovoj državi nemaju iste zabrane zbog pandemije.
Španija je u tom pogledu otišla i korak dalje pa tako ima različite korona mere od pokrajine do pokrajine, od grada do grada čak i po opštinama u Madridu u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Treba podsetiti, da su još tokom prvog talasa pre više od godinu dana, postojali predlozi da se izoluju centralne opštine u Beogradu i zabrani kretanje između opština zbog rasta broja zaraženih, ali se, ipak, od toga odustalo jer je takva mera bila teško ostvartiva.
Ipak, sigurno bi bilo lakše sprovesti mere na nivou regiona ili gradova.
Epidemilog Tomislav Radulović ističe da će relaksiranje mera u Beogradu biti moguće kada procenat vakcinisanih pređe 60 odsto.
- Ako smo trenutno na 40 odsto vakcinisanih u prestonic potrebno je da se još 20 procenata imunizuje d abismo na osnovu toga mogli da razmišljamo o popuštanju mera. Lično, ne verujem da će se to dogodite pre druge polovine maja - ocenjuje Radulović.
Kako kaže, sa popuštanjem mera treba biti veoma oprezan.
- Nažalost, ima mnogo ljudi koji sede u baštama kafića i restorana i ne nose maske. Ima i ugostitelja koji zastakljene prostorije predstavljaju kao bašte pa ni tu niko ne nosi maske iako se praktično radi o zatvorenom objektu. Ne treba zaboraviti da i dalje imamo svakog dana oko 2.500 zaraženih od kojih u Beogradu oko 600-700. To je i dalje ogromna brojka - upozorava Radulović.
S druge strane, epidemiolog Radmilo Petrović ne veruje da se protivepidemiološke mere mogu sprovoditi po gradovima, oblastima, pa čak i državama.
- Svet je jedan, a za Covid 19 ne postoje granice. Vidimo da iz Velike Britanije ili Brazila dolaze sojevi u Beograd, da je indijski soj došao ko zna gde... Dakle, nemoguće je zatvoriti državne granice i rešiti na taj način problem. Vidimo da nijedna država u Evropi i svetu ne zna još tačno koje mere da preduzme pa jedni produžuju, drugi skraćuju lokdaun, treći zatvaraju regione. Sve to po meni nije dobro - apostrofira Petrović.
Zato je potrebna jedinstvena politika na globalnom nivou, smatra naš sagovornik.
- Svetska zdravstvena organizacija treba da zauzme črvst stav, jedinstvenu politiku koju će slediti sve njene države članice. Pošto je korona globalni problem on se može rešiti jedino globalnom politikom, a ne po državama, regionima i oblastima - zaključuje Petrović.