BEOGRADU NEDOSTAJU LEKARI SPECIJALISTI: Broj pacijenata se povećava, a ove ordinacije vape za novim doktorima!
Umesto normativom predviđenih 30.000 stanovnika po specijalisti za uho, glo i nos (otorinolaringologa), u 2019. godini se jedan lekar, u proseku, brinuo o 48.423 Beograđana, a na specijalizaciji ih je bilo skoro pet puta više, navodi se u publikaciji gradskog Zavoda za javno zdravlje - "Zdravstvena zaštita u Beogradu", u periodu od 2010. do 2019. godine.
VARLJIVO SUNCE JUNA: Vreme danas letnje ali krajem dana i sutra stiže nova promena
TREĆA DOZA ĆE BITI NEOPHODNA? Dr Tiodorovic: Biće kao kod sezonskog gripa!
DESET PREDLOGA ZA STIMULACIJU MLADIH: Dr Đerlek zna kako bi mogli da motivišu mlade da se vakcinišu!
Takođe, i broj oftalmologa, u posmatranom periodu, manji je za trećinu. Problemi sa "manjkom" belih mantila biće rešeni sa završetkom školovanja mladih specijalista.
Kako navode autori, već deset godina u prestonici je manje lekara za uho, grlo i nos nego što je normirano. U 2019. godini je, broj građana po otorinolaringologu, bio za 60 odsto veći od predviđenog. Analiza je pokazala da je na pogoršanje situacije poslednjih godina uticao potpuni nedostatak ORL lekara u pojedinim domovima zdravlja. Tako, od 2014. godine DZ Sopot nema stručnjaka iz ove oblasti, od 2017. DZ Barajevo. Dom zdravlja Savski venac od 2018. nema stalno zaposlenog specijalistu. Sa ciljem održanja minimuma procesa rada, iz sopstvenih sredstava je angažovao lekara.
Analiza je pokazala da je za deceniju broj specijalista ORL smanjen za petinu. U 2010. godini ih je bilo 44 i samo četiri na specijalizaciji, a u 2019. na "evidenciji" ih je 35 i 19 na usavršavanju za specijalistu iz ove oblasti. Zdravstvenim normativima je predviđeno 3,4 lekara na 100.000 stanovnika. U 2019. godini ih je bilo 2,1, a 2010. - 2,7. Najviše pacijenata u danu pregledali su otorinolaringolozi na Čukarici - 39,2, Voždovcu - 34,8 i Paliluli - 34,7, dok je najmanje pacijenata ušlo u ordinacije na Vračaru - 18, Starom gradu - 22,5 i Lazarevcu - 24.
Problemi sa nedostatkom kadra postoje i u službi oftalmologije. Statistika pokazuje da ih je u 2010. godini bilo 57, a u 2019. - 40, a broj onih koji su na specijalizaciji je povećan čak sedam puta, sa dva na 14. Domovi zdravlja u Lazarevcu, Sopotu i Obrenovcu nemaju zaposlenog oftalmologa. Na jednog specijalistu dolazi 42.370 stanovnika, a "normom" je predviđeno 30.000. Najteža situacija je u Novom Beogradu, gde nedostaje četiri lekara.
Publikacija "Zdravstvena zaštita u Beogradu" je nastala u okviru projekta "Analiza i akcioni plan unapređenja zdravstvene zaštite u Beogradu", koji je finansirao Sekretarijat za zdravstvo.
Krajnji cilj je postizanje kvalitetne, bezbedne i sigurne zdravstvene zaštite, koju u interesu korisnika, zajednički unapređuju i razvijaju ključni akteri u zdravstvenom sistemu. Osim primarne zdravstvene zaštite i službe pedijatrije, zdravstvene zaštite odraslog stanovništa i rad specijalističkih službi, analiza je obuhvatila i bolnice.