Život iz snova i to u kombiju: Upoznajte Katarinu i Marka - MLADE NOMADE koji kroje sudbinu po svojoj meri (VIDEO/FOTO)
Katarina Ćirković i Marko Banduka žive u "kući na točkovima". Žive u kombiju koji su preuredili u prostor za stanovanje i rad, ali je ujedno i prevozno sredstvo. Vrlo lako se od običnog kombija pretvara u prijatan i funkcionalan dom.
Nakon nekoliko godina koje su zajedno proveli koristeći svaki svoj slobodan trenutak za putovanja, kampovanja, planinarenje i boravak u prirodi, osmelili su se i na sledeći korak, opredelili su se za nomadski način života. Ovo je njihova priča, priča koju mnogi ne bi imali smelosti da ostvare.
Momak veštih prstiju koji niže anđeoske tonove na gitari: Milun osvaja srca svih ljubitelja muzike širom sveta (VIDEO)
"ISTORIJA JE UČITELJICA ŽIVOTA, MORATE JE UČITI I VOLETI" Upoznajte Dušana Jovića - mladog genijalca i ponos Beograda (VIDEO)
Denis Šabotić - ime o kojem će se sa ponosom govoriti: Upoznajte malca genijalca koji "šije" znanjem iz geografije (FOTO/VIDEO)
Na ogromnom zelenom prostranstvu blizu Beograda našli smo njih dvoje, Katarinu i Marka, par ušuškan među drveće, zelenilo, tu odmah pokraj puta... Par koji uživa u nikad boljim i lepšim godinama i koji na pravi način koristi priliku da uzme sve što mu život pruža, ili, kako bi to oni rekli "uzimamo ove najbolje godine za putovanja i istraživanja kada nas leđa ne bole i kada nam nije bitno da li, na kom, ili na kakvom dušeku spavamo".
Upoznajte Katarinu i Marka i njihov nomadski način života, naravno upoznajte i psa Huga, njihovog vernog prijatelja. Mnogima veoma nesvakidašnji, a njima moglo bi se reći i omiljeni. U januaru ove godine, na samom početku nove godine kada se i donose nove, važne i snažne životne odluke, Katarina i Marko rešili su da otkažu stan u Beogradu i započnu svoj nomadski način života.
- Nakon odjavljivanja stana, otišli smo na Divčibare, tamo smo proveli mesec dana, posle toga smo tri meseca proveli u vikendici blizu Beograda koja nam je bila radionica, zapravo, tu smo imali mogućnost da sredimo ovaj kombi, a nakon toga je sve postalo lakše - govori kroz osmeh Marko i dodaje da im je prva destinacija nakon sređivanja kombija, koji im ujedno postaje prevozno sredstvo i dom, bila Crna Gora gde su proveli tri meseca.
- Istraživali smo sve što se moglo istražiti. Nama je u suštini već duže vreme bio plan da ostvarimo ta putovanja kombijem. Nekako, sa kombijem imamo tu zonu komfora gde imaš sve u jednom vozilu. Od spavanja, do hrane, struje i svega neophodnog - pričaju Katarina i Marko i dodaju da kada su oboje dobili mogućnost rada od kuće, u ovom slučaju iz kombija, shvatili su da mogu da pređu na način života u kome će moći i da rade, i da menjaju mesto boravka u toku dana ili nedelje bez bilo kakvih ograničenja.
Kada je reč o organizaciji putovanja, ističu da su veoma spontani te uspevaju da se za pet minuta dogovore o narednoj destinaciji, a velika je prednost što im je sve u kombiju pa nemaju šta da čekaju, pakuju i spremaju se, već odmah kreću na put.
- Nekako i pre nego što smo imali kombi, kada smo putovali, nismo pravili planove mesec dana unapred gde ćemo, već smo se lako dogovarali i planirali, a još brže pakovali, tako da naše akcije generalno, i putovanja, po prirodi zahtevaju otprilike razmišljanje od pola sata i pakovanje i organizaciju od sat vremena - priča Katarina, dok Marko dodaje da je jedina mana brzog pakovanja i kretanja na put ta što vrlo često menjaju planove, pa sa planinarenja završe na jezeru gde odu na kajak, pa je auto uvek bio krcat stvarima.
- Nas dvoje i pun auto, a sada nam je u kombiju veći prostor tako da možemo da ubacimo još neke sportove - govori Marko kroz šalu.
Bave se mnogim sportovima i aktivnostima, a kako je za opremu trebalo puno mesta morali su da ga i nabave. Tako je došlo odlično rešenje tog problema - nabavili su kombi koji im pruža komfor i efikasnost za sve njihove avanturističke ideje.
Kada je reč o najuzbudljivijem putovanju i dogodovštinama koje sa sobom nosi nomadski život, Katarina i Marko podelili su svoja najzanimljivija iskustva koja će sigurno pamtiti do kraja života.
- Definitivno smo letos imali događaj koji će se dugo pamtiti. To je bio prvi vikend kada smo krenuli po tim ozbiljnijim mestima u Crnoj Gori da se "zavlačimo". Tražili smo divlju plažu na Luštici, a generalno gledano divljih plaža u Crnoj Gori ima jako malo, skoro i da ne postoje, ali smo preko Gugla našli da postoji neki put, koji je okej, neki su se spuštali džipovima, pa je savet bio da procenimo sami. Mi smo otišli tamo, makadam je bio tri kilometra do te plaže, koji je bio okej, ali s obzirom na to da ni ja, a ni Katarina nismo imali iskustva u voženju kombija, ne znamo kolika je snaga potrebna za spuštanje po takvim putevima, ni koja brzina... Mi smo se spuštali 2.9 kilometara normalno, a zadnjih sto metara kada smo se spustili skoro da smo videli plažu, bilo je jedno parče od 30 metara razrovarenog puta, tu su bile neke daske, blato... Tada su ispred nas bile dve opcije, ili da se spustimo, pa da se prekrstimo kada krenemo nazad, ili da vozimo u rikverc što je bilo jako nezgodno sa kombijem. Mi smo se naravno spustili, uvala je bila vrhunska, možda i najlepša uvala u Crnoj Gori. Crvena zemlja, veliki borovi, dve lagune, prečista voda, ma prelepo, ali kada smo krenuli nazad, nismo mogli da izađemo, e, tada kreće cela priča - objašnjava Marko dok se Katarina priseća i osmehuje, pa nastavljaju:
- Bila je nedelja, nedeljom u Crnoj Gori ništa ne radi i nismo imali koga da zovemo da nas izvuče. Nismo znali ni koliko će to da košta i da li neko uopšte može da nas izvuče. Posle nekih sat vremena zvanja svih i svakoga u Crnoj Gori, dolazimo do Bogija koji - stiže! Znali smo da Bogi radi sa cisternama, da prevozi vodu na Luštici, međutim, niz taj mali potok niz koji smo se mi spustili, spustio se Bogi vatrogasnim vozilom koje on ima u svom dvorištu i uz to je došao sa sinom - smeje se ovaj mladi par nomada i dodaje da ih samo još nije prskao vatrogasnim topovima, inače je sve ostalo uradio kako treba, uz propratnu rotaciju i sve što posao jednog vatrogasca nalaže.
Kažu da im je Bogi, kojem su i dan danas zahvalni prokrčio put, zakačio ih i izvukao kao od šale, za sitne pare. Uzeo je simbolično 20 evra, samo za gorivo, priča nam ovaj par kroz osmeh dok se prisećaju dogodovština sa putovanja.
- Nas mnogo stvari oduševljava, možda smo najviše vezani za Prokletije, to nam je ostalo u najlepšem i najboljem sećanju, a kada smo sada i drugi put bili tamo, opet smo ostali oduševljeni kao da je prvi put. Tako da Prokletije su nam omiljeno mesto na koje se vrlo rado vraćamo i iznova se oduševljavamo - govori Katarina.
Putovanja su im kao iz romana, a život savršen, uređen baš onako kako oni žele. U ovoj neverovatnoj životnoj avanturi, Katarina i Marko kažu da imaju veliku podršku porodice i prijatelja.
- Naša porodica je navikla na to. Možda sam ja više i putovao, kao muško sam i za vreme fakulteta imao tu mogućnost da više istražujem istočne zemlje, bio sam u Indiji i Nepalu, dok je ona imala veliku želju sa tim, ali je ženama uvek teže da idu na takva putovanja i egzibicije, osim ako nemaš nekog sa kim bi mogao da ideš na takva putovanja, pa smo se tako i našli. Volimo prirodu, volimo da putujemo, da eksperimentišemo, a naši su to prihvatili - govore Katarina i Marko i dodaju kao anegdotu reči Katarinine mame koja svaki put iznenađeno pita "A gde ćete sada da putujete".
- Nekako nas svi podržavaju, ali niko to ne bi uradio, od naših prijatelja, preko porodice i ostalih. Svi uvek kažu "vi niste normalni, potpuno je suludo šta radite" - govori Katarina i dodaje da im u većini slučajeva ne kažu odmah gde su i šta rade dok ne završe sa putovanjem.
Da bi se ovakva odluka donela, za jedan ovakav nomadski način života, bez sumnje je potrebna hrabrost, ali i velika želja da se proba nešto sasvim novo što je van zone komfora.
- Imamo 26, 27 godina i umesto da planiramo da li ćemo živeti u Beogradu u ovom stanu, ili onom, da li ćemo da uzimamo kredit ili ne... Mi smo to malo odložili sa strane i odlučili da sada imamo godina koliko imamo i da nikada više nećemo imati snage za putovanja koliko imamo trenutno, tako da nas to vodi kroz ceo ovaj svet, ali ujedno pokušavamo da ljudima budemo inspiracija da izađu iz zone komfora u ono što zapravo žele, kao i mi - objašnjava Katarina, dok Marko dodaje da ljudi moraju da shvate da nije potrebno puno ni vremena ni para da ljudi odu na neku lepu planinu u regionu i uživaju u njoj.
Ovaj mladi par nomada objašnjava da su oni izašli iz svoje zone komfora, presekli da žele isto, i odlučili kako će i šta dalje. Tako su se i odlučili za kombi, još pre dve godine, bili su rešeni do te mere da su bili spremni da prodaju sve i nabave kombi koji su toliko želeli.
- Prodali smo auto, motor, kompjuter... Odrekli smo se mnogih stvari koje nam nisu bile neophodno da bismo dobili ono što želimo. To je ono što mi donekle radimo, odričemo se nekih svakodnevnih stvari koje nam društvo pripisuje da bi trebalo da koristimo, imamo, radimo, a sa druge strane radimo ono što volimo i želimo. Tako smo taj život iz kancelarije prebacili na život iz prirode i pokušavamo da svako slobodno vreme koje imamo iskoristimo na najbolji mogući način, a ne sedeći kući i u čekanju da izađemo u grad, prošetamo, pijemo kafe, ili gledamo teleizor, već želimo da idemo dalje i da stalno nešto novo istražujemo - objašnjavaju Katarina i Marko.
Kada su dalji planovi mladih nomada u pitanju, ističu da ih imaju puno. Dva su velika, pitanje je vremena kada će se oni ostvariti, ali uglavnom su svi u vezi sa putovanjima.
- Planiramo jedan veliki put, da nas nema jedno godinu dana. Za sada smo ovde, u Beogradu, imamo kratkoročne planove, potrebno je srediti još neke sitnice na kombiju, tako da nam je to u fokusu sada. Bićemo u Beogradu, da prezimimo, malo da se vidimo sa prijateljima i porodicom i idemo dalje - priča Katarina.
Kako kažu Katarina i Marko, treba raditi ono što voliš i što te ispunjava, što bi ujedno bila i njihova poruka svim mladim,a ali i onim malo starijim ljudima.
- Podržavamo ljude da rade ono što vole. Meni je najveći strah u životu bio da radim ono što ne volim, zato sam se i opredelila za umetnički fakultet i ovaj način života. Nekako stvarno mislim da je najgore kada čovek nije srećan u suštini i kada ne radi ono što ga zapravo ispunjava, ma šta god to bilo. Najlepša je stvar kada čovek pretvori svoje želje i snove u stvarnost - objašnjava Katarina, dok Marko dodaje da se svaka prilika treba iskoristiti, da se ne treba trošiti vreme na nebitne stvari, a sve ostalo će samo doći u svoje vreme.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.