EVO KOJI JE NAJJAČI ZEMLJOTRES IKADA KOJI JE POGODIO BEOGRAD! Majke zaboravile decu kod kuće, ljudi izbezumljeno bežali po ulicama
Prvi udar, tog 24. marta 1922. godine, dogodio se u 13.23 časova, a nepunih deset minuta kasnije, usledio je drugi, nešto slabiji.
POTPUNI KOLAPS U PRESTONICI! Vozila mile - potpuno zakrčenje u ovim delovima Beograda
GORE DRUŠTVENE MREŽE! Vozač na liniji 47 ostavio poruku - "Ovo je pljunula stoka, nemojte da se čudite kad nema autobusa! Tek neće biti!" (FOTO)
"NE DAJ BOŽE DA DOĐE SNAŽNIJI" Beogradu preti ogromna opasnost od zemljotresa, evo i zbog čega
Epicentar potresa bio je u Lazarevcu, na svega 50 kilomeata od centra Beograda. Jačina najjačeg potresa u Srbiji o kome postoje pisani tragovi bila je šest Rihtera.
- Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene. Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja. Tek tada ljudi su počeli shvatati da je to nastao zemljotres, i kako su tutanj i potres postajali sve jači, među njima je nastao strah kao da je nastao smak sveta - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.
- Građani su izletali iz svojih kuća, padali su lusteri i malteri sa tavanica, deca su bila preplašena. Nastao je opšti haos, iz hotela Moskva gosti su istrčavali u donjem rublju, u Grand Hotelu su gosti od straha i bežanja razvalili vrata - pisala je "Politika" dan posle velikog potresa.
Kako navodi "Politika", "niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase.
- Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže: u lokalima gde je više ljudi bilo na okupu, nastala je prava panika, iz koje je mnogi izašao prignječen i izgažen; sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula s piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća - opisuje "Politika".
- Po beogradskim restoranima još je bilo prilično sveta kad je potres naišao. Ipak su njihovi gosti, iako prestravljeni, uspeli svuda da bez velike gužve pobegnu na ulicu, i najveću su štetu pri tome imali, može biti, "palkelneri" kojima ni na um nije padalo da jure za svojim mušterijama - navode u "Politici".
Ništa manje dramatično nije bilo u kafanama.
- I panika koja je u njima zavladala mogla je na mnogo mesta da bude mnogo kobnija. Naročito je u “Moskvi” gužva bila velika. Po nekim čisto našim metodama, i na tom su lokalu vrata napravljena tako da se otvaraju unutra, ne spolja, a kad je preplašeni svet pojurio napolje, na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno. Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. a neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju - zaključila je "Politika".