Skip to main content
Nikola Hajdin

Nakon kraće i teške bolesti: PREMINUO dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnosti

Foto: Youtube Printscreen
Nikola Hajdin preminuo je danas u Beogradu u 96. godini posle kraće i teške bolesti.

Inženjer građevinarstva, rođen u gradu Vrbovsko 1923. godine, za dopisnog člana SANU izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. 

Sve visoke poslovne škole u Srbiji biće spojene u 14 akademija: ČEKA SE DA VLADA DA ZELENO SVETLO!

Sve visoke poslovne škole u Srbiji biće spojene u 14 akademija: ČEKA SE DA VLADA DA ZELENO SVETLO!

Svečena akademija povodom 50 godina Fakulteta političkih nauka večeras u Narodnom pozorištu

Svečena akademija povodom 50 godina Fakulteta političkih nauka večeras u Narodnom pozorištu

Svečana akademija povodom Dana vojske: Najviše državno i vojno rukovodstvo u Sava centru

Svečana akademija povodom Dana vojske: Najviše državno i vojno rukovodstvo u Sava centru

Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik u tri mandata - od 2003. do 2015. godine.

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu, gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije. 

Hajdin je bio predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera. 

Pored toga, bio je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. 

Dao je izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. 

Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. 

Nikola Hajdin
Foto: Tanjug

Hajdin je bio predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera. 

Pored toga, bio je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. 

Dao je izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača. 

Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije. 

OVA AKADEMIJA IMA SVE ŠTO VAM TREBA ZA ZDRAV ŽIVOT: Vaše je samo da IMATE OVAJ USLOV

OVA AKADEMIJA IMA SVE ŠTO VAM TREBA ZA ZDRAV ŽIVOT: Vaše je samo da IMATE OVAJ USLOV

OVAKO BEOGRAD DANAS SLAVI SLOBODU: Vojna parada, svečana akademija i polaganje venaca

OVAKO BEOGRAD DANAS SLAVI SLOBODU: Vojna parada, svečana akademija i polaganje venaca

SRPSKI MINISTAR POSTAO RUSKI DOKTOR NAUKA! Pre njega, od Srba, ovu TITULU dobio još samo Vučić (FOTO)

SRPSKI MINISTAR POSTAO RUSKI DOKTOR NAUKA! Pre njega, od Srba, ovu TITULU dobio još samo Vučić (FOTO)

Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj.

Objavio je preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ).

Među njegovim delima izdvajaju se železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana "Glažnje" u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj. 

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.  

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd