Nastavljena iskopavanja na lokalitetu Vinča - Belo brdo
Na praistorijskom lokalitetu Vinča Belo Brdo, nadomak Beograda, nastavljena su arheološka iskopavanja u organizaciji Muzeja Grada Beograda. Iskopavanja su deo dugoročnog projekta zaštite lokalitete, i obavljaju se na sektoru koji je neposredno ugrožen delovanjem aktivnog klizišta u Vinči.
U NOVOM SVETLU SIJA HRAM SVETOG ALEKSANDRA NEVSKOG: Još jedan prelepi hram u Beogradu dobio je dekorativnu rasvetu
KONTROLISANO 100 UGOSTITELJSKIH OBJEKATA U BEOGRADU: Pljuštale kazne, ljudi nikako da se dozovu pameti
BEOGRAD I SRBIJA DOBILI NAJVAŽNIJE GRADILIŠTE: Počeli radovi na izgradnji Tiršove 2
Ovogodišnja iskopavanja su upravo deo priprema koji se izvodi na ugroženom sektoru u sklopu priprema za izvođenje projekta sanacije. Istraživanja će trajati tri meseca, pod rukovodstvom profesora odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta univerziteta u Beogradu, Nenada Tasića.
Podsećamo, ranije ove godine Vlada Republike Srbije proglasila, na inicijativu Predsenice Vlade RS Ane Brnabić i nacionalne platforme Srbija stvara, prepoznala je značaj i ugroženost ovog lokaliteta nakon cega je doneta odluka o proglašenju Kapitalnog projekta od izuzetnog značaja. Nekoliko meseci kasnije i Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine Vlade SAD (AFCP) opredelio je čak 475.000 dolara za saniranje klizišta ispod dela lokaliteta.
Vinča Belo Brdo predstavlja eponimni lokalitet po kome je cela fascinantna kultura mlađeg kamenog doba dobila ime - vinčanska kultura. Ova kultura se prostirala većinom Balkana i dobrim delom centralne Evrope, gde su najseverniji lokaliteti kulture zabeleženi oko jezera Balaton. Samo u Srbiji do sada je je zabeleženo preko 600 lokaliteta vinčanske kulture. Vinčanska kultura predstavlja jedan od bisera praistorije, gde su se još pre sedam i po hiljada godina razvijali proto-gradovi, sa po više hiljada stanovnika, vrhunska umetnost i arhitektura, kao i najranije topljenje metala na svetu.
Lokaliteta Vinča Belo Brdo otkriven je početkom dvadesetog veka kada je na preporuke Jovana Žujovića, osnivača geologije u Srbiji, prvi školovani srpski arheolog, Miloje Vasić posetio Belo Brdo u selu Vinči, gde je primetio ostatke posuda i alata, i shvatio da se radi o do tada nepoznatoj praistorijskoj civilizaciji. Značaj lokaliteta Belo Brdo je ogroman, kako je istraživanjima koja traju preko 100 godina, postao svojevrsni reper za poznavanje mlađeg kamenog doba Evrope.
Na žalost, lokalitet je godinama bio neuređen, što je dovelo do pojave divlje gradnje na i oko lokaliteta, kao i ispuštanja otpadnih voda koje su opet aktivirale klizište koje je mirovalo od veće epizode aktivnosti tokom četrdesetih godina dvadesetog veka, kada je deo lokaliteta otklizao na pojedinim mestima i preko 7 metara. Veće devastacije su se desile tokom 2006. i 2010. godine kada se odronilo više stotina kubnih metara arheoloških slojeva sa sekcije vertikalnog profila nalazišta. Vlada Republike Srbije je prepoznala urgentnost zaštite lokaliteta, i prošle godine je donela uredbu o kapitalnom projektu za zaštitu i uređenje lokaliteta Vinča Belo Brdo. Takođe, ove godine je osvojen i fond ambasade SAD (US AFCP) kojim će se finansirati sanacija klizišta na najugroženijem delu lokaliteta.