fbpx
Skip to main content
Srbin

Ovo su najsmešnija PREZIMENA u Srba! Za neka nikada niste čuli, a nastala su IZ PRKOSA

Foto: Profimedia
Srbija se smeje

U mestima gde su rano počele da se vode matične knjige i gde je postojala dobra administracija (prostori Austrougarske i Mletačke republike), kao i tamo gde je jako bio izražen plemenski sistem, stara rodovska plemena su se dugo održavala ne menjajući se često.

Kada je umrla na nebu se pojavio VENAC OD ZVEZDA SA KRSTOM: Danas slavimo zaštitnicu žena, a MOLITVA čuda čini

Međutim, na prostorima današnje uže Srbije prezimena su kasno uvedena i često su se menjala. U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična.

"Izmuzli su mi 1.300 evra": Ispovest Srbina koji je ŽRTVA SUROVE INTERNET PREVARE!

Pored onih zvučnih i poznatih Jovanović, Petrović Ilić, Milanović, postoje i ona još zvučnija, a manje poznata srpska prezimena, koja ponekad mogu nositi i pogrdno značenje npr. Ružan, Trtić, Zaklan, Dželatović, Prkić, Prstić, Kasapić, Guzičić, Kurandić… Prezimena su kod nas najčešće nastajala prema očevom imenu, zanimanju ili nadimku, a ponekad i prema mestu u kojem porodica živi ili iz kojeg se doselila.

Srbija zastava
Foto: Profimedia/ilustracija

Na primer, prezimena poput Vračar, Kasapić, Drndar, Svirac, Češljar, nastala su prema zanimanju oca, dok ima i onih danas nama smešnih prezimena, koja su u vreme kada su nastala imala potpuno drugačije značenje, pa je tako prezime Karagaće nekada označavalo čoveka koji nosi crne pantalone, jer su se pantalone tada nazivale gaćama.

Srpska prezimena poput Zaklan, Prdavica, Istinić, Lisičić, Guzina, Šarac, hercegovačkog su porekla i najverovatnije su nastala od nadimaka. O tome kako su nastala neobična prezimena, postoji i nekoliko anegdota.

Prema jednoj, Srbi koji su živeli na prostorima Austrougarske davali su sami sebi smešna imena prilikom popisivanja, jer su na taj način želeli da se usprotive Austrougarskoj vlasti, ali su kasnije bili primorani da ih zadrže, kako ne bi izgubili svu imovinu prilikom promene prezimena.

Prema jednoj drugoj anegdoti, državni činioci Austrougarske su sami zapisivali kao prezimena lične ili porodične nadimke pojedinaca, pa su tako nastali Nepergaće, Dronjak, Krivošija i druga prezimena sa pogrdnim prizvukom. Tek 1842. godine, naredbom kralja Aleksandra, u Srbiji se uvode prezimena kao obavezan vid identifikacije.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Tamni oblaci
13 Beograd