Tokom boravka u prirodi, neophodna zaštita od krpelja
Krpelji su zglavkari koji ubodom na čoveka ili životinju mogu preneti određene zarazne bolesti. Pored mera kontrole njihove brojnosti i mera suzbijanja krpelja na teritoriji Beograda koje je tokom marta i aprila sprovodio Sektor ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća“, sugrađani ipak moraju biti obazrivi. Krpelji su na zelenim površinama prisutni od ranog proleća do kasne jeseni, ali su najaktivniji tokom maja i juna. Ukoliko je krpelj zaražen bakterijom Borrelia burgdorferi, izazivačem Lajmske bolesti, rizik od infekcije kod čoveka ili životinje je veći, što je boravak krpelja na koži duži, zbog čega je pregled tela od izuzetne važnosti. Ako se krpelj i pored svih mera prevencije, ipak uoči na telu, trebalo bi ga uklanjati u zdravstvenoj ustanovi.
Od aprila 2021. godine laboratorija Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća“ obavlja i analizu krpelja uklonjenog sa tela čoveka i životinje na prisustvo bakterije Borrelia burgdorferi u skladu sa cenovnikom vanrednih usluga preduzeća. Rezultati testiranja senzitivnom PCR metodom, izdaju se za samo 24 sata od momenta prijema uzorka. Kako bi „Čistoća“ olakšala sugrađanima usled epidemiološke situacije izazvane KOVID-19, stručne ekipe „Čistoće“ izlaze u susret i po pozivu dolaze na adresu koja odgovara sugrađanima kako bi preuzeli krpelja za analizu, pa zainteresovani ne moraju da brinu o transportu uzorka. Sugrađani sve informacije mogu dobiti pozivom na broj telefona 011 305 4042 ili 063 113 1096.
Sektor ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća“ od marta kontinuirano sprovodi i monitoring komaraca i suzbijanje larvi ovih insekata. Larvicidni tretman se izvodi na svim vodenim površinama koje predstavljaju pogodna staništa za razvoj larvi komaraca. U prethodnom periodu ovaj tretman je sproveden na površini od 3.000 hektara i obuhvatio je priobalje reka Save i Dunava, kao naselja na teritoriji opština Palilula, Zemun i Surčin.
Nepovoljni vremenski uslovi, prvenstveno niske temperature vazduha i vetar, nisu pogodovale pojavi odraslih formi komaraca. Na većini ispitivanih lokaliteta u postavljenim klopkama za komarce nije zabeleženo prisustvo odraslih komaraca. Malobrojni izlovljeni komarci su u najvećem broju pripadali rodovima Culex sp. i Culiseta sp. Na malom broju lokaliteta u klopkama su pronađeni pojedinačni primerci rečnih komaraca tj. roda Aedes sp. čija se povećana brojnost očekuje u narednom periodu usled porasta temperature i vlažnosti vazduha.
Bitno je napomenuti da sugrađani mogu sprečiti razmnožavanje komaraca tako što će redovno čistiti oluke, ukloniti automobilske gume, kante, prazniti podloške saksija kako se u njima ne bi zadržavala voda i time obezbedili uslovi za razvijanje larvi, a samim tim i odraslih komaraca. Preporučuje se i upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima. Takođe, veoma je bitno redovno pražnjenje septičkih jama i postavljanje mrežica na odušcima septičkih jama. Prilikom boravka u prirodi poželjno je koristiti repelente i izbegavati periode najveće aktivnosti komaraca koji za sada ne predstavljaju problem tokom boravka u prirodi, pa više pažnje treba biti usmereno na zaštitu od krpelja.