Vesić na skupu o kulturnom nasleđu: Beograd mora da sačuva svoj duh i spomenike kulture

Gradski menadžer Goran Vesić i istakao da ubrzani razvoj grada dovodi do toga da imamo i više novca da čuvamo naše spomenike kulture, tradiciju i istoriju.

- Beograd nije veliki samo ako ima uređenu infrastrukturu, već ako čuva svoj duh i spomenike kulture - izjavio je Vesić.

On je to rekao na devetoj konferenciji o kulturnom nasleđu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na kojoj joj je govorio o realizovanim i budućim projektima.

Gradski menadžer je podsetio da je turska agencija "TIKA" finansirala obnovu česme Mehmed-paše Sokolovića i Damad Ali-pašinog turbeta.

 Osim toga, dodao je on, ta agencija platila je i rekonstrukciju Malog stepeništa Jelisavete Načić, koja će, kako je najavio, biti završena u julu, dok će Spomenik zahvalnosti Francuskoj, koji su zajedno platile vlade Francuske i Srbije, biti gotov do 10. avgusta.

Govoreći o budućim projektima, Vesić je rekao da će Grad ove godine obezbediti novac za uređenje fasade Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, da će se rekonstruisati Veliko stepenište na Kalemegdanu, Komanda ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, kao i plato ispred Hrama Svetog Save.

Takođe, gradski menadžer je najavio i rekonstrukciju stare električne centrale na Dorćolu, koja treba da postane, kaže, naučno-istraživački centar "Nikola Tesla".

- Mi smo kao Grad uradili svoj deo posla. Sledećeg četvrtka imamo sastanak u Vladi Srbije i verujem da ćemo u narednih nekoliko meseci imati i konkurs i da ćemo početi rekonstrukciju te zgrade - istakao je Vesić na konferenciji "Kulutrno nasleđe i društvo-(ne)ravnoteža teorije i prakse u kontekstu održivog razvoja ekologije i zdravlja".

V.d. direktora Zavoda za zaštitu kulutre spomenika grada Beograda Olivera Vučković je rekla da proces očuvanja kulturnog nasleđa baziran na zakonskim regulativama i vrednovanjima službe zaštite, nije ni lak ni jednostavan, pogotovo u praksi.

- Pitanja su brojna i različita u zavisnosti da li ih postavlja vlasnik kulturnog dobra, korisnik, investitor, turista, što govori u prilog tome da prezentacija i edukacija moraju biti primaran segment u radu službe zaštite - rekla je ona.

Kako je dodala, u eri modernizacije i urbane transformacije gradova, dominantne ekonomije i urbanog stila života, razumevanje i očuvanje nepokretnog kulturnog nasleđa nailazi na probleme i izazove koji vode ka sve većoj neravnoteži između principa zaštite i potreba društva.

Vučković je navela da je kulturno nasleđe u zemljama EU deo razvojne politike, kao ekonomski, a pre svega turistički resurs, ali i pokazatelj zdravog društva koje kulturno nasleđe shvata kao zalog za budućnost.

Pomoćnica ministra kulture i informisanja Asja Drača Muntean je rekla da je kulturno nasleđe neodvojiv deo čovekove životne sredine, a samim tim je usko povezano sa politikom održivog razvoja u čijoj je osnovi podizanje kvaliteta života i kvaliteta društva.

- Sistem vrednosti je postao predmet brojnih rasprava u savremenom društvu, posebno u vreme kada je svet suočen sa velikim izazovima ekonomske krize. Vrednosti utiču na odluke o zaštiti ili očuvanju kulturnog nasleđa, kao i načine predstavljanja naše prošlosti i upravljanja našom sadašnjošću - rekla je ona.

Kako je dodala, isprepletana igra suprotstavljenih mišljenja o estetskoj, istorijskoj, ekonomskoj i vrednosti za zajednicu je zagonetka modernog društva što, kaže, ukazuje na potrebu za novim modelima zaštite i očuvanja nasleđa.

- Upravljanje nasleđem je tema koja nas iznova intrigira i podstiče na preispitivanje da li upravljamo nasleđem na pravi način i kako rešavamo nove izazove koje pred nas stavlja čovek i priroda - ukazala je Drača Muntean.

Konferencija je organizovana pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda.