Od "istorijske uloge" do POTPUNE PROPASTI: Kako je DS izvršila samoubistvo na beogradskim izborima?

Pobeda Srpske napredne stranke na beogradskim izborima nikog nije iznenadila. Međutim, niko nije očekivao ovakav debakl opozicije, nakon kojeg je upitan opstanak političara koij su se izjašnjavali kao lideri iste.

Ono što je najveće iznenađenje jeste, svakako, sunovrat Demokratske stranke, a sam poraz je priznao i Šutanovac koji je priznao da je odgovoran i prema članovima i prema organima.

Prema rečima našeg sagovornika analitičara Dejana Vuka Stankovića pobeda SNS-a je očekivana, posebno ako se u obzir uzme nekoliko okolnosti:

- Pre svega pogledajte tok kampanje u kojoj je dominirala jedna ravnoteža između pozitivne i negativne kampanje, dakle između kampanje koja je promovisala rezultate rada i buduće projekte koje je Srpska napredna stranka spremna da sprovede, a istovremeno to je kampanja u kojoj je SNS veoma efikasno odgovorio na sve moguće i nemoguće optužbe koje su stizale na njegov račun.

Kako kaže, ispostavilo se da je to dobitna kombinacija, te dodaje:

- Naredna pozitivna okolnost jeste i to što SNS u Beogradu oslonila kako na harizmu Aleksandra Vučića kao lidera partije, tako i na značajan broj nestranačkih ličnosti, čime je pokazala da može da neutrališe sve argumente koji idu protiv same te liste i dokazala da ljudi koji su uspešni u svojim strukama mogu da budu uz SNS – kaže Stanković.

On je podvukao da je pobedi svakako značajno doprinela i vrlo razvijena stranačka infrastruktura koja u ovakvim kampanjama dolazi do punog izražaja.

Međutim, ono što nikako ne može, a da se ne primeti jeste potpuni sunovrat Demokratske stranke, koja je do pre nekoliko godina bila jedan od favorita.

SKOT NADZIRAO, ZEMUNCI GLASALI: Lista SNS dobila ubedljivih 56 odsto pod budnim okom ambasadora!

I sam lider DS-a Šutanovac je priznao da je doživeo težak poraz, a prema sadašnjim podacima koalicija okupljena oko Demokratske stranke ostvarila je tek 2.1 odsto što je daleko ispod cenzusa. Da li je DS na ovim izborima doživela političko samoubistvo?

- Oni su žrtve ukupnih odnosa u opoziciji, a činjenica je da se ta partija od 2012. godine više puta raspadala. Negde je to moralo da se prelomi, a prelomilo se na okolnosti da je iz te stranke u veoma kratkom periodu otišlo mnogo onih koji su bili njeni lideri, njeni zaštitni znaci. Takođe, prelomilo se i jer je jedan deo birača koji se još uvek politički izjašnjava otišao najpre prošle godine kod Saše Jankovića, a sada kod Dragana Đilasa. Dakle, Demokratska stranka je platila cenu jednim delom zbog onoga što se desilo 2012. godine na ovamo, a to je jedan stalan proces unutrašnje dezintegracije, a druga cena koja je plaćena zbog toga što je to biračko telo naviklo da se identifikuje sa drugim kandidatom, prvo sa Jankovićem, a sada sa Đilasom, što je DS stavilo u nepovoljni položaj – objašnjava Stanković za portal SrbijaDanas.com.

Analitičar Božo Spasić za naš sajt kaže da ne treba zaboraviti jednu činjenicu - a to je da pobeda SNS-a nije rezultat toga što je slaba bila opozicija, Demokratska stranka ili stranka koju je predvodio Đilas, itd. Ovde se radilo o tome da su isuviše dobri bili pripadnici SNS-a, da je isuviše dobro napravljen tim.

- Ako pogledamo beogradske ulice sa bilbordima mi ćemo primetiti da DS, Đilasova stranka i sve stranke opozicije na svojim bilbordima imaju po jedno lice, jednu ličnost koja predvodi i želi da bude gradonačelnik, zapravo deluju kao usamljeni vukovi. Na bilbordima SNS-a ima mnogo ljudi i to je kod građana izazvalo poseban osećaj.

Spasić dodaje da gubitak pozicije DS pre svega se ogleda u tome što je izgubila poziciju unutar opozicije, tako da su je Đilas, Jeremić i ih svi ostali u potpunosti razbili.

- Ono malo članstva što je ostalo, Đilas, Jeremić su preuzeli na sebe, a time su privukli i ono malo glasača što je bilo ostalo. Očito da je Dragan Šutanovac kao samozvani lider te stranke, jer još uvek nije jasno po kom kriterijumu je i postao predsednik te stranke sem po nekom nasleđivanju, nije kapacitet koji može da mobiliše ne samo opoziciju, već manje-više ni Demokratsku stranku. U DS nema više nijednog autentičnog člana, svi su negde otišli, prešli ili čak prestali i da se bave politikom - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Drugi faktor jeste potpuni nedostatak bilo kakvog programa i inicijative. Koliko god je naša javnost mogla da čuje na predstavljanjima njihovog programa uopšte nikom nije jasno šta su oni ustvari predlagali, a predlagali su ono što je već izgrađeno i ono što su oni sami bili porušili. Nema novih ideja, nema novih investitora, namaju prijatelja u svetu, a to je ono što se prvi put pojavilo kod DS i nemaju prijatelja unutar tog tzv. diplomatskog kora.  

Ono što je, kako kaže Spasić, presudno jeste da niko neće da ulaže u tajkune, u Demokratsku stranku.

- To je ono što posebno bode oči jer sav novac je prebačen kod onih tajkuna koji već imaju novac, kod Đilasa, Jeremića i ostalih koji su zapravo obrtali nečiji tuđi novac. Dakle DS nema novčani kapital, nema kapacitet da više bilo šta predstavlja. Ona ne može da zakupljuje nikakve termine, nikakve programe. Njena promocija na ovim izborima ličila je kao da se radi o promociji na vašarima, a pojedini funkcioneri DS koji su hteli da pomognu Šutanovcu su naprosto vukli građane po ulicama. DS gotovo da je neprepoznatljiva.

Analitičar ističe da je očito da DS više nikada neće biti ono što su očekivali i ono što su mislili.

- U svakom slučaju izgleda da je ove 2018. godine i ovim beogradskim izborima završena "ta istorijska uloga Demokratske stranke" da demokratizuju naše društvo. DS je dobila toliki procent glasova na ovim izborima koliko jedan ili dva pijanca u Beogradu svako veče imaju promila alkohola u sebi kada ih policija zaustavi - zaključio je Spasić.

Naš sagovornik naglašava je i sama činjenica da su samo 4 liste prešle cenzus potpuno očekivano.

- Taj glasački listić je odjednom prepun stranaka što samo po sebi pokazuje da naš politički život još uvek nije dovoljno racionalan, da on ima određene vrlo jasne političke diferencijacije po ideološkom, vrednosnom kriterijumu.

Bilo je previše stranaka i došlo je do rasipanja glasova što je samim tim uticalo i na raspodelu procenata podrške, raspodelu mandata.

- Drugo, izlaznost je bila na pristojnom nivou, ali ne toliko velika da može nekim novoosnovanim strankama da garantuje cenzus i kao treće imam utisak da je dosta tome doprinela činjenica da su mnoge opozicione stranke bile uzane u polemici, posebno u finišu same kampanje – završava Stanković.