Kupovinom OVIH ČOKOLADA dajete novac HRVATSKOJ kompaniji: Građani Srbije misle da je ovaj proizvod u rukama Srba, ali se varaju
Tako su "Smoki", "Najlepše želje", "Bakina tajna", "Krem bananice" iz vlasništva srpskih kompanija prešle u vlasništvo hrvatskih. Kupci u Srbiji prepoznaju i dalje ove brendove kao domaće, ali zapravo mali procenat naših građana zapravo zna da su sada oni u vlasništvu hrvatskih kompanija.
To potvrđuju i rezultati ankete sprovedene na portalu SrbijaDanas.com sa pitanjem "Koliko poznajete domaće proizvode? Koji od ponuđenih proizvoda je srpski?".
Na zadato pitanje odgovorilo je 4.727 čitalaca, a čak njih 4.033 je odgovorilo da su "Najlepše želje" srpski proizvod. Dakle, čak 85 odsto građana koji su odgovorili na našu anketu prepoznaje ove čokoladice kao domaći proizvod.
Zapravo, činjenica je da su "Najlepše želje" naš domaći proizvod i to iz razloga što se proizvode u našoj zemlji i što je proizvode radnici iz naše zemlje.
Međutim, ono što je manje poznato građanima Srbije, koji su i kupci proizvoda "Najlepše želje", je taj da vlasnici tog brenda više nisu Srbi već hrvatska kompanija Atlantic grupa, te da prihod od kupovine ovog proizvoda ide hrvatskoj kompaniji.
Kompaniji Atlantic grupa nakon urađene ankete na našem portalu uputili smo pitanja sa željom da saznamo da li njihova kompanija ima strategiju kojom kupce u Srbiji obaveštava o tome ko je njihov vlasnik.
Konkretan odgovor na naša pitanja od kompanije Atlanic grupa nismo dobili, ali nam je rečeno da je njima izuzetno drago da su "Najlepše želje" brend kome su Srbi verni.
- Najlepše želje su srpski brend koji je nedavno proslavio 95 godina tradicije u srpskoj konditorskoj industriji. Kompanija Soko Štark iz koje dnevno izlaze proizvodi iz asortimana "Najlepše želje" lokalni je ekonomski subjekat koji zapošljava domaće ljude, plaća poreze i sva davanja državi Srbiji i najveći postotak prodaje ostvaruje na domaćem, srpskom tržištu. Izuzetno nam je drago i sasvim je logično da i potrošači, s kojima "Najlepše želje" komuniciraju, ispunjavaju njihove želje i nagrađuju, prepoznaju "Najlepše želje" kao svoj brend kome su verni - rečeno nam je iz kompanije.
Kao što smo već pisali, upravo kompanije koje posluju u okviru hrvatske firme Atlantic grupa, u periodu od 2013. -2017. godine prihodovale su 50.000.000.000 dinara, a za isti period ostvarile profit od 3,5 milijardi dinara. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!
Međutim, pitanje je da li građani Srbije znaju da kupovinom "Smokija", "Najlepših želja", "Bakine tajne", "Krem bananice" i mnogih drugih proizvoda Atlantic grupe oni ustvari profit usmeravaju ka hrvatskim vlasnicima?!
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta smatra da građani Srbije ne znaju ko su vlasnici ovih brendova, te da je u interesu hrvatskih firmi da se što manje priča o reciprocitetu koji srpske firme imaju u Hrvatskoj u odnosu na ono što hrvatske imaju u Srbiji.
- Lično mislim da građani Srbije ne znaju ko su vlasnici tih kompanija u Srbiji. Građani čuju i vide da Hrvatska vodi jednu diskriminatorsku politiku, da ne postoji osnovno načelo međunarodnih odnosa, načelo reciprociteta i vidi se jedna diskriminacija prema srpskim firmama. Srpske firme faktički ne mogu da posluju u Hrvatskoj, imaju niz prepreka i tu zaista postoji jedan veliki disbalans između Srbije i Hrvatske. Mislim da je interes Hrvatske u tome da se ne zna da su oni vlasnici, jer su hrvatske firme svesne kakav odnos ima njihova država prema srpskim firmama, da ne postoji reciprocitet, dok hrvatske firme u Srbiji imaju sve uslove za rad, dok s druge strane, ponavaljam, srpske firme nemaju mogućnost da posluju u Hrvatskoj – kaže Linta i dodaje:
- To je veliki problem koji traje već skoro 20 godina. Faktički od 2000. godine mi smo imali potpuno liberalan odnos prema Hrvatskoj i omogućili da njihove firme u velikom broju uđu na srpsko tržište. Istovremeno nismo tad insistirali na principu reciprociteta i to nije dobro. Pretpostavljam da je u interesu hrvatskih firmi da se o tome što manje priča, jer su svesne odnosa njihove države prema nama.
Marketinški stručnjak Saša Borojević već je upozorio upravo na to da hrvatske firme na sve načine pokušavaju da se zamaskiraju kada proizvode prodaju na srpskom tržištu rekavši:
Činjenica je da je Srbija potpuno otvoreno tržite za hrvatske kompanije, ali ne i Hrvatska za srpske, pa se postavlja pitanje kada će srpske firme takav tretman imati u Hrvatskoj i do koje mere ide razlika u reciprocitetu kada je u pitanju poslovanje između Srbije i Hrvatske? U cilju jasnog informisanja građana Srbije u narednom periodu ćemo istraživati koje domaće brendove su kupile hrvatske kompanije, ko su vlasnici hrvatskih kompanija koje posluju u našoj zemlji i gde zapravo ide novac građana Srbije kada kupe proizvode iza kojih stoje hrvatske kompanije.