ISPIŠI ME IZ ŠKOLE ILI ĆE ME ONI UBITI... Vapaj devojčice koja je preživela vršnjačko nasilje

- Strahovi ostaju i kada se đačka klupa napusti - priča Zorana A., majka devojčice koja je i u osnovnoj školi bila žrtva vršnjačkog nasilja.

Priča o strašnom napadu troje đaka na učenicu aranđelovačke Tehničke škole, mnoge je roditelje uznemirila, naorčito Zoranu A., čija je ćerka, kako tvrdi, od petog razreda ugledne beogradske osmoletke prolazila kroz pakao.

- Sve je bilo potpuno normalno do tada, a onda su odjednom krenule priče da je ona šugava. Grupica od petoro-šestoro đaka, sa devojčicama na čelu, počela je da je omalovažava, da dezinfikuje ruke nakon što ih ona dodirne. Uskoro, niko iz odeljenja nije želeo da se druži sa njom, a kada su išli na izlet, sedela je sama u autobusu - priseća se Zorana sa gorčinom u glasu.

Kako kaže, prvo je pokušala da razgovara sa roditeljima te dece.

- Uveravali su me da je to samo šala. Međutim, to je otišlo toliko daleko, da ni deca iz susednog odeljenja nisu želela da se druže s njom. Obavestila sam i razrednog starešinu, pedagoga, psihologa, direktora… molila da imamo roditeljski sastanak sa ovom temom. Ali, niko nije reagovao, iako su svi znali za problem - priča Zorana u neverici.

Pošto sam ispisala dete i prijavila sve prosvetnoj inspekciji, rekli su mi da je slučaj vršnjačkog nasilja zastareo, tvrdi majka Zorana A.

Kako kaže, njena ćerka se iz škole vraćala toliko izmučena, da se čak i gušila, a morale su da idu i kod kardiologa.

- Kupovala sam i knjige o vršnjačkom nasilju i delila ih po školi u nadi da će deca shvatiti da je to što rade ružno. Umesto toga, jednog dana grupa devojčica ju je nabila u ćošak fiskulturne sale i toliko vređala, da mi je ćerka jednostavno rekla "ispiši me iz škole ili će me oni ubiti" - priča Zorana, i dodaje da je ćerku ispisala.

- Kada sam obavestila prosvetnu inspekciju, rekli su mi da je kasno. Tada sam shvatila da me je kolektiv škole upravo i zavlačio dok to ne zastari. Mi smo možda učinile pogrešnu stvar, pobegle od svega toga, ali verujte mi, kada vršnjačko nasilje počne, nemoguće ga je zaustaviti - ističe Zorana.

Kako ona kaže, iako je prošlo nekoliko godina od tada, vreme nije uspelo da obriše sve rane.

- Ona je nesigurna, misli da će drugarice prestati da se viđaju sa njom ako ih nekada odbije da se vide. Kada je birala srednju školu, izabrala je onu u koju niko od tih devojčica koje su se maltretirale ne ide. Znate, njoj se niko nikada nije izvinio zbog svega, a čak je i direktor, koji je saslušavao tu decu, priznao da je sve što su joj radili jezivo. Moj apel svim roditeljima koji proživljavaju isto je da budu uz svoje dete i da ne veruju školi - ističe Zorana.