Maturantkinja poslala SNAŽNU PORUKU o vršnjačkom nasilju: Pročitajte POTRESNU PRIČU o Aleksi Jankoviću
Isidora Petronijević, maturantkinja gimnazije „Svetozar Marković“ u Subotici, na potresan način opisala je šta je mali Aleksa Janković trpeo u školi od svojih vršnjaka i zbog čega je na kraju oduzeo sebi život u 14. godini života skočivši sa trećeg sprata. Fizičko i psihičko maltretiranje, pretnje njemu i njegovoj sestri, dovele su do tragedije dečaka koji je postao simbol borbe protiv vršnjačkog nasilja.
Pročitajte i:
Isidora tako opisuje jedan od napada na Aleksu i pretnje njemu i njegovoj sestri, kao i ono što je Aleksa proživljavao kad posle toga ostane sam kod kuće, pre nego što je agoniju svakodnevnog zlostavljanja prekinuo smrću.
„Stisnuo je šaku i još jednom bacio pogled na sliku u plavom ramu. Zadubio se u lice mame i tate. Spasiću malu šmizlu. Brinuću o vama kad budem bio bliže zvezdama i suncu. Čuvaću vas. Obećavam. Ustao je sa kreveta. Izašao na terasu. Nebo je i dalje bilo svetloplavo, plavo, beskrajno. Čekalo ga je. Zatvorio je oči...“
Potresan status Aleksine mame na šestogodišnjicu tragedije: BOL NEPROLAZNA, PRAVDA NEZADOVOLJENA!
Isidorina priča „Reći ili ćutati“ nagrađena je na konkursu Kancelarije zaštitnika građana Zlatka Marosiuka povodom dana Međunarodnog ljudskog prava.
„Levom rukom je zaštitio glavu, a desnu je držao na kolenu gde mu rana još nije zarasla. Osetio je jak udarac u stomak, pa još jedan i još jedan. Naredni udarac bio je malo niže i nešto slabiji. Hoće li ikada stati? Telo je počelo da mu se grči od bolova. Više nije mogao da se pomeri. Ruka kojom je štitio glavu počela je da trne. Bila je ledena – piše Isidora.
- Kad nam je profesor srpskog rekao da je raspisan konkurs odmah sam znala da ću pisati o Aleksi. Bila sam mnogo mlađa kada sam u novinama čitala tekst o njemu i kasnije sam pratila šta se dešavalo. Poslednjeg dana konkursa kad sam stigala kući iz škole, počela sam da pišem, a reči su same izlazile iz mene – rekla je Isidora.
Potresne su njene reči o tome šta je Aleksa doživljavao u školi, kako na času biologije razmišlja kako će što pre izaći iz škole.
- Ne mogu više. Boli, mislio je Aleksa, još 15 minuta. Kad je video da se kazaljke sata… približavaju kraju časa, svesku i pernicu stavio je u torbu. Navukao je jaknu. „Čas je gtov kad nastavnik kaže“, uzviknula je nastavnica, gledajući u Aleksu puna besa. Ana, devojčica svetlosmeđe kose i toplih plavih očiju koja je sedela pored Alekse, okrenula se ka njemu. „Reci joj“, prošaputala je. Alekasa je i dalje ćutao. Šta da kaže, pitao se. Govorio je hiljadu puta, nikoga nije bilo briga. Mnogi su bili svedoci njegovog svakodnevnog psihičkog zlostavljanja. Niko nije mario. Zašto bi sada? Devojčica svetlosmeđe kose ustala je… „Aleksu tuku stariji dečaci!Vređaju ga“, rekla je… Aleksa je osetio da mu crvene obrazi. Nastavnica je skinula naočare: „Ne verujem da je bez razloga, verujem da je i sam kriv“ , rekla je - piše Isidora.
Inače, novčanu nagradu koju je devojčica dobila, dala je u humanitarne svrhe, za pomoć jednom mladiću iz Subotice. Isidora je rekla da joj je nagrada važna utoliko što je uspela da skrene pažnju na nepravdu koju je Aleksa doživeo.
„Te večeri Aleksa je sačekao da svi zaspe, iskrao se u kuhinju i popio brufen. Nadao se da će pomoći. Pre nego li je utonuo u san, pomislio je kako bi bilo lepo da sutra ne mora da ide u školu. Sledećega dana u školi je po običaju samo sedeo i ćutao“
-Nisam nikada doživljavala situacije kao Aleksa,a li verujem da je vršnjačko nasilje veoma prisutno. Htela sam da poručim pričom da ne smemo da zaboravimo Aleksu niti ono što mu se desilo. Njegova sudbina bi morala da probudi savest onih koji čine zlo vršnjacima, dok stariji i institucije moraju da učine sve kako bi pomogli deci koja su žrtve. Ne smemo ćutati. Ne sme da nam se ponovi Aleksa – kaže Isidora.
Podsećamo, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je pre dve godine projekat "Drug nije meta" koji se bavi prevencijom i suzbijanjem vršnjačkog nasilja. Pridružite nam se u borbi za bezbednu i srećnu decu!