Svi oblici DIGITALNOG NASILJA i kako ih SPREČITI!

Na digitalnu sferu u koju smo mi nedavno ušli, a koja je, čini se, u potpunosti ušla u naše živote, realnost se, prema rečima poznavalaca, preslikala do tančina. Ono što čini poznati, opipljivi svet time je dobilo još jednu dimenziju - na internetu. Tako se deca danas jednako druže i vole u školi, prirodi ili izlasku koliko na Fejsbuku, Tviteru i Instagramu, na primer. Kako njihova socijalna interakcija nije svedena samo na ono prijatno i društveno poželjno, nesuglasice koje takođe čine njihove odnose, prenete su na društvene mreže. Problem nastaje tamo gde se gubi razlika između čarke i nanošenja zla, pa beležimo još jedan fenomen prenet u onlajn okvire - digitalno nasilje.

BORBA PROTIV NASILJA NA INTERNETU: Deci pokazati kako da na internetu nešto mogu da stvore

- Digitalno nasilje je zloupotreba savremenih tehnologija takvo da se drugoj osobi nanosi bilo kakva vrsta bola - kaže specijalista školske psihologije Biljana Lajović precizirajući da je bol pre svega emotivni, kao i da je takozvani sajberbuling (eng. cyberbullying - od reči cyber koja se odnosi na virtuelnu stvarnost i bullying koja označava nasilje, zlostavljanje) "samo drugi kanal" nasilja kakvo nam je odvajkada poznato.   

Ona u izjavi za portal SrbijaDanas.com navodi da se pod digitalno nasilje podvode sledeće tri vrste: socijalno isključivanje koje karakteriše hejtovanje (od engleske reči hate koja označava mržnju), tj. pozivanje grupe na isključenje njenog člana, zatim seksualno nasilje koje se odnosi na prikazivanje i distribuciju pornografskih sadržaja, kao i emocionalno tj. psihičko nasilje koje je, ujedno, glavni činilac svakog oblika nasilja na internetu.

- Svako od pobrojanih nasilja izaziva emotivni bol. Ipak, to najviše zavisi od onoga ko trpi - kaže Lajović napominjući da je reakcija svake osobe, tako i deteta, uslovljena njenom rezilijentnošću, tj. (duševnom) otpornošću.

A da bi se neželjeni scenario predupredio Biljana Lajović savetuje, takođe, tri stvari: da deca prekinu komunikaciju sa onim ko je izvršilac digitalnog nasilja, da se obrate nekom odraslom i, u rajnjem slučaju, policiji.

Evo kako da posavetujete dete za rešavanje problema na internetu

- Čim neko nešto kaže što se vama ne sviđa, vi sa njim možete da prekinete da komunicirate. Koliko god da je zamka to što imate veliku mogućnost komunikacije, toliko je lako što vi nekoga možete da izbacite iz svog kruga prijatelja, ako ste na društvenojh mreži. Ta da deca treba da se obrate roditeljima, ako ne njima, onda psihologu u školi, gde će im se predočiti da je to ružno što neko drugi radi odgovornost tog drugog, ali da nije njihova obaveza da to trpe. Ako to ima primesu nekog seksualnog ili kriminalnog nasilja, pretnje, poput: “Ja ću tebe sačekati, pa ću te pebiti” itd, da se obrati policiji - objašnjava dodajući da deca internet pogrešno smatraju svojim intimnim prostorom i da je često neophodno da zatraže pomoć, tim pre što potencijalna opasnost može biti teška za prepoznavanje.

Tako navodi primere vršnjačkog nasilja u kojem šala nehotično preraste u uznemiravanje, kao i seksualnog nasilja koje odlikuje veština seksualnog predatora.

Evo zašto je važno da znate šta vam dete radi na internetu

- Pišu rečenice kojima dete polako i strpljivo uvuku u zamku, pa ono ne prepozna na vreme o čemu se tu radi. Ali je zato važno da se, kada dobije  poruku sa zahtevom da se razgoliti ili ostavi neki lični podatak, obrati odrasloj osobi bez srama da je uradio nešto loše - upozorava ističući neophodnost poznavanja mera predostrožnosti.