Pitali smo 400 đaka ISTO pitanje, a odgovor koji smo dobili nas je UPLAŠIO

Iako se period odrastanja najčešće shvata kao bezazleno doba u životu, praksa pokazuje da nije baš tako. Naime, tokom boravka u školi neretko se dešavaju nesporazumi, svađe i vređanja, a često sve to eskalira fizičkim nasiljem, koje nipošto ne treba prećutati i zanemariti. 

Nažalost, istraživanja pokazuju da je nasilja sve više u školama. Postavlja se pitanje - kome se prvo obraćaju ili požale đaci kad dožive vršnjačko nasilje?

Istraživanje koje je na Sajmu knjiga sproveo portal SrbijaDanas.com u okviru projekta Drug nije meta na uzorku 400 učenika osnovnih i srednjih škola, pokazalo je da učenici najviše poverenja imaju u svoje roditelje - odgovor da bi se požalili mami i tati bi u slučaju da postanu žrtve vršnjačkog nasilja dalo je više od 300 ispitanika.

Učenici ne veruju svojim nastavnicima?!

Istraživanjem smo došli i do poraznog podatka da bi se od ukupno 400 anketiranih đaka svojim nastavnicima za pomoć obratilo svega troje učenika. Dobijeni podaci pokazali su da bi značajno više đaka pomoć u rešenju problema pre potražilo od svojih drugova, pretraživanjem interneta ili obraćanjem nekoj od državnih institucija, nego što bi porazgovaralo sa nekim od svojih nastavnika. 

Ovaj podatak nametnuo je pitanje vaspitne funkcije obrazovnog sistema u Srbiji i stavio pod lupu pedagoške sposobnosti našeg nastavničkog kadra. Imajući u vidu koliko vremena nastavnici provode sa učenicima, kao i veštine i znanja koja su im neophodna za povezivanje sa njima, alarmantna je činjenica da im đaci jednostavno ne veruju. 

Da li je ovo glasno upozorenje da su vremena kada su nastavnici bili ,,drugi roditelji" u koje se imalo bezgranično poverenje daleko iza nas i da li možemo da smatramo da nam je dete u sigurnim rukama kada ga pošaljemo u školu, samo su neka od pitanja koja se nameću kada sagledamo podatke dobijene istraživanjem.

Povodom ovog više nego zabrinjavajućeg stava naših učenika prema nastavnicima, kontaktirali smo i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa željom da nam prokomenarišu ovako loš rezultat nastavnog kadra na skali poverenja i detaljnije objasne vaspitna delovanja našeg školskog sistema. Odgovor, međutim, do objave ovog teksta nismo dobili.

,,Današnji nastavnik mora više da osluškuje decu"

- Individualna je stvar kako se u porodicama gradi poverenje prema drugim vrstama autoriteta. Nekad roditelj ima taj glavni autoritet, a ima onih koji im ukazuju na to da im je nastavnik „zamenski roditelj“ koji mora da bude u prvoj liniji odbrane u kritičnim situacijama. Dete po genetskoj sklonosti prvo zove roditelje, a manje ima poverenja u druge, među kojima su i nastavnici. Inače, veliki je tabu koji se vezuje i za školske psihologe na temu „Zašto da ideš kod njega, nisi ti lud“ - kaže docent pravnih nauka i kreator predloga takozvanog Aleksinog zakona Dragana Ćorić za naš portal.

- Godinama unazad psihologe smo doživljavali kao mere kazne, đaci su bili kodirani da odu kod njih zbog lošeg ponašanja. Pretpostavljam da možda neko od dece može imati neko negativno iskustvo, ili su možda tražili pomoć, ali nisu dobili onakvu kakvu su priželjkivali. Ne treba isključiti momenat generalizacije. Ponekad imaju i nastavnici svoje probleme, pa ne mogu da izađu na kraj sa svim što ih čeka u školi. Ima i situacija kad se nastavnik loše ponese, ali u tom trenutku on mora da se izvini. Današnji nastavnik mora da bude više opušten i da više osluškuje decu oko njega, ali i sebe. Moraju da zauzmu autoritet koji se inače vrlo dobro uspostavlja kad nastavnik ume da pomogne i da shvati šta to dete muči. Danas decu muči i ako nemaju 100 lajkova na Instagramu. Savremeni nastavnik mora da ima mnogo više sluha nego nekad, a neophodno je ostvariti i dobru saradnju na liniji roditelj - nastavnik – poručuje Dragana Ćorić za SrbijaDanas.com.

Panel Srbije Danas sa najpoznatijom jutjuberkom u Srbiji: Marija Žeželj i Drug nije meta zajedno

,,Nastavnici nisu tu samo da predaju, nego i da se nađu deci"

Psiholog Dobrinka Kuzmanović između ostalog smatra da je ovakva pojava posledica stava da su „nastavnici samo za nastavu“, a naše istraživanje potvrdila je činjenicom kako je to nalaz koji se zaista dobija u istraživanjima kojima je i ona bila svedok. Između ostalog, takva situacija se viđala i u saradnji sa Unicefom, kada su dobijeni podaci  kako se deca generalno malo obraćaju nastavnicima.

- Deca ne vide u nastavniku nekog ko bi mogao da im pruži tu vrstu podrške ako im se nađe problem u vidu vršnjačkog nasilja. Inače, istraživanja pokazuju da se deca mlađeg uzrasta više obraćaju učiteljici, a sa uzrastom to opada, jer imaju veći broj nastavnika, pa je odnos manje blizak. Moguće je i da je takva klima u školama, da nastavnik „nije taj koji treba da rešava probleme“, ali zapravo – treba! Đaci moraju više nastavnicima da se obraćaju, jer, pored toga što nastavnici obavljaju obrazovnu funkciju, imaju podjednako i vaspitnu. Nastavnici nisu tu samo da predaju, već da se nađu deci kad im je potrebna psihološka podrška – poručila je psiholog Dobrinka Kuzmanović za naš portal.

Podsećamo, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je pre dve godine projekat "Drug nije meta" koji se bavi prevencijom i suzbijanjem vršnjačkog nasilja. Pridružite nam se u borbi za bezbednu i srećnu decu!