DAN BEZBEDNOG INTERNETA: Kako zaštititi dete u digitalnom svetu (INFOGRAFIK)
Iako je danas život nezamisliv bez interneta i niko ne može da ospori njegove dobre strane, deca su dok surfuju ''mrežom svih mreža'' izložena najrazličitijim vidovima maltretiranja. Čak 15 odsto mališana doživelo je neki vid nasilja na internetu, dok je 17 odsto njih bilo suočeno sa snimanjem neželjenih situacija, pri čemu su snimci u velikom broju slučajeva bili objavljivani na internetu.
Opasnosti vrebaju posle svakog klika - onlajn predatori, vršnjačko nasilje, zadiranje u privatnost, nasilni sadržaji, spam, sekte, kockacnje, krađa identiteta, pornografija, trgovina ljudima i zloupotreba fotografija samo su neki od užasa koji se mogu dogoditi svakom detetu.
U okviru našeg projekta LOG OUT nasilje, koji se realizuje u saradnji sa Gradom Beogradom, a usmeren je na prevenciju i suzbijanje posledica digitalnog nasilja, u narednim mesecima imaćete priliku da se informišete o tome kako da ostanete bezbedni na internetu, na šta treba da obratite pažnju, kako da uočite zlostavljanje u digitalnom svetu i da steknete mnoštvo drugih korisnih znanja koja će pomoći da u Srbiji rastu bezbedna deca.
IZABERU DETE I ONDA SLEDI LINČ U DIGITALNOM SVETU
Posebno je alarmantan porast vršnjačkog nasilja na internetu, a ono po čemu je specifično jeste to što u većini slučajeva ne postoji krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ipak, činjenica da do krivičnog dela nije došlo nimalo ne olakšava život detetu koje je izloženo torturi vršnjaka. Otežavajuća okolnost je i to da maltretiranje na internetu traje neprekidno - dete ne može da se skloni u sigurnost svog doma i pobegne od nasilnika. Naprotiv, konstantno je izloženo ucenama, pretnjama i vređanju.
''Određena grupa dece targetira jedno dete koje se po nečemu razlikuje i onda slede različite vrste nasilja. Napravi se, na primer, lažan profil tog deteta, koje i ne mora da ima profil na Fejsbuku, na kome se ostavljaju pogrdni komentari, sa kojeg se šalju uvredljive poruke, često i nastavnicima. Dešava se da se dojučerašnji drugari posvađaju i da onda iskoriste doba poverenja kada su jedno drugom otkrili šifre. Tada pristupe Fejsbuk profilu vršnjaka sa kojim su trenutno u svađi i postavljaju sadržaje sa ciljem da ga osramote'', objašnjava za naš potral inspektorka Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Gordana Vujisić.
RAZGOVOR SA DETETOM NAJVAŽNIJI
Stručnjaci apeluju na roditelje da razumeju svoje dete koliko god da im problem sa kojim se suočava izgleda beznačajno i da na nasilje među vršnjacima ne gledaju kao na fazu kroz koju sva deca prolaze tokom odrastanja.
''Činjenica je da roditelji o internetu znaju mnogo manje nego deca i zato moraju da pronađu vremena da nauče. Ne moraju da budu stručnjaci za računar, dovoljno je da sednu pored deteta, da razgovaraju sa njim, traže da pogledaju ko su mu prijatelji na društvenim mrežama, da vrše neku kontrolu. I nije jedini zadatak da roditelj sačuva dete od nasilnika, već i da se trudi da ograniči vreme koje dete provodi na internetu, kako bi ga zaštitilo od otuđenosti od društva i zavisnosti od interneta'', kaže inspektorka Vujisić.
Blagovremeni razgovori, primećivanje simptoma nasilja, mogu sprečiti razne probleme u budućnosti i preduprediti tragične slučajeve koji su se desili Aleksi Jankoviću iz Niša i Anđeli Todorović iz Vrnjačke Banje. Oni su se zbog vršnjačkog nasilja odlučili na samoubistvo i svim roditeljima poslali poruku da brinu o svakoj patnji svog deteta, koliko god da im bezazleno deluje.