104 GODINE OD HEROJSKE MOJKOVAČKE BITKE: Crnogorci se žrtvovali za spas srpske braće
U bici koja se vodila na Badnji dan i Božić 1916. godine vojska Kraljevine Crne Gore zaustavila je ofanzivu austro-ugarske vojske, čiji je cilj bio da preseče odstupnicu srpskoj vojsci koja se povlačila prema Skadru i Jadranskom moru.
AJNŠTAJN SE ODNOSIO PREMA MILEVI KAO PREMA SLUŠKINJI? Tužna sudbina i neiskorišćeni potencijali
Progovorio o NEPOZNATIM DETALJIMA: Vojnik sa Brozovog broda otkrio šta je sve VIDEO U NJEGOVOJ KABINI (VIDEO)
UKLETI PRSTEN NEMANJIĆA doneo "ZLU KOB" kralju Aleksandru: Nosio ga je SVUDA, ali kada ga je skinuo DESILA SE TRAGEDIJA
U napad na Mojkovac Austrougari su poslali 20.000 vojnika pod komandom generala Rajnera, naoružanih modernim puškama „mauzerkama“, 45 topova, stotinama mitraljeza i neograničenom količinom granata i municije. Ispred sebe su imali oko 6.500 Crnogoraca iz Sandžačke divizije, pod komandom serdara Janka Vukotića, raspoređenih u osam bataljona.
Stanje u crnogorskoj vojsci bilo je teško. Vojnicu su bili slabo obučeni, na nekoliko dana su dobijali po pola kilograma hleba. Nosili su puške „moskovke“ od kojih većina nije imala bajonete. Imali su desetak topova, sa ukupno 105 granata, 39 mitraljeza i 200 do 400 metaka po vojniku.
Švabe su napale na Badnji dan. Na udaru 6. austrougarskog kraljevskog puka, na Razvršju i Bojinoj njivi našao se Donjomorački bataljon Kolašinske brigade. Uz juriše i protivjuriše položaji su prelazili iz ruku u ruke, do dva sata popodne kada nadmoćnije Švabe zauzimaju Bojinu njivu i Uloševinu. Međutim, Razvršje, strateški najvažnija tačka za prodor prema Mojkovcu, ostalo je pod kontrolom Kolašinske brigade.
Hrabrom držanju serdara Vukotića i njegovih vojnika doprineo je i telegram koji je stigao iz komande srpske vojske, a koji je više naličio na vapaj:
- Ako zadržite Švabe na Mojkovcu 24 sata, odužili ste se srpstvu. Ako ne sve je propalo.
To veče u Kolašinu serdar Vukotić i njegov štab obeležavaju Badnje veče. Serdarov rođak Đorđe Vukotić drži zdravicu.
- Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može, krst i topuz neka se sudare. Važno je da je bratska srpska vojska izmakla, ako mi izginemo imaće ko da nas osveti i satre švapsku silu.
Vukotić te noći odlazi na položaje kod Mojkovca, gde sa brigadirom Petrom Martinovićem donosi odluku da se izvrši kontranapad.
Na Božić ujutro, pod okriljem jutarnje magle, Uskočki bataljon ulazi u šumu kod Gilonoga, gde se u dubokom snegu sudara sa Švabama, koje su takođe krenule u napad. Razvila se žestoka bitka, u kojoj su „uskoci“ odbili sve napade nadmoćnijeg neprijatelja. Istovremeno, pet bataljona i dve čete izviđača Kolašinske brigade, kojom je komandovao Miloš Medenica kreću u siloviti napad na Bojinu njivu.
OD MOJKOVCA DO MILA: Kad pročitate ovaj tekst shvatićete šta je ISTINSKA CRNA GORA koja je GINULA ZA SRPSTVO!
RODILA JE DESETORO DECE I BILA SAVLADAR SVOM SUPRUGU, Karađorđeva snaja: Turci su joj poklonili nešto jedinstveno
NOVOGODIŠNJA ČESTITKA KRALJA ALEKSANDRA ZA 1915. GODINU: "Dostojni potomci junaka Milutinovih i Dušanovih" (FOTO)
Kako Švabe , koje su ispred rovova postavile tri reda bodljikave žice, odolevaju Vukotić u napad šalje Prvi i Treći regrutski bataljon. Regruti, sve mladići mlađi od 21 godinu, dva puta jurišaju ali ih mitraljeska vatra zaustavlja na bodljikavoj žici. Crnogorci u borbu uvode poslednju rezervu, Drobnjački bataljon.
Drobnjaci u jurišu zauzimaju prvi red rovova, ali ne i drugi, pa su se vratili na polazne položaje. U drugom jurišu, oko podne, upadaju u oba reda rovova i, posle borbe prsa u prsa, prisiljavaju Švabe na povlačenje. Istovremeno, Rovčani su zauzeli Golu kosu, koja se od Razvršja spušta ka Bojinoj njivi.
Nakon tri sata zatišja, Rajner u borbu uvodi 205. brigadu, svoju poslednju rezervu, koja uz snažnu topovsku paljbu kreće u napad. Borba je trajala sve do mraka, ali su Crnogorci odoleli. Švabama nije pomoglo ni to što je jedan od njihovih juriša, sa isukanim mačem u rukama, predvodio lično general Rajner.
O žestini bitke svedoči podatak da je u Kolašinskoj brigadi poginulo čak sedam barjaktara.
Crnogorci su na položajima ostali do 21. januara, kad im je stiglo naređenje da se “raziđu kućama“. Crnogorska vlada i kralj Nikola, koji je dramatične događaje pratio iz inostranstva, doneli su odluku da desetkovana vojska prestane sa otporom.
Srpska vojska se već nalazila na albanskoj obali i čekala da se bezdušni saveznici Francuzi i Englezi smiluju i pošalju brodove koji će ih evakuisati na Krf.