Diva klasične muzike - Anastasija Holc: Talenat sam nasledila od mame i bake, trebalo je mnogo truda, ali se ISPLATILO

Iako taj epitet ne voli, ona je diva klasične muzike u Srbiji. Muzikom je počela da se bavi kada je imala samo 4 godine, a sa nepunih 30 godina uspela je ono što samo najbolji mogu: završila klavir, opersko pevanje, specijalizirala u Moksvi, a takođe se ostvarila i u ulozi predavača.

Koliko rada, truda i odricanja je potrebno kako bi se ovakav uspeh postigao otkriva nam vrhunska operska umetnica Anastasija Holc.

- Mama mi je bila profesor klavira, prabaka je svirala violinu i hobi joj je bio pevanje u pozorištu u Ljubljani i Zgrebu. Sa četiri godine nisam počela samo da sviram klavir, već sam počela da se bavim i baletom.

- Ja ne volim epitet diva jer to je osoba kojoj se svi dive i klanjaju, a za života treba zaslužiti tako nešto. Ja sam tek na početku svoje karijere. Pored klavira koji sam počela sa 4 godine, upisala sam i muzičku školu sa 6 godina, klavirski odsek, posle toga i baletsku školu. Upisala sam sa 12 godina odsek za opersko solo pevanje kao najbolji đak i nakon toga završila srednju školu i pevanja i klavira, klasičnu gimnaziju, čak sam upisala i Pravni fakultet, ali prosto ljubav prema muzici me je vukla i završila sam tako što sam diplomirala na oba smera i na klaviru i na pevanju.

- Jako mnogo, pogotovo kada je u pitanju klavir jer on iziskuje mnogo vežbanja, u smislu dosta sati, odricanja od slobodnog vremena sa prijateljima, kasnije sa partnerom, ali se isplatilo i ponovo bih isto iako je teško.

- Jesam. Završila sam osnovne studije u Srbiji: klavirski odsek u Beogradu, a odsek solo pevanja u Kragujevcu, master sam, takođe, završila u Kragujevcu, ali specijalizaciju za opersko solo pevanje, kamernu muziku i postdiplomu za klavir sam završila u Moskvi na institutu za kulturu i na fakultetu koji pripada Univerzitetu u Moskvi.

- Naš sistem obrazovanja se ne razlikuje mnogo od ruskog. To je jedinstven sistem u odnosu na zapadne i druge istočne zemlje. Samo je razlika možda u publici, tamo je publika malo edukovanija i malo više voli i neguje ljubav prema klasičnoj muzici. Razlika je možda i u oštrijim kriterijumima.

- Ima. Ona je aktivno svirala violinu i to je počela sa 3 godine, a sada ima 6. U zadnje vreme je ostavila, nešto je ne vuče ka tome da vežba, dosta je mala, možda se situacija promeni u budućnosti.

- Treba da se naoružaju strpljenjem, jer to je ono što je ključ uspeha bavljenja klasičnom muzikom. To nije muzika koja je, na našu žalost, popularizovana u  onoj meri u kojoj su drugi žanrovi, pritom iziskuje mnogo odricanja, ne samo u smislu vežbanja već i u smislu kompletnog obrazovanja. Samim tim, kada se upišete na bilo koji odsek već znate da ćete biti izloženi različitim pristiscima, prvo kao tinejdžer od strane svojih prijatelja i drugova, a kasnije partnera i saradnika. Ali ukoliko neko to voli, na kraju se isplati.

- Ja više volim scenu. Sa svojim studentima imam drugarski odnos i nedrugarski. Pokušavam da budem dovoljno pravedna, a da ne budem preterano stroga jer smo bliski i po godinama. Mnogi moji studenti su čak i stariji od mene. Od skoro predajem i na kineskoj mreži univerziteta BLS, dobiću plan za sledeću godinu koji kreće aktivno od proleća, pa ćemo videti kako će to izgledati.

- Dobrom organizacijom.