fbpx
Skip to main content
Vakcine

PRESEK STANJA: Dozvole za EU dobile su vakcine ove ČETIRI kompanije, a šta znamo o svakoj?

Foto: Profimedia
Evropska komisija za lekove (EMA) trenutno je odobrila vakcine četiri proizvođača, a to su: "Fajzer/BioNTek", "AstraZeneka", "Moderna" i "Džonson i Džonson".

Razlike između vakcina su u načinu pravljenja, čuvanja i distribucije, kao i u ceni.

UPOZORENJE! Možemo da se ZARAZIMO i nakon 14 dana od primanja DRUGE DOZE vakcine - evo kako da to sprečimo

UPOZORENJE! Možemo da se ZARAZIMO i nakon 14 dana od primanja DRUGE DOZE vakcine - evo kako da to sprečimo

SRBIJA MODEL EFIKASNE VAKCINACIJE: "Njujork tajms" pohvalio imunizaciju - Srbija u ovome DALEKO ISPRED EU

SRBIJA MODEL EFIKASNE VAKCINACIJE: "Njujork tajms" pohvalio imunizaciju - Srbija u ovome DALEKO ISPRED EU

JEDAN GRAD U SRBIJI JE TEMPIRANA KORONA BOMBA! Dr Đerlek apeluje: Molim ljude da SHVATE da vakcina čuva glavu!

JEDAN GRAD U SRBIJI JE TEMPIRANA KORONA BOMBA! Dr Đerlek apeluje: Molim ljude da SHVATE da vakcina čuva glavu!

"Fajzer/BioNTek"

Krajem decembra prošle godine EMA je preporučila vakcine Fajzer i BioNtek za borbu protiv koronavirusa.

Odobrenje vakcine bilo je široko očekivano, jer se zemlje Evropske unije bore sa pogoršanjem drugog talasa koronavirusa. Velika Britanija je početkom decembra iste godine bila prva zemlja koja je odobrila pomenutu vakcinu. Fajzerova vakcina je razvijena uz pomoć genetskog koda virusa koji se ubrizga u telo koje potom razvija antitela i T-ćelije.

U kasnijim analizama Fajzer i Biontek saopštili su da podaci (konkretno iz Izraela) sugerišu da je njihova vakcina protiv kovida 19 efikasna 94 odsto u sprečavanju asimptomatskih infekcija, što znači da bi vakcina mogla znatno da smanji prenos virusa.

Kompanije su takođe navele da najnovija analiza podataka u Izraelu pokazuje da je vakcina bila 97 odsto efikasna u prevenciji simptomatske bolesti, teške bolesti i smrti, preneo je Rojters.

Fajzer
Foto: Profimedia

Podaci su u skladu sa podacima kliničkog ispitivanja vakcine u decembru koja su pokazala da je vakcina Fajzera i Bionteka efikasna 95 odsto.

Analiza je ponudila i realne dokaze o efikasnosti vakcine kod visoko zarazne varijante kovida 19 koja je otkrivena u Britaniji i poznata je kao B.1.1.7.

Takođe, studija koju su izveli naučnici sa univerziteta Barnet u Melburnu navodi da jedna doza vakcine postiže skoro punu efikasnost oko 11 dana od primanja, tako da može da se ispostavi da druga doza nije potrebna.

Ugledni Forbs se poziva na "Nju Ingland medisin žurnal", u kojem se navodi studija da su osobe koje su dobile drugu dozu pokazale jak imunološki odgovor na nove sojeve kovida, jedino je odgovor bio manji na južnoafrički soj.

U tekstu se navodi da nije bilo evidentnog napretka u davanju druge doze posle tri ili četiri nedelje, što samo ukazuje na snagu prve doze (bar u kratkoročnim uslovima kada su zalihe limitirane) i pomaže zdravstvenim službama veću fleksibilnost kada je reč o drugoj dozi, ukoliko se utvrdi da je neophodna.

Najteža za čuvanje i dopremanje je Fajzerova vakcina.

"AstraZeneka"

Prema novom istraživanju, vakcina koju su stvorili Univerzitet Oksford i kompanija Astrazeneka je prva za koju je potvrđeno da sprečava prenos koronavirusa među ljudima. Do sada je za više vakcina utvrđeno da sprečavaju inficiranje onih koji se vakcinišu, ali nije bilo jasno da li sprečavaju i da budu prenosioci virusa.

Istraživanje na Oksford univerzitetu rađeno je na ljudima koji su primili Astrazeneka vakcinu, a cilj je bio da se utvrdi da li i dalje nose tragove koronavirusa. Pokazalo se da je broj pozitivnih testova upola manji kada se testiraju oni koji su primili dve doze vakcine, preneo je portal Indeks.

Ukoliko je ovo istraživanje tačno, to bi značilo da većina vakcinisanih štiti i druge, jer ne prenose virus, što bi bio prvi put da se ovakva stvar utvrdila za neku vakcinu protiv koronavirusa.

vakcinacija Hrvatska
Foto: Profimedia

Već jedna doza pruža oko 76% zaštite u periodu od tri meseca, a za one koji prime i drugu dozu, zaštita iznosi 82%. Takođe, pozitivne vesti stižu i kada su u pitanju teški oblici bolesti - niko od vakcinisianih nije imao težu kliničku sliku ili zahtevao lečenje u bolnici.

Jedno novo istraživanje pokazalo je da odgađanje druge doze AstraZenekine vakcine u razdoblju od 12 nedelja pojačava efikasnost vakcine, a da efikasnost prve doze za to vreme ne pada.

Prema novoj tablici koju je napravila Monika Gandi, infektološkinja Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, vakcina Astrazeneke je 100% efikasna u sprečavanju težih oblika bolesti i hospitalizacija, a 90% protiv svih oblika bolesti kada se prvo daje pola doze, a zatim cela.

S druge strane, Austrijska Savezna služba za bezbednost u zdravstvu objavila je nedavno da, na osnovu njihovih istraživanja, Astrazenekina vakcina izaziva neželjene efekte u 14,9 slučajeva na 1.000 vakcinisanih.

Poređenja radi, u istom istraživanju je kod vakcine Biontek-Fajzera u pitanju je broj od 3,79 slučajeva, a kod Modernine vakcine 5,71.

Vakcina je napravljena uz pomoć oslabljenog adenovirusa, jednog od mnogih tipova virusa koji izazivaju obične prehlade. Adenovirusi su dobro istraženi virusi koji se već čitav niz godina istražuju i koriste kao vektori u vakcinama ili u genskoj terapiji.

U Astrazenekinoj vakcini koristi se adenovirus šimpanzi (ChAd) koji, iako može da inficira ljudske ćelije ne može u njima da se umnožava pa tako kod ljudi ne izaziva prehladu. Ovaj virus u vakcini je genetski izmenjen tako da ispoljava protein koronavirusa uprkos tome ne može da uzrokuje bolest.

Astrazeneka
Foto: Profimedia

U njega se ubacuje se genski kod za stvaranje proteina šiljak (spike - S) kojim se koronavirus SARS-CoV-2 veže za ljudske ćelije i ulazi u njih.

Adenovirus koji prenosi genski materijal zove se vektor (u epidemiologiji je to naziv za organizme koji ne uzrokuju bolest već je samo prenose; npr. komarci su vektori za prenos malarije, zike, virusa zapadnog Nila i sl.) pa se ta vakcina naziva vektorskom.

Kad se vakcina ubrizga pacijentu, adenovirus dolazi do ćelija i vezuje se za njihovu površinu.

Ćelije svojom površinom obuhvataju virus i uvlače ga u sebe unutar malog mehurića. Virus u ćeliji napušta mehurić, dolazi do jezgra u koji ubacuje genski kod gde se on prepisuje u glasničku RNA (mRNA) koja potom izlazi iz jezgra i u ribozomima pokreće stvaranje proteina S.

Ćelije će taj protein ispoljiti na svojoj površini kako bi ga odbrambeni sistem tela prepoznao kao strano telo. Odbrambeni sistem potom počinje da stvara antitela i aktivira T ćelije da reaguju na protein S.

Kada pravi virus uđe u organizam, T ćelije i antitela će uništiti zaražene ćelije i blokiraće protein S na virusima i tako smanjiti šansu da se virusi pričvrste za nove ćelije i uđu u njih.

"Moderna"

Američka kompanija, koja je šokirala prošle godine svet napravivši vakcinu za svega nekoliko nedelja, dobila je početkom januara dozvolu za korišćenje u Evropskoj uniji od evropskog regulatornog tela, javio je Rojters.

"Košmarni scenario koji se provlačio po medijima na proleće glasio je da će vakcina trajati samo mesec ili dva. Mislim da se to sada ne dovodi u pitanje. Opadanje antitela ide vrlo sporo posle uzimanja vakcine. Verujemo da će zaštita trajati bar dve godine", rekao je Bansel.

Bansel je dodao da će njegova kompanija dokazati da će vakcina biti pođednako efikasna protiv južnoafričkog i engleskog soja, sa čime se slažu i nezavisni naučnici.

Moderna
Foto: Profimedia

Vakcina američke kompanije takođe koristi RNK tehnologiju poput Fajzerove. Njihovi podaci iz novembra su pokazali da je vakcina 94,5 odsto delotvorna.U istraživanju je učestvovalo 30.000 ljudi u Americi pri čemu je polovini dato dve doze vakcine, u razmaku od četiri nedelje, dok su ostali dobili lažne injekcije.

Vakcina se prima u dve doze, u razmaku od četiri nedelje.

Postoje nagoveštaji da vakcina nudi izvesnu zaštitu pripadnicima starijih starosnih grupa.

Takođe, nije poznato da li vakcina samo sprečava da se ljudi teško razbole ili sprečava da se virus širi.

"Džonson i Džonson"

Pre nekoliko dana Evropska agencija za lekove je dala preporuku za uslovno odobrenje vakicine protiv kovid 19, koju proizvodi kompanija "Džonson i Džonson".

EMA navodi da je vakcina "Jansen" pokazala efikasnost od 67 odsto nakon dve nedelje i da ispunjava kriterijume sigurnosti i kavliteta kada je u pitanju sprečavanje kovid 19 kod ljudi starijih od 18 godina.

džonson i džonson
Foto: Profimedia

Rezultati kliničkog ispitivanja na ljudima iz SAD, Južne Afrike i zemalja Latinske Amerike, utvrdili su da su neželjeni efekti vakcine "Jansen"
obično bili blagi ili umereni i nestaju u roku od nekoliko dana nakon vakcinacije.

Najčešći su to bol na mestu uboda, glavobolja, umor, bolovi u mišićima i mučnina, navodi EMA.
Vakcina protiv kovid 19 kompanije "Džonson i Džonson" deluje tako što priprema telo da se odbrani od virusa, a sastoji se od drugog virusa (adenovirusa) koji je modifikovan tako da sadrži gen za stvaranje proteina spike SARS-CoV-2.

Imuni sistem osobe prepoznaće protein spike kao stran i proizvodi antitela i aktivira T ćelije (bele krvne ćelije), tako da ako osoba dođe u kontakt sa virusom SARS-CoV-2, imunološki sistem vakcinisane osobe prepoznaće protein klas na virusu i spreman je da odbrani telo od njega.

BONUS GALERIJA:

Pogledajte kako je izgledao Beograd tokom vanrednog stanja 2020. godine.

 

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd