BALKANSKI KRVAVI PUTEVI UZIMAJU ŽIVOTE Nemilosrdno raste broj poginulih u saobraćajnim nesrećama, a razlog je SAMO JEDAN
Slučajevi stravičnih pogibija na domaćim putevima gotovo svakodnevno potresaju javnost, a poznato je da je statistički Srbija u samom evropskom vrhu po broju poginulih na putevima. Međutim, podaci Evrostata pokazuju da se ne samo Srbi, nego čitav region, nalaze na toj listi veoma visoko. Zašto?
Čak 149 ljudi poginulo je u saobraćajnim nezgodama koje su se dogodile na srpskim putevima, od 1. juna do sredine avgusta, gotovo isto koliko i za prvih pet meseci 2019, a bilans crnog leta na drumovima se svakodnevno uvećava.
Ako posmatramo broj poginulih na milion stanovnika, Rumunija se nameće kao najnebezbednija za saobraćaj: prošle godine je stradalo 96 osoba na milion stanovnika. Druga je Bugarska s 88 poginulih, Srbija broji 78, a Hrvatska 77 mrtvih na milion stanovnika. Mađarska i Grčka su izjednačene sa po 64 poginule osobe od milion.
PORTO CARRAS RESORT SLOBODAN VEĆ OD SUTRA PO EKSTREMNO NISKIM CENAMA!!
SRBIJOM HARAJU POLNE BOLESTI: Od početka godine POVEĆAN broj inficiranih OPAKIM VIRUSIMA!
"Nišlije iz Toronta" donirale Klinici za ginekologiju i akušerstvo opremu vrednu pola miliona dinara
Statističke podatke o smrtnosti u saobraćaju po glavi stanovnika dopunio je profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić: prema njegovim informacijama, u Crnoj Gori taj broj iznosi oko 100 stradalih na milion, a u Bosni čak 120.
Poređenja radi, prosek je u Evropskoj uniji prošle godine iznosio 49 osoba, a najbolje su se pokazale zemlje poput Norveške (20), Švedke (25), Švajcarske (27), Ujedinjenog Kraljevstva (28), Danske (30) i Irske (31).
Nameće se logički zaključak da su za dijametralno različite rezultate o (ne)bezbednosti u saobraćaju, dobijene iz zemalja sa severozapada i jugoistoka Evrope, kriva tri parametra: starost vozila, kvalitet puteva, i kultura vozača, koja je direktno uslovljena primenom kazni u slučaju nepoštovanja saobraćajnih propisa.
Međutim, jedan faktor je presudan. Šta to učesnici u saobraćaju u zemljama poput Danske ili Irske, gde je smrtnost na putevima znatno manja, znaju bolje od balkanskih vozača?
Ništa, ali su mnogo pažljiviji. Presudan faktor za ovoliki broj nesreća je nebezbedno ponašanje i/ili bahatost vozača.
Profesor Saobraćajnog fakulteta, Milan Vujanić, objašnjava da postoji pet uzroka saobraćajnih nezgoda. Najčešći su nepažnja i pogrešna procena, koji su veoma jasni sami po sebi, a tu je i nesporazum učesnika, koji Vujanić ilustruje sledećim primerom: jedan vozač mahne drugome kako bi mu dao znak da stane, a ovaj to protumači kao da ga prvi vozač propušta; obojica krenu i dođe do sudara.
Greška u upravljanju jeste četvrti uzrok, a tek peti je viša sila - odron na putu, probušena guma tokom vožnje, ili neki drugi događaj na koji vozač ne može da utiče niti da ga predvidi.
Dakle, od pet mogućih uzroka saobraćajne nezgode, četiri se zasnivaju na ljudskom faktoru, a samo jedan uzima u obzir tehničke okolnosti, vozilo i put, što je jasan odgovor na uprošćeno pitanje "ko je kriv".
- Statistike pokazuju da je oko tri odsto, a ne više od pet odsto, uzročnik saobraćajne nezgode neispravno vozilo. Sada se posvećuje puno pažnje tehničkoj ispravnosti, tehnički pregledi su postali rigorozni - kaže Vujanić.
TUŽNA SRPSKA STATISTIKA: Svake godine oko 200 beba bude ostavljeno iz raznih razloga, a jedan DOMINIRA
OD 1. SEPTEMBRA NIŠTA NEĆE BITI ISTO: Velika promena čeka đake, povlašćeni biće jedino MATURANTI
Čitava zemlja u PAKLENIM VRUĆINAMA: Srbi, objavljeno hitno upozorenje DO KRAJA AVGUSTA!
S druge strane, kada su u pitanje nezgode koje su nastale usled lošeg puta, statistički one nose manje od jednog procenta, što, smatra profesor, nije tačno. Ovaj parametar u Nemačkoj i drugim razvijenijim evropskim zemljama nosi znatno veći procenat, te bi se na osnovu toga moglo zaključiti da su srpski putevi bolji od nemačkih, sa čime se Vujanić ne slaže.
- Mora se znati šta se poredi, koje su zemlje u pitanju i kako se u određenoj zemlji taj podatak vodi - kaže naš sagovornik, i dodaje da se u zemljama u regionu statistike obračunavaju na sličan način kao kod nas, te da je u tom slučaju moguće praviti uspešna poređenja.
Šta je rešenje? Kako da promenimo svest vozača da bismo smanjili smrtnost na putevima, a naša statistika postala poput one u razvijenijim zemljama? Vujanić kaže daje potrebno primenjivati "pametnije kazne".
- Suština je da se kazne podese tako da smetaju onome ko treba da bude kažnjen. Nije samo novčana kazna suština. Recimo, za građane Srbije nije prihvatljiva kazna zabrane upravljanja vozilom - kaže profesor.
To je njegov stav u slučajevima da mora da dođe do kažnjavanja, dodaje, a osnova bezbednosti jeste preventiva.
- Suština je obrazovati ljude, informisati putem medija, jer ne možemo odrasle ljude da stavimo u klupe. Ako objasnite da ograničenje brzine postoji zato što pešak kog udarite pri brzini od 40 na sat ima 80 odsto šanse da preživi, a ako ga udarite pri brzini od 80 na sat nema nikakve šanse, onda će razumeti ograničenje i poštovati ga - zaključuje Vujanić.
On, takođe, smatra i da je u prošlosti postignut veliki napredak po pitanju bezbednosti u saobraćaju.
- Pre 2001. godine smrtnost je iznosila 200 na milion ljudi. Radili smo mnogo i za godinu dana, već do 2002. ostvarili pad od 30 odsto. Do 2014. godine je broj usmrćenih u saobraćaju bio u stalnom padu, a onda je došlo do stagnacije.
BONUS VIDEO: SVETLA KOJA ČUVAJU ŽIVOT: Pomoću OVIH sijalica, Japan je DRASTIČNO smanjio stopu samoubistava