DANAS SU BELE POKLADE, POSLEDNJI DAN PRED VELIKI POST: Ispoštujte običaje - ovo uradite i pojedete na današnji dan
Poslednji dan Bele nedelje zove se Bele poklade, Velike poklade ili Proštene poklade, u zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se obeležavaju i načina na koji se praznuju.
PAS IZ SRPSKOG AZILA DOBIO VLASNICU IZ TANZANIJE: Naila došla u Beograd i održala čas humanosti (FOTO)
POVEĆAVA SMRTNOST U SRBIJI! BUKNULO SVUDA: Britanski soj glavni krivac za porast broja pacijenata na respiratorima?
U neurohirurgiji izuzetna, u borbi za ravnopravnost žena predana: Ispovest dr Grujičić koja se kaje zbog jedne stvari
Smatra se da u period velikog posta treba ući bez greha i neraščišćenih računa. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako Bele poklade - zadnji dan kada se jede mrsna hrana!
Već sutradan, u ponedeljak počinje Uskršnji post i vernici će se u narednih šest nedelja uzdržavati od hrane, pića, ali i loših misli i dela. Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih.
Pored toga, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijajući šale dok hodaju ulicom teraju zle sile prizivajući rodnu godinu.
U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe. Prema narodnom verovanju, maskirana deca, a ponekad i odrasli, obilaze obližnje kuće u komšiluku tražeći, simbolično, jaja. Komšije ih često daruju i kojekavim slatkišima, bombonama, kolačima i voćem.
U poslepodnevnim časovima služi se takozvani oproštajno večernje, jer se tada obavlja "čin praštanja" u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.
Na ovaj dan valja se da svako od ukućana pojede čen belog luka i bareno jaje.
Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.
Dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije. U crkvenom kalendaru možete naći naziv "poklade" pred 3 posta u godini – Božićni, Veliki i Petrovski.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrsom.
Prva nedelja posta zove se Čista, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strasna ili Stradalna nedelja.