KOLIKO SU BICIKLISTI ZAISTA "NEVIDLJIVI" Podaci zabrinjavajući - u Srbiji godišnje pogine 50 ljudi, a povredi se 1.500
U poslednje četiri godine u Srbiji je poginulo 192 biciklista, a od početka godine 18! Među stradalima od januara do danas je i četvorogodišnji mališan.
EVAKUIŠU SE SVI SRPSKI TURISTI IZ EVIJE: Doneta konačna odluka, požari se ne smiruju (VIDEO)
NOVE MERE SPREMNO ČEKAJU SVOJ MOMENAT? Poznato šta će se u Srbiji prvo zabraniti ukoliko broj obolelih počne da raste
KRVARENJE IZ NOSA NOVI SIMPTOM KORONE? Stručnjaci u nedoumici, pacijenti se sve više žale na ovu pojavu
Da je bezbednost biciklista u saobraćaju ugrožena potvrđuje podatak da u proseku godišnje u zemlji pogine oko 50 biciklista i bude povređeno njih oko 1.500. Nastradali biciklisti čine oko osam odsto svih poginulih u saobraćajnim nezgodama, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja. Njihova ranjivost je ključni problem pošto ne nose kacige, često nemaju noćna svetla, "nevidljivi" su za automobile i kamione.
Prema izveštaju Agencije, zbog svoje ranjivosti ljubitelji dvotočkaša i pri malim brzinama često zadobiju teške telesne povrede. Baš zato brzina vozila koja učestvuju u sudaru sa biciklistima ima važnu ulogu, kada je reč o težini povreda. Slaba uočljivost biciklista u noćnim uslovima je veliki problem posebno ako nemaju prednje žuto i zadnje crveno svetlo na dvotočkašu i ako nemaju reflektujuću odeću.
U Agenciji navode i da oni pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede, uglavnom zbog toga što je njihova jedina zaštita njihova odeća.
- Ono što je takođe važno jeste činjenica da biciklisti različite starosne dobi i pola imaju različite psihofizičke sposobnosti. Deca biciklisti uglavnom nemaju dovoljno iskustva i znanja o bezbednom učestvovanju u saobraćaju, a stariji imaju smanjenu moć zapažanja i pokretljivost - kažu u Agenciji.
Slaba uočljivost dvotočkaša je poseban problem u noćnim uslovima, posebno ako bicikl nije opremljen odgovarajućim svetlima (belo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani), ako ne nose odeću sa retroreflektujućim materijalima. Osim svetala i odeće, bitna je i kaciga, štitnici za noge i ruke. To, mnogi nemaju.
- Nošenje kacige nije obavezno Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ipak, preporučuje se njena upotreba kako bi se najteže posledice, odnosno povrede, koje mogu nastati u slučaju pada sa bicikla izbegle ili ublažile. Upotreba svetala na biciklu je obavezna u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja. Svetla moraju biti uključena prilikom kretanja u noćnim uslovima i u uslovima smanjene vidljivosti - podsećaju u Agenciji.
SUSRET SA "MOTORNIM" VOZILOM
Kada se detaljnije analiziraju saobraćajne nezgode, zaključak je da najveći broj biciklista nastrada u nezgodama sa najmanje dva vozila, pri čemu jedno od vozila skreće ili prelazi kolovoz.
- Najveći broj biciklista pogine u situacijama u kojima drugo motorno vozilo sustigne biciklistu. Preduzimanje nepromišljenih radnji vozača što motornih vozila, što vozača bicikla, takođe je čest uzrok nezgoda - navode u Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Pravila za mališane
Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima. U pešačkoj zoni, u zoni usporenog saobraćaja, zoni škole i nekategorisanom putu dvotočkaša može da vozi mališan sa napunjenih devet godina. U pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja bicikl može da vozi i mlađe dete pod nadzorom osobe starije od 16 godina.
PREPORUKE ZA KRETANJE
- Krećite se duž bicklističkih staza ako postoje
- Na putu, vozite desnom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja i ne većom brzinom od 35 kolometara na sat
- Krećite se u širini od najviše metar od ivičnjaka jer ćete biti uočljiviji, a zaobići ćete slivnike, kanalizacione poklopce, đubre koje se može naći uz ivicu kolovoza
- Koristite ručne signale da obavestite druge učesnike u saobraćaju o svojoj nameri
- Ne ispuštajte upravljač iz ruku, ne sklanjajte noge sa pedala
- Ne vozite predmete koji mogu da vas ometaju u upravljanju
- Ne upotrebljavajte na oba uva slušalice za audio-uređaje