Skip to main content
Desanka Maksimović

"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu ... ": Na današnji dan rođena je DESANKA MAKSIMOVIĆ

Foto: Youtube/Printscreen/vigorstar
Desanka Maksimović rođena je u selu Rabrovica kod Valjeva, 16. maj 1898 godine, a umrla u Beogradu, 11. februar 1993. Bila je srpska pesnikinja, profesorka književnosti i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. 

OVAJ DAN JE POSEBNO ZNAČAJAN: "Porodica je remek-delo prirode"

OVAJ DAN JE POSEBNO ZNAČAJAN: "Porodica je remek-delo prirode"

Mihailo Miša Janketić biće sahranjen u subotu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju

Mihailo Miša Janketić biće sahranjen u subotu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju

TUŽNA SUDBINA MIŠE JANKETIĆA! Ovako je izgledao POSLEDNJI SUSRET velikog glumca sa majkom Milicom

TUŽNA SUDBINA MIŠE JANKETIĆA! Ovako je izgledao POSLEDNJI SUSRET velikog glumca sa majkom Milicom

Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović.

Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.

Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima, između ostalih i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović.

Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.

Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu "Misao".

Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: "Predosećanje“, "Strepnja“, "Prolećna pesma“, "Opomena“, "Na buri“, "Tražim pomilovanje“ i "Pokošena livada“.

Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama "Krvava bajka", pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje. 

 Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu "Strepnja" na konkursu časopisa "Misao“. Desanka Maksimović je dobila veliki broj književnih nagrada, među njima i Vukovu (1974), Njegoševu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964), Zmajeva nagrada (1958 i 1973), nagrada "Mlado pokoljenje“ (1959). Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva. Godine 1988. odlikovana je nagradom "Zlatni venac“ makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad. 

MIŠA JE IZA SEBE OSTAVIO DOSLEDNOG NASLEDNIKA: Svako veče njegovog SINA gledate u HIT seriji "Ubice moga oca" (FOTO)

MIŠA JE IZA SEBE OSTAVIO DOSLEDNOG NASLEDNIKA: Svako veče njegovog SINA gledate u HIT seriji "Ubice moga oca" (FOTO)

Pogledajte POSLEDNJU FOTOGRAFIJU MIŠE JANKETIĆA PRED SMRT: Svi koji je vide PRIMEĆUJU JEDAN NEVEROVATAN DETALJ (FOTO)

Pogledajte POSLEDNJU FOTOGRAFIJU MIŠE JANKETIĆA PRED SMRT: Svi koji je vide PRIMEĆUJU JEDAN NEVEROVATAN DETALJ (FOTO)

OVO JE ĆERKA MIŠE JANKETIĆA: Lepu Milicu gledate u popularnoj seriji, a niste znali da je ćerka NAŠE GLUMAČKE LEGENDE (FOTO)

OVO JE ĆERKA MIŠE JANKETIĆA: Lepu Milicu gledate u popularnoj seriji, a niste znali da je ćerka NAŠE GLUMAČKE LEGENDE (FOTO)

Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleži osnivanjem "Zadužbine Desanke Maksimović" koja dodeljuje "Nagradu Desanka Maksimović“. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivač i nosilac te institucije. Zadužbina je osnovana 19. marta 1993. Osnivačkim aktom i Statutom naznačava se da zadužbina treba da "stvori uslove za trajno očuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka".

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
13 Beograd