BOLEST KOJA JE U RANGU HIV-a! Sve je u redu, a "mrtvi ste bolesni": Šta je u pitanju i kako se nositi sa tim?
Hronični umor je česta posledica korone i javlja se kod 30 do 50 posto pacijenata. Kako se nositi sa tim i kada odreagovati? O ovoj temi je govorio predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije, dr Branislav Milovanović.
"SRBI SE OZBILJNO IGRAJU SA ZDRAVLJEM" Lekari upozoravaju: Jednu stvar nikako NE SMEMO da radimo na svoju ruku
SVE TAJNE UŽIČKE 15: Tito i Sloba živeli u istoj vili, 80 godina kasnije naslednik zdanja ima važnu poruku!
RADE ŠERBEDŽIJA OBIŠAO SRBE NA BANIJI: Potresen srušenim kućama i borbom za goli život (FOTO)
Ukoliko posle korone hronična iscrpljenost traje duže od šest meseci, potreban je ozbiljan medicinski pristup, poručuje Branislav Milovanović.
- To je jedno veoma ozbiljno oboljenje. Smatra se da je u rangu onkoloških problema ili HIV-a po problemima koje pacijenti imaju. To je, kako pacijenti kažu, stanje stalnog gripa - objašnjava doktor Milovanović i dodaje da je zapravo reč o postvirusnom sindromu hroničnog umora, u pitanju je bolest kojoj je i Svetska zdravstvena organizacija 1969. godine dala šifru G-93.3.
O kakvim razmerama ovog ozbiljnog problema je reč svedoči i to da je morao da reaguje i Evropski parlament, koji je pre nekoliko meseci izglasao rezoluciju, prema kojoj moraju da se nađu sredstva i fondovi za istraživanje te bolesti.
- Vi imate neku infekciju i očekujete da ćete se oporaviti posle mesec, dva ili tri. Ukoliko se to produži i traje duže od šest meseci, onda možemo da govorimo o tom ozbiljnom stanju. Iz određenog stanja umora vi prelazite u bolest - kaže doktor i upozorava da ovaj problem poprima rang epidemije:
- Vi se naspavate, odete na posao izdržite dva-tri sata i posle više ne možete da radite. To je progresivan pad energije - objašnjava doktor Milovanović i dodaje da alarm treba da nam se upali, ukoliko smo naspavani, ukoliko smo se, na primer, vratili sa odmora, a ipak nas muči veliki nedostatak snage i energije.
Reč je, nagoveštava on, neretko i o mlađim pacijentima koji nailaze na nerazumevanje u takvom stanju, jer kada se uradi dijagnostika ne pronađe se ništa specijalno i izgleda kao da je sve u redu.
Kao neki od simptoma koji mogu da se jave su i problemi sa pamćenjem, pažnjom i koncentracijom. Javljaju se i depresija, anksioznost i panični napadi koji se nikada ranije nisu javljali. Česte su i vrtoglavice, kao i zujanje u ušima, tu su i podrhtavanje mišića, glavobolje, bolovi u vratu, zglobovima, problemi sa spavanjem, pa čak i sa digestivnim traktom. Reč je o sistemskoj bolesti.
Milovanović ukazuje i da se događa da pacijenti zbog simtptoma završe kod psihijatra, pa dobiju neodgovrajuću terapiju koja samo dodatno pogorša stvar.
- U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije - organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom - kaže Milovanović i precizira da je problem u autonomnom nervnom simptomu.
Ovaj sindrom ostavlja posledice i na regulaciju krvnog pritiska.
Terapija i lečenje su vrlo kompleksni i prognoze nisu optimistične i ohrabrujuće.
- Govori se da se progres u lečenju može postići kod samo 10 posto pacijenata - kaže doktor Milovanović i dodaje da su upornost, dugotrajno lečenje i multidisciplinarni pristup.