Skip to main content
Padobran

NJEGOV NADIMAK JE FACA: O Goranovom herojskom podvigu svet priča, a zbog jedne stvari JOŠ VIŠE MU SE DIVE

Foto: Profimedia/ilustracija
Kada čujete priču Gorana Todorovića, nosioca novog svetskog rekorda u skakanju padobranom, biće vam jasno zašto ga svi koji ga poznaju zovu Faca.

Ovaj hrabri čovek je 21. avgusta uspeo da, u samo jednom danu, izvede rekordnih pet skokova sa visine od preko 5000 metara. I to, u pet različitih gradova, s pet aerodroma!

Ovakav poduhvat bio bi ogroman izazov za svakog padobranca, a kamoli za čoveka koji je već skoro 16 godina u invalidskim kolicima. Međutim, kao bivši pripadnik 63. padobranske brigade Vojske Srbije, Faca nije neko ko bi sebi dozvolio da klone duhom i odrekne se onoga u čemu najviše uživa.

Uostalom, ovo mu nije prvi svetski rekord. U septembru prošle godine u Sloveniji, Goran je zajedno s tandem-pilotom Nejcom Jurčecom u jednom danu skočio padobranom pet puta sa visine veće od 6.000 metara.

Ove godine, uz veliku pomoć svojih prijatelja, bivših kolega iz kompanije JAFFA CRVENKA, Goran Todorović je ostvario još jedan svoj veliki san.

U razgovoru za Blic otkrio je šta mu je sve prolazilo kroz glavu tog jutra kada je ostvarivanje ovog poduhvata počelo da postaje java.

- Toliko provedenih dana u neprestanoj borbi, toliko noći u isčekivanju snova da postanu stvarnost. Osećam da dušu ne bi zadovoljilo ni hiljadu skokova u jednom danu. A opet, sa druge strane, kvalitet istih me vraća na kolosek "Puta kojim se ređe ide". Meni je lakše da sve što radim, uradim na teži način.

Kada smo ga pitali kako se spremao za ovaj poduhvat i šta je bio najveći izazov oko organizacije, Faca nam kaže da je to pitanje od milion dolara.

- Danas je veoma teško naći nekog ko želi da čuje, razume, ma koliko tvoja ideja, u početku, izgledala luda ili besmislena. Živimo u svetu gde su sve moralne vrednosti izgubile smisao. Život invalidnog lica je neopisivo težak. Počinješ da ga nazireš kada se približiš našem svetu, ali nikada ga ne možeš u potpunosti shvatiti. Kao ni život vojnika, jer vojnik je neko ko se davno odrekao ličnog života zarad toga da bi drugima obezbedio slobodu. No, dobro je znati da ipak neko čuje tvoju molitvu u usamljenim noćima. Spreman da pomogne.

Jedni od retkih su ljudi u kompaniji JAFFA CRVENKA. Na prvom mestu, da nije njih, san ne bih mogao pretopiti u javu. Zatim tu je moja Gorska služba spasavanja Srbije, tu su moja dijamantska braća iz specijalnih jedinica: 63. Padobranske brigade, 72. Jurišne brigade, PTO "Kobre" i naravno, moja braća piloti i padobranci iz Republike Slovenije.

Goranu je ovaj poslednji upisani, rekorderski skok bio 1019. padobranski skok u životu, ali on kaže da je to samo početak. Sve ih je izveo s visine od preko 5000 metara.

- Kod nas se ta visina vrlo retko skače. Slobodni pad, ili kako volim to da opišem - hodanje po oblacima - traje dobrih sedamdeset sekundi, što je u padobranstvu dugo, jer naša, padobranska sekunda traje duže.

Pre dolaska u padobransku jedinicu, Goran je bio zaposlen u elitnom sastavu Bataljon policije, PT Čete. Svakoga dana, dok su izvodili obuku, posmatrao je kako elitni momci 63. padobranske brigade u miru izvode jednu vrstu borbenog zadatka. Tada se Faca zaljubio u padobranstvo.

- Jedne noći sam presekao. Javio sam se svom komandiru, koji je imao potpuno razumevanje, poslao dokumenta, odradio lekarski. Ubrzo je pristigao poziv. U Padobranskoj brigadi su me primili kao svog brata. To su ljudi s kojima sam sve to vreme živeo, delio najteže trenutke, uspone i padove. Uostalom, takvo je naše padobransko bratstvo.

Todorović je svoj prvi skok izveo decembra meseca 1994. godine, a otkriva nam i to da, ma kako to običnom posmatraču izgledalo, nijedan skok nije isti. Svaki je neponovljiv i, nakon prizemljenja, skakač ima osećaj da nijedan dan života nije uzaludan.

Iako je 984. skok bio umalo koban za njega, to nimalo nije umanjilo njegovu ljubav prema padobranstvu i letenju.

- Nije to priča o nemogućem, neustrašivom. Strah i ljubav prema životu su sile koje me gone dalje i više.

No, nisu samo letačke veštine poput padobranstva i paraglajdinga pasija ovog hrabrog čoveka. Goranove velike ljubavi su i planinarenje i ronjenje. Najavio nam je i to da će jedan od njegovih do sada nedosanjanih snova, koliko već sutra, ugledati svetlost dana. Ali, za sada je tajna koji.

- Puno čitam. Od povrede sam pročitao preko 1000 knjiga. Voleo bih da zaronim u Bajkalskom jezeru, najdubljem jezeru na svetu, da posetim Đavolji kotao u Ekvadoru, jedan od najlepših vodopada na svetu. Želja mi je i da se, u provinciji Šensi, u blizini grada Huain, gde nalazi se Planina Hua na nadmorskoj visini od 2.160 metara, popnem "smrtonosnom stazom".

Facin svet je svet snova i mašte u kom zna da je sve moguće i nikada neće odustati od rušenja granica, za koje kaže da nisu stvarne, već su samo u umovima ljudi.

- Uz jaku volju i dobre ljude oko sebe, koji su spremni da pomognu, možeš pomeriti i kuglu zemaljsku.

Inspiraciju za nove poduhvate Faca pre svega nalazi u knjigama, ali i ljudima koji ga okružuju - osobe koje su u njegovom životu ostavile neverovatan trag.

- Prva, naš najpoznatiji ronilac - Božana Ostojić. Jedna od retkih dama na svetu koja je ronila sa Žakom Kustoom. Njeno ime je nekoliko puta upisano u Ginisovu knjigu rekorda. Neverovatno prijatna osoba i spremna da uvek sasluša i pomogne.

Druga dama, Irena Avbelj, sa svojih jedanaest i po hiljada padobranskih skokova i nebrojeno svetskih zlatnih odličija. Ona je toliko prepuna razmevanja, da vas njena pojava razoruža.

Moja Gorska služba spasavanje Srbije. Mogao bih o njima mnogo toga reći, ali sve bi se moglo svesti i na jednu rečenicu: "Oni su prvi i poslednji u nizu". Obavljajući kritične zadatke tokom cele godine, susreću se, licem u lice i sa samom smrću. I nikada nije potrebno da im previše objašnjavam svoje ideje, namere i zajedničke akcije.

Tu su i nekadašnji komandanti i komandiri moje jedince. Previše ih je da bi sva imena stala…

Svoje skokove posvećuje svim ljudima koji se često nalaze na ivici ambisa.

- Veoma malo je potrebno da se skupljena tuga, bol i ožiljci jednom za svagda okončaju, iskorakom u taj isti ambis. No, tu se ne završava priča, već otvarate vrata i urezujete nekome još dublji ožiljak. Način života koji pokušavam da dočaram jeste poruka da se ambis savlada. Ne okretanjem leđa, već hrabro napred, prkoseći svemu što pokušava da vas slomi. Morate imati vere i zakoračiti – jer vas vaši snovi čekaju. Ali, vi ste ti koji morate prvi napraviti iskorak.

U svakodnevnoj borbi, normalno je da bude i strahova.

- Moj najveći strah je možda da neću opravdati pruženo poverenje. Ako su oni mogli da odvoje svoje vreme, teško stečeni novac, utroše ogomnu energiju, ako veruju u mene onda je moje da opravdam pruženo.

Što se tiče mladih ljudi u Srbiji, a posebno ljudi koji se nalaze u situaciji sličnoj njegovoj, Faca ima jasnu poruku:

- Ako ti kažu da je nešto teško, nemoguće ostvariti, koju god zamisao da imaš na umu, nakloni se sa osmehom i kreni, jer znaš da si na pravom putu. I nikada ne odustaj od svojih snova!

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd