BRANISLAV JE IZRAČUNAO GODINU SVOJE SMRTI: Napravio sebi spomenik, jer veruje u svoj PRORAČUN (FOTO)
- Svi moji preci živeli su od 83 do 88 godina, na osnovu toga ja bih trebao živeti još četiri godine. Svoju suprugu nisam prisiljavao, pitao sam je da li želi ili ne s'obzirom da smo preko pola veka u braku, iako je šest godina mlađa, da po mom proračunu stoji da će imati i tri godine udovičkog staža. A da moje računanje ne greši evo čistog primera, moj rođeni brat umro je u 84 godini, svega nekoliko dana pred sopstevni rođendan - kazao je Branimir Reljić.
PRED NAMA SUNČAN DAN: Olujni vetar u ovim delovima zemlje, a pogledajte kakvo nas vreme čeka u narednih sedam dana
DOKTOR POKAZAO SNIMAK PLUĆA NEVAKCINISANIH I VAKCINISANIH: Razlika je drastična - zaprepastićete se! (FOTO)
KAMIONDŽIJE U STRAHU OD MIGRANATA: Uskaču u kamione i kabine, često prete noževima i pajserima (FOTO)
Ovaj Ljižanin kaže da se smrti ne boji, i da je to nešto što se mora deseti, prirodno je da se ljudi i rađaju i umiru. A na pitanje da li će se uplašiti ako njegov proračun nije tačan, i poziv stigne sa zakašnjenjem, da li će promeniti natpis na ploči, odgovor je simboličan.
- Ako bog odluči da okasni sa pozivom, ja datum smrti neću menjati na spomeniku, to je božiji dar. Mnogi su se bunili zbog čega to pišem, rekao sam to je moja volja. Dodao sam na spomenik pisanim slovima "počivajte u miru, Bobana sa porodicom", kamenorezcu ne bi pravo pa me pita zbog čega tako, ja mu odgovorim "nemoj da te mušterije uče poslu" - izjavio je Reljić.
Branimir dodaje da na ljiškom groblju postoji mnogo spomenika na kojima, iako su mnogi pomrli, nedostaju poslednja dva broja.
- Ja mislim da se tu ne radi o novcu, već je to nemarnost tih naslednika koji se ne sete i po nekoliko godina da obiđu svoje pretke, i to mi je bila najveća inspiracija da napišem - i dodao da njegovim potomcima ostaje da kada umre samo da ga zakopaju.
Branislav je celoga života krojio drugima odela, svoju sudbinu ali godinu smrti, pa je očigledno da se u njegovom životu ništa se ne prepušta slučaju. I to je ovaj krepki Ljižanin duboko urezanim slovima na poleđini spomen ploče napisao "živeli smo kako smo morali skromno i tiho, otići ćemo kada nas Bog pozove".