fbpx
Skip to main content
obrazovanje

Vreme je za promenu: Šta će biti sa udžbenicima i kako će prosveta sačuvati nacionalni identitet Srbije?

Foto: SD/Ilustracija
Obrazovanje u Srbiji konačno postaje centar nacionalne politike

Inicijativa predsednika Vučića da država sačini sačini udžbenike u kojima bi se očuvala nacionala istorija i identitet kroz nastavu tri predmeta – srpskog jezik i književnosti, istorije i geografija, naišla je na odobravanja ali i reakcije u javnosti.

FANTASTIČNA PRIČA IZ ČAČKA: Đorđe iako osoba sa invaliditetom sa svojih 20 godina postao je mladi preduzetnik (FOTO)

FANTASTIČNA PRIČA IZ ČAČKA: Đorđe iako osoba sa invaliditetom sa svojih 20 godina postao je mladi preduzetnik (FOTO)

"LJUDI U SRBIJI SU OTVORENI I DUHOVITI" Karlos je Meksiko zamenio Beogradom pre šest godina, a sada NE ŽELI DA SE VRATI

"LJUDI U SRBIJI SU OTVORENI I DUHOVITI" Karlos je Meksiko zamenio Beogradom pre šest godina, a sada NE ŽELI DA SE VRATI

KIJAVICA, KAŠALJ, CRVENILO... Kako da znate da li je počela ALERGIJA ILI KOVID? Dva meseca su posebno rizična!

KIJAVICA, KAŠALJ, CRVENILO... Kako da znate da li je počela ALERGIJA ILI KOVID? Dva meseca su posebno rizična!

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić sa predsednikom je održao prvi sastanak na ovu temu nakon koga je, kako kaže, dao nalog da se formira radna grupa koja će raditi na ovoj inicijativi. Obrazovanje u Srbiji konačno postaje centar nacionalne politike.

- Sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani. Najpre, trebalo bi da izmenimo Zakon o udžbenicima, da pozovemo autorske timove kroz javni poziv i formiramo tim koji će pripremiti i izraditi udžbenike, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - rekao je Ružić.

Za ovaj proces, prema njegovim rečima, bio bi zadužen Zavod za udžbenike, kao jedini državni izdavač i sa čijim je predstavnicima ministar Ružić razgovarao o reorganizaciji ove ustanove koja bi na ovaj način mogla da doprinese obezbeđivanju kvaliteta udžbenika za učenike u Srbiji.

Za portal SrbijaDanas o ovoj inicijativi predsednika Srbije govorili su istoričari Čedomir Antić i Radoš Ljušić, koji su i sami autori udžbenika iz istorije.

Autor najprodavanijeg i najčitanijeg udžbenika za sedmi razred osnovne škole i  vanredni profesor na Odeljenju istorije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Čedomir Antić na početku razgovora demantovao je pisanje pojedinih medija da stranci pišu domaće udžbenike iz istorije, naglasivši da je reč samo o izdavačima sa stranim kapitalom pojasnivši da još od 90-ih godina udžbenike isključivo piše, kako kaže, domaća struka. Udžbenici se pišu po planu i programu koji izrađuje resorno ministarstvo već decenijama unazad, a kontrolisani su od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja.

- Radio sam i sa Zavodom i sa privatnicima i imam dobra iskustva sa svima, ali ključna je stvar da ne treba da postoji monopol. Stranci nisu pisali knjige, stranci su ovde sa svojim kapitalom i stranci ovde imaju udeo u profitu od prodaje udžbenika, ali su zato udžbenici takvi da imate pet udžbenika koji su svi pisani po jednom  programu ali se ne zna koji je lepši po opremi, da ne govorimo koji je bolji. Nama treba više izdavača, nama treba da prosveta i nauka pišu udžbenike, ali kad je reč o tome kako će ti udžbenici izgledati, to nije samo patriotsko pitanje. Dok sam bio u radnoj grupi, tražio sam da se izvrši jedno veliko istraživanje oko toga kako se građani obrazuju kako je reč o istoriji, šta prosečan građanin zna o istoriji i šta je od toga doznao iz udžbenika - ističe Antić.

Čedomir Antić
Foto: Printscreen/Youtube/TVRas

Sa ovim se slaže i profesor dr Radoš Ljušić, nekadašnji direktor Zavoda za udžbenike, istoričar i autor udžbenika iz istorije za 3. razred srednje škole koji kaže da niti jedan monopol nije dobar pa ni monopol na udžbenike.

- Kada je reč o obrazovanju, obrazovanje država treba da drži pod svojom kontrolom, ali kada je reč o štampanju udžbenika onda mora da postoji sloboda raznih izdavačkih kuća. Nije državni problem da ima svog izdavača, državni problem je da osmisli sistem obrazovanja, da napravi plan i program i da taj plan i program dosledno sprovode svi oni koji štampaju udžbenike. Uopšte nije bitno ko ih štampa nego je problem da se taj udžbenik kvalitetno odštampa i onako kako je to kako je predviđeno planom i programom koji je definisan zakonom.

Na pitanje kako je zadovoljan sadržajem naših udžbenika iz istorije i šta je to što treba promeniti istoričar Čedomir Antić u razgovoru za portal SrbijaDanas ističe:

- Istorija u udžbenicima je sada dezideologizovana, nju pišu naučnici i profesori. Od osamdesetih i devedestih se mnogo toga promenilo u nauci o učenju i pedagogiji. Sada imamo nove načine i štampanja i opremanja tih knjiga. Meni smeta što nikad niko od tih insitucija kao što je Zavod za unapređenje nastave nisu izvršili istraživanje da vide šta to sada tačno deci treba i šta decu zanima. Greška je što je dozvoljeno da nastavnici biraju udžbenike, treba gledati kako rade u velikim zemljama i da tako uradimo. Smatram da su današnji udžbenici preopširni i da idu previše u detalje. Program u udžbenicima treba da bude u skladu sa svetom i sa onim što dečji um može da zapamti, treba uvesti nove medije u nastavu i udžbenike ali mi kad to dajemo nemamo tu svest i znanje koje ima država i zato je država tu važna – zaključuje Čedomir Antić.

Obojica istoričara su se složili da ima prostora i potrebe da se razgovara o istoriji 20. veka u našim  udžbenicima, ali da je pitanje prosvete u tom domenu oduvek bilo povezano sa državom i da je sad potrebna promena. 

Profesor Ljušić ističe da se nije detaljno još uvek uputio u inicijativu predsednika Srbije i sa ciljevima najavljenog formiranja radne grupe koja će se baviti obezbeđivanjem očuvanja nacionalnog identiteta kroz udžbenike iz pomenuta tri predmeta, ali da je apsolutno pri stavu da udžbenike moraju pisati domaći autori, kao i da se mora obratiti pažnja na sve pojedinosti tih predmeta, kao i događaja koji se proučavaju. 

Radoš Ljušić
Foto:Printscreen/Youtube/HepiTV

-Pisci udžbenika su naši domaći autori, a izdavačke kuće mogu biti i neke od njih i jesu u stranom vlasništvu. Svi oni zajedno rade prema planu i programu koje je odobrilo Ministarstvo prosvete, a koje preko Zavoda za unapređenje nastave kontroliše i daje dozvolu za upotrebu tih udžbenika. Da li je neophodno da se napravi neki novi zakon o udžbenicima i da li je neophodno da se to pitanje reši na neki drugi način – to je stvar o kojoj se može razgovarati i o kojoj se godinama razgovara i kakve god da smo donosili odluke uvek je neko bio nezadovoljan – ističe profesor Ljušić.

Kao i Čedomir Antić, i profesor Ljušić smatra da se država treba ozbiljnije pozabaviti obrazovanjem naše dece, a ova inicijativa predsednika Aleksandra Vučića to i pokazuje - država je spremna da se uhvati u koštac sa obrazovanjem dece. Na pitanje da li smatra da je sadašnji plan i program dobar i da li je potrebno unapređenje obrađivanja nacionalne istorije i da li je vreme da naši đaci počnu učiti o istoriji i posle 1992. godine koja je sada završna godina u udžbenicima istorije, profesor Ljušić smatra da što se tiče savremene istorije kraja 20. veka ona se ne mora u udžbenicima komentarisati, ali se može informativno predstaviti.

Profesor Ljušić smatra da su udžbenici najmanji problem srpskog obrazovanja i da su retki oni koji se mogu proglasiti lošim. O radnoj grupi smatra da mora biti sastavljena od najsposobnijih, najdarovitijih i najodgovornijih ljudi koji se bave obrazovanjem i koji su taj sistem svojim radom i učinkom zadužili  i da se oni pozovu da osmisle sistem obrazovanja kod nas. 

- Kad se to uradi, onda više niko neće postavljati pitanje da li je ovaj ili onaj udžbenik dobar i da li ga treba učniti državnim ili ne učiniti. Lično mislim da udžbenici iz istorije, geografije i srpskog jezika i književnosti trebaju da imaju poseban status. Da li će njih štampati država ili privatni izdavač je manje važno, to nije suština. Suština je ono što se nalazi između korica udžbenika – zaključuje profesor Ljušić.

udžbenici
Foto: SD/ilustracija

Na pitanje da li je ovo što je sada između udžbenika istorije u našim školama dovoljno dobro ili da li tome treba velika intervencija profesor Ljušić zaključuje:

- Sadašnjem sadržaju udžbenika iz istorije trebaju samo manje intervencije, možda ponešto skratiti i izbaciti, pretpostavljam da bi nešto moglo da se dopuni, posebno za ovo novije vreme ali najvažnije je da treba reći istinu za neke periode srpske prošlosti, ne treba je ulepšavati i ne treba "pevati" u udžbenicima nego napisati istinu. Nekada ta istina nas boli ali je treba reći. Nisam siguran da će oni kojima će to biti povereno imati hrabrosti da napišu onako kako je to zaista i bilo. Ne treba da prikrivamo zločine nad našim narodom koji su se prikrivali u komunističko doba ili kad se nije ni pominjao kao Jasenovac.

Prema najavama, uslediće promena Zakona i promeniće se odnos prema kreiranju udžbenika iz istorije, srpskog i geografije. Po proceduri, predlog izmena zakona priprema Vlada, to jest Ministarstvo prosvete, nakon čega ide na usvajanje u Skupštinu Srbije. Iako još nije poznato u kom delu će se Zakon menjati, prema nekim ranijim najavama gotovo izvesno je da će zakonom štampanje i izdavanje udžbenika iz ova tri predmeta biti povereno državnom Zavodu za udžbenike. Bilo kako bilo, ovo je jedinstvena prilika da se u našem, decenijama urušavanom obrazovanju utvrdi odgovarajuće mesto nacionalnim disciplinama.

 

SD obrazovanje

SD vesti

SD novčanik

SD posao

SD energetika

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
11 Beograd