DA LI SE OSOBE SA BOTOKSOM SMEJU VAKCINISATI? "Najteža forma alergije..." Srpski lekari o neželjenim efektima
Dr Maja Jevđević kaže da je botulinski toksin, ili, kako ga naši ljudi zovu botoksom, zapravo lek kao i svaki drugi registrovan u Agenciji za medicinska sredstva za koji trenutno ne postoje urađene kliničke studije, te da će trebati neko vreme da bi se pokazala reakcija sa vakcinom i botulinskim toksinom.
Srbija staje na put koroni: Brojka vakcinisanih pokazuje svetlo na kraju tunela!
SVETSKI MEDIJI BRUJE O SMRTI MIRE FURLAN! "Velika tuga..." Svi je pamte po ulozi u POZNATOJ SERIJI (FOTO)
Gradonačelnik Gračanice: Hvala Meridianu što je spasao najugroženije
- Za sada svi pacijenti koji imaju botoks u licu mogu da se vakcinišu. Kada je reč o hijaluronskim filerima, javili su se samo neki neželjeni efekti na Moderninu vakcinu i to kod samo tri pacijenta koji su bili uključeni u ispitivanje. Šta se zapravo desilo - ono što bi se desilo kod bilo koje viremije - kad dimamo neki virus u organizmu, a injektujemo hijaluronski filer imamo lokalizovanu reakciju u smislu blagog otoka, crvenila koje samo treba prepoznati. To se rešava lokalnom terapijom kortikosteroidima. Dakle, svi pacijenti koji imaju injektovane i hijaluronske filere i botulinski toksin jesu kandidati za vakcinu. Međutim, savetovala bih pacijentima da nakon druge doze vakcine ostave jedno tri do četiri nedlje da prođe, pa onda da rade neku estetsku intervenciju - naglašava dr Jevđević za TV Prva.
Vakcina osim aktivnog sastojka sadrži i razne pomoćne sastojke, razne stabilizatore vakcine i te alergijske reakcije se upravo i dešavaju na te pomoćne sastojke, dodaje alergolog dr Dragana Tadić.
- Zato je važno da pacijenti koji imaju istorije alergijskih reakcija, pogotovo na vakcine, obavezno to kažu svom lekaru jer lekar je taj koji će da proceni da li je ta alergijska reakcija prava i da li pacijent uopšte sme da primi vakcinu. Praktično, pacijent koji je imao neku neželjenu reakciju na vakcinu nije kandidat za vakcinu. Pacijenti koji imaju alergiju na polen, prašinu, hranu, na lekove tipa penicilin, ukoliko to nisu jake alergijske reakcije, odnosno te najteže anafilaktičke, sasvim bezbedno smeju da prime vakcinu, ali ako postoji podatak o anafilaktičkoj reakciji, pogotovo nakon primene injekcionog leka, obavezno je konsultovati se sa lekarom.
Anafilaktički šok je, kako objašnjava dr Tadić, najteža forma alergije gde postoji sistemska reakcija i može doći do pada krvnog pritiska i srčanog zastoja, ali se ekstremno retko dešava.
- Češće se dešavaju blage alergijske reakcije, najčešće na mestu primene blago crvenilo, svrab, peckanje. Ako se takva blaga alergijska reakcija desi posle prve doze, to nije kontraindikacija da pacijent primi drugu dozu - kaže alergolog.
Prema njenim relima, astmatičari smeju da se vakcinišu, ali moraju da budu u stabilnoj fazi svoje bolesti, odnosno dobro regulisani terapijom. Isto važi i za maligne pacijente na hemioterapiji.