Da li znate da se u Vinči nalazi OSTRVO EVOLUCIJE? Ova oaza prirode je sada dostupna svima, DECA JE OBOŽAVAJU (FOTO)
Na 12 kilometara od centra Beograda, nalazi se "Mali Dunav" u Vinči. Turističko-ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu otvorilo je kapije za posetioce, a pre svega za decu. Iz čistog entuzijazma, bez novčane nadoknade, o kompleksu brinu studenti, doktoranti i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
SEOSKI TURIZAM CVETA U ARILJSKOM KRAJU: Kačamak i bunarska voda, pa put manastira...
Rod šljive BUKNUO U BANATU: Posla ima i za sezonce iz Severne Makedonije
Pravi prirodnjački Diznilend, prostire se na pet i po hektara. Tu je botanička bašta sa vodenim biljem, jezero Mala Venecija po kojem se može ploviti, oaza kornjača, akvarijum sa 40 vrsta riba.
- To je jedna živa izložba gde naši posetioci mogu da se upoznaju sa dunavskim vrstama riba, a od najzanimljivijih izdvojio bih sibirsku jesetru, kečigu, jegulju. Posedujemo i ove grabljive ribe kao što su som, smuđ, bucov - rekao je Dalibor Vukojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
U Zoo-vrtu vodenih ptica nalaze se dve stotine jedinki, utva zlatokrila, beli i crni labud, mandarinke karolinke, kolben patke.
- Ptice su manje, više navikle na naše posetioce i u svakom momentu očekuju neku nagradu od posetilaca, zato što manekenišu u njihovoj blizini. Misli se na neko zrno kukuruza, pšenice, neku plazmicu... - ispričao je Marko Stanković sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Obilazak Malog Dunava za decu traje tri sata. Posebno vole vožnju čamcima i pecanje na jezeru. Saznajemo da su vrlo znatiželjni, a prirodu najmanje poznaju deca iz prestonice.
- Na primer, umesto da kažu - ovo je ovca, oni kažu - ovo je koza, mešaju životinje i mi smo tu da ih naučimo, da ih upoznamo sa različitim vrstama i životinjama ali i sa biljnim svetom - dodao je Vukosav Golubović takođe sa Poljoprivrednog fakulteta.
Na Ostrvu evolucije, posetiocima se ostavlja na volju da odluče u šta će verovati, u tvorca ili evoluciju. Kućica na vrhu ostrva podseća da nas je sve više, da smo resurse zemlje gotovo istrošli, ali da ćemo u budućnosti hranu nalaziti u vodi.
Najatraktivniji deo kompleksa je Naselje praistorijskog ribara sa desetak kućica. Sve počinje pre 45.000 godina, kada je homosapijens spas od hladnoće pronašao u pećinama čije je zidove zagrevala dunavska voda. Tu su kućice iz Lepenskog vira, kada imamo prve tragove vajarskih dela, sledi Starčevačka kultura i konačno savršenstvo Vinčanske kulture.
- Neverovatan period kada hiljadu godina nije bilo ratova, kada su ljudi živeli na vrlo visokom nivou, imali su na primer podno grejanje, oblačili su se vrlo slično kao mi danas, dame su imale Ve izreze, čarape, suknje a govorimo o periodu od 6.500 do 7.500 godina pre nove ere - dodao je profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Zoran Stanković.
Na ovoj uzbudljivoj lokaciji može se videti i kućica siromašnog ribara koja simbolizuje početak raslojavanja društva na bogate i siromašne. Seže šest i po hiljada godina u prošlost, a nažalost traje i danas.
"OKREČIM SOBU I ČEKAM TURISTE" Šta su sve prednosti, a šta mane SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI? (VIDEO)
Danas je PRAZNIK POLAGANJA RIZE PRESVETE BOGORODICE: Treba obratiti pažnju na jednu stvar
SPEKTAKL U VRNJAČKOJ BANJI IPAK ODLOŽEN ZBOG KORONE: Evo kog datuma će se održati Lavfest
GDE JE NESTALA DOMAĆA LUBENICA? Uvoz bostana nikad veći, statistika PORAŽAVAJUĆA
DOBAR ROD I KVALITET PŠENICE U SRBIJI: Evo kad je treba prodavati za bolju cenu
JOŠ 40.000 VAUČERA ZA ODMOR U SRBIJI: Evo kako da uštedite 20.000 DINARA na letovanju u našoj zemlji!