Danas se obeležava Svetski dan bubrega
Bolesti bubrega nisu tako retke kao što se misli - čak jedna od devet osoba u svetu je ima. U 2019. godini je u svakoj nedelji 5 osoba izgubilo život čekajući transplantaciju bubrega. Prosečno čekanje tranplantacije bubrega iznosi 3 godine. Oko 25% osoba koje su zbog bolesti izazvane virusom kovid 19 bile na mehaničkim ventilatorima su razvile akutnu bubrežnu slabost i bile lečene dijalizom.
"OVO NIJE SMELO DA NAM SE DOGODI" Direktorka kovid bolnice u Batajnici: Nemamo više slobodnih mesta
ŠTA JE TO DUGOTRAJNI KOVID? Dr Jovanović: Posledice preležanog kovida mogu se osećati i do devet meseci
ALARMANTNO U NIŠU: Situacija sa koronom je ozbiljna, dosta dece na pedijatriji
U Beogradu je u 2019. godini umrlo 370 lica od hronične bubrežne insuficijencije, a 996 novoobolelih stanovnika Beograda je bilo registrovano.
Hronična bolest bubrega (HBB) je veliki izazov, kako za pacijenta, tako i za osobe u bliskom okruženju. Postavljanje dijagnoze a potom i lečenje i kontrola bolesti, utiču u velikoj meri na kvalitet života obolelog, na njegovu porodicu i prijatelje, na sposobnost praktikovanja svakodnevnih aktivnosti poput rada, putovanja, druženja. Pojava anksioznosti, depresije, kognitivnih oštećenja, gastrointestinalnih problema i problema sa spavanjem predstavljaju dodatni izazov u borbi protiv ove bolesti.
Osobe koji žive sa bolestima bubrega imaju potrebu da zadrže svoju ulogu u okruženju i uobičajeno socijalno funkcionisanje, želeći da održe privid normalnosti i utisak kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Oni često doživljavaju lečenje kao nametnuto, koje je van njihove kontrole. Da bi bili zadovoljniji, angažovaniji i konstruktivniji u pogledu svog lečenja, što bi rezultiralo boljim kliničkim ishodima, potrebno je da im se obezbedi osećaj efikasnog upravljanja simptomima i motivacija za aktivno učešće u sopstvenom lečenju.
Iako su mere kojima se bolesti bubrega mogu sprečiti, izuzetno važne, od velikog značaja je i podrška osobama koje žive sa bolestima bubrega (uključujući i one koje imaju potrebu za dijalizom i transplantacijom), i njihovim partnerima u nezi, a posebno sada, tokom pandemije.
Pandemija bolesti izazvane korona virusom je između ostalog, pogodila i bubrežne bolesnike. Mnogi od njih su poslednjih godinu dana mogli da se zaštite isključivo boravkom kod kuće. Činjenica je i da su neke osobe sa inače zdravim bubrezima razvile simptome akutne bubrežne slabosti u sklopu teže kliničke forme bolesti COVID-19.
Sam slogan za 2021. "Živeti dobro sa bubrežnom bolešću" predstavlja polazno sredstvo za usvajanje novih znanja o samoj bolesti i efikasnom upravljanju simptomima, o načinu osnaživanja obolelih, sa krajnjim ciljem: podstaći ih da aktivnije učestvuju u životu.
Neophodan je zajednički napor kako pojedinaca tako i celokupne zajednice, ka postizanju glavnog cilja - dobrog života za osobe sa bolestima bubrega.
Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja progresivni gubitak funkcije bubrega u periodu od više meseci ili godina. Bubreg ima oko milion sitnih "filtera", nazvanih nefroni. Ako su nefroni oštećeni, oni gube svoju funkciju. U početku, zdravi nefroni mogu da preuzmu funkciju obolelih, ali ako se proces oštećenja nastavi, u određenom momentu preostali nefroni ne mogu dovoljno dobro da filtriraju krv.
Kada rad bubrega oslabi do određene tačke, dolazi do gubitka njegove funkcije i to se naziva otkazivanjem bubrega. Bubrežna insuficijencija (bubrežna slabost) utiče na organizam u celini i ukoliko se ne leči može biti opasna po život!