Deda našeg čuvenog TRUBAČA bio pripadnik Gvozdenog puka, a retko ko zna da je važnu bitku PREOKRENUO u srpsku korist
Malo ko danas zna za Rustema Sejdića iz Bojnika kod Leskovca.
Pročitajte i:
- DNK studija ZAPANJILA svetske arheologe: Evropska civilizacija vodi poreklo iz poznatog srpskog SEOCETA
- Tamo žive BEDUINI srpskog porekla: Nećete verovati kakve podatke krije NAJSTARIJI MANASTIR na svetu!
- Naučnici pred rešavanjem NAJVEĆE MISTERIJE u Srbiji: Grob despota Đurđa Brankovića u Smederevskoj tvrđavi?!
Nema ni spomenika, ni ulice koja nosi njegovo ime, na žalost i sramotu svih nas. A deda legendarnog trubača Fejata Sejdića bio je podnarednik "Gvozdenog puka" koji je prošao gotovo sve bitke Prvog svetskog rata uključujući prelazak Albanije i povratak kući. Nosilac je i Albanske spomenice.
Mladi Rustem, rođen 1892. godine, bio je raspoređen u Prvu četu Trećeg bataljona Drugog gvozdenog puka "Knez Mihailo" Moravske divizije. Sem puške nije se odvajao ni od trube koja je donela svetsku slavu i narednim generacijama Sejdića.
Za vojnika koji je trubeći označavao različite manevre koje vojska treba da ispuni tada je postojao danas zaboravljen naziv – značar. Tako je mladi Rustem danonoćno davao znak za napad ili povlačenje i bio zadužen za prenos svake važne komande. A to je svakako bio najopasniji vojnički zadatak! Svaki neprijateljski vojnik bi prvo zapucao na trubača jer je protivnika uvek bilo najlakše obezglaviti tako što mu se preseku linije komunikacije.
Rustem je tokom rata dobio najviše vojničko odlikovanje - Karađorđevu zvezdu - zbog izuzetne hrabrosti koju je pokazao tokom sukoba sa Bugarima. Bila je to pretposlednja noć oktobra 1916. godine.
"Gvozdeni puk" je bio određen da zaustavi neprijatelja koji je nadirao s Kajmakčalana. Tri puta su ljuti protivnici do jutra isterivali jedni druge iz rovova. A baš kad je naša vojska posustala gromoglasno se začuo zvuk srpske trube koji je naredio nezadrživ juriš.
- Po okončanju krvavog obračuna komandantu Dimitriju Miliću ostalo je zagonetno po čijem je to naređenju oglašen juriš. Posle raspitivanja među oficirima pred starešinu je izveden Ciganin iz okoline Jablanice – piše u knjizi "Gvozdeni puk" Dobroslava Turovića.
Milić, tobože besan, pitao je Rustema ko ga je ovlastio da upotrebi trubu i najavi juriš.
- Kada sam video da će naša slavna vojska da propadne, ja sam zasvirao juriš samovlasno, pa makar me streljali – odgovorio je hrabri trubač.
Legenda kaže da je Rustemov unuk Fejat bio poznat i prema tome što je samo u dve prilike svirao besplatno: za svoju dušu i na ispraćajima u vojsku zbog dede junaka!
Čuveni trubač, koji je inače preminuo 2017. godine, pamtio je poslednji razgovor s dedom:
- Truba traži dušu, neće bez duše da se svira, ne pomažu note ako nemaš duše.
Tako je Rustem zaradio prvi orden.
A svoje junačko srce trubač je pokazao i godinu kasnije nakon što su Bugari masovno streljali stanovništvo jablaničkog i topličkog sreza. Ubili su više od dve i po hiljade ljudi i spalili hiljade kuća u Rustemovom rodnom kraju.
Borci "Gvozdenog puka" – inače mahom Topličani – čuli su za taj masakr dok su bili na Solunskom frontu. Rustem i još dvojica vojnika su rešila da se osvete i to bez znanja komande. Pokolenja pamte i imena te dvojice junaka: Ilija Ivić i Buksan Strugoprutić.
Suludo hrabra akcija je počela usred kišne noći. Tokom nevremena njih trojica su otpuzali do bugarskih rovova, a zatim čekali grmljavinu kako bi kleštima neopaženo presekli bodljikavu žicu.
Onda su Ilić i Strugoprutić zasuli bombama bugarske rovove, a Rustem gromoglasno zasvirao za srpsku vojsku "napad". Nekoliko sekundi kasnije još glasnije je Bugarima odsvirao "povlačenje" koje je kao vrsni sluhista "skinuo" tokom prethodnih sukoba.
Nastao je pakao u kišnoj noći! Naprasno probuđeni Srbi su prosto razneli bugarske vojnike koji su uveliko bežali misleći da čuju svog trubača. Ostalo je zabeleženo da smo ih jurili 10 kilometara!
Trojica junaka su već sutradan dobili orden i to lično od regenta Aleksandra Karađorđevića i francuskog komandanta Franša d'Eperea.