DIGLI SE NA UZBUNU! Hoće da nam OTMU GUSLE, udaraju i na NOŠNJU? Srbija IMA SPREMAN ODGOVOR
Naime, nakon što je Unesko pevanje uz gusle uvrstio na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa kad deo kulturne baštine Srbije, digle su se na uzbunu Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina - konkurs je i dalje otvoren - koje takođe nameravaju da se i oni po ovom osnovu kandiduju a traže i da se postigne konsenzus o tome da li ovaj instrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi.
Sad još samo da se jave Irak, Iran Sirija, Emirati... neće valjda i Turci, oni se u guslarskim pesmama nešto i nisu proslavili – pa da se ova najnovija balkanska ujdurma totalno internacionalizuje.
Istovremeno, crnogorsko Ministarstvo kulture je zamerilo što je guslar prilikom otvaranja Kulturnog centra Srbije u Pekingu bio obučen u crnogorsku narodnu nošnju, čime je Srbija, kako tvrdi Ministarstvo, "posegnula u konkretno kulturno nasleđe Crne Gore".
Srbija je odgovorila kako je naš "pekinški guslar" bio odeven u nošnju “koju su nosili i nose Srbi u Crnoj Gori i Hercegovini i to je činjenica koju nijedna nova identitetska konstrukcija ne može da izmeni. Deo srpskog nasleđa, i to veoma izrazit, poticao je i potiče iz Crne Gore i Srbija ovom prilikom nije uzela ništa tuđe”.
Kad se sve sabere i oduzme, dovoljno za treći balkanski rat, pa kom opanci kom obojci (čiji li su oni, da je znati), a kom gusle.
A u suštini, kad se razgrne magla od balkanskih zadevica, omraza, surevnjivosti i narcizma malih razlika i stvar postavi hladno birokratski, vidi se da Srbija nije nikome ništa otela, ali se jednom, nekim slučajem, jeste prva setila i da ne brani da se po tom osnovu priključe. Upis na listu Uneska ne znači, kaže Ljubinko Dragojlović, član Guslarskog društva "Vuk Karadžić", da su Srbi izmislili gusle i guslanje i da će od sada naplaćivati autorska prava svakom ko prevuče gudalom preko razapete konjske dlake.
Zaštićena je legitimno, i sa punim pravom, etnomuzikološka baština srpskog naroda, ali ona ne podrazumeva gusle kao instrument – lepo stoji nematerijalna baština - a gusle su konkretna stvar - nego, pre svega ono što uz njih ide, a to je vekovna kulturna tradicija koju, pre svega, čine epske pesme kao deo usmene narodne književnosti. Pevanje uz gusle, kako napominje etnomuzikolog dr Danka Lajić Mihajlović, oblik istorijskog pamćenja, način formiranja i izražavanja našeg kulturnog identiteta.
Ili kako je objasnio naš ambasador pri Unesku dr Darko Tanasković, "gusle i guslanje nisu zaštićeni brend alkoholnog pića gde bi bio kažnjen neko ko za tim brendom posegne", pa shodno tome i druge zemlje imaju pravo da se priključe ovoj nominaciji, pojedinačno ili kolektivno.
Naravno, da je svojatanje gusala i guslanja deo šire priče i potrebe pojedinih naroda da svoj identitet potvrde i na taj način, pa će svako od njih naći argumente da dokaže kako upravo oni imaju autorsko pravo nad guslama. Na instrument verovatno niko nema tapiju i kad bismo se vraćali u prošlost tragajući ko je prvi na Balkanu gusle metnuo u krilo, došli bismo do sedmog veka i vizantijskog cara Iraklija, a čačkajući još dublje u prošlost i do stare Grčke i Kine.
Međutim, kad se meri ono što je i kako uz gusle pojano, onda je stvar na strani Srbije, tačnije srpskog naroda kome su guslarske pesme kroz njegovu tegobnu istoriju postale značajan deo identiteta. One su neodvojiv deo srpskog nacionalnog bića, samo što se to biće u međuvremenu malo pocepalo pa se uzrok aktuelnih "guslarskih trzavica" može tražiti i naći u toj činjenici.
Ako ništa drugo, bar Crna Gora po tom osnovu ne bi trebalo da ima problem i dileme, ali trend nove crnogorske državotvornosti koja se gradi na otklonu od srpstva proizveo je i ovaj sukob.
BONUS VIDEO: Srpski vojnici prikazali novu opremu