fbpx
Skip to main content
Dr Kamenov

DR KAMENOV RAZBIJA SVE ZABLUDE O VITAMINU D: Postoji li zaista preporučena doza i kako je najbolje da se uzima?

Foto: RTS/Printscreen
Neprestano se vodi polemika oko optimalne doze vitamina D koju je potrebno uzimati da bismo se zaštitili od bolesti.

Vitamin o kojem se sada najviše priča i koji snažno podiže odbrambeni sistem našeg organizma, a kako sugerišu i brojne studije igra i važnu ulogu u prevenciji pojave težih oblika kovida-19, jeste vitamin D.

"STOJIM UZ MILION ŽENA KOJE SU BILE ŽRTVE": Oglasila se glumica Iva sa najemotivnijom porukom do sada (FOTO)

"STOJIM UZ MILION ŽENA KOJE SU BILE ŽRTVE": Oglasila se glumica Iva sa najemotivnijom porukom do sada (FOTO)

SJAJNE VESTI ZA NAŠE GRAĐANE: Vakcina koja je stigla u Srbiju dobija međunarodno priznanje

SJAJNE VESTI ZA NAŠE GRAĐANE: Vakcina koja je stigla u Srbiju dobija međunarodno priznanje

SEIZMOLOG O POTRESU U KRAGUJEVCU: Nije bio jak, ali pomerio me je sa kreveta

SEIZMOLOG O POTRESU U KRAGUJEVCU: Nije bio jak, ali pomerio me je sa kreveta

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov, doktor medicinskih nauka iz oblasti imunologije i eksperimentalne hematologije i profesor Medicinskog fakulteta u Nišu govori o pravilnoj upotrebi ovog vitamina, kada je najbolje da ga uzimamo, a razbija i zablude o preporučenoj dozi. 

Neprestano se vodi polemika oko optimalne količine vitamina D koju je potrebno uzimati. Dok neki stručnjaci savetuju između 1.500 do 4.000 internacionalnih jedinica, u zavisnosti od starosti i stanja imuniteta, drugi kažu da je prvi neophodno utvrditi da li postoji deficit ovog nutrijenta, pa tek onda odrediti dozu. Zašto se mišljenja stručnjaka razlikuju? 

- Prva priča o vitaminu D se pojavila 1950. godine kada se savetovalo da se zbog rahitisa uzima 200, 400 internacionalnih jedinca (IJ), a za decu se preporučivalo se da uzimaju samo dok su na podoju. To je bilo pre 70 godina, ali u međuvremenu se shvatilo da su mnogo veće doze potrebne da bi nas zaštitile od autoimunih bolesti, od astme, alergija... I te stare teorije se neki i dandanas drže - kaže profesor.  

Zašto su mišljenja o optimalnoj dozi toliko oprečna? I koja je to količina sa kojom sigurno nećemo pogrešiti?

- Slovenci, na primer, preporučuju 15.000 IJ za starije osobe, a za mlade 7.500. Ja savetujem između 5.000 i 10.000 IJ. To nije obavzna doza koja se mora uzeti, ali to je doza koja je bezbedna i sa kojom ne može da se pretera - objašnjava dr Kamenov.

Vitamini
Vitamini

Svi znaju da se vitamin D u telu stvara pod uticajem sunca, kao i da ga ima u pojedinoj hrani, u manjoj ili većoj količini. U najbogatije ovim nutrijentom svrstavaju se ulje jetre bakalara i drugih masnih riba, tuna, sardine, skuša, bakalar, losos, plodovi mora, šitaki pečurke, džigerica, žumance... Ipak, ta količina nije dovoljna da bi se deficit u organizmu nadoknadio kroz ishranu.

- Za jedan minut sunčanja vi dobijate 500 jedinica vitamina D. Potrebno vam je da provedete 15 minuta na suncu dnevno, da unesete veliku količinu ovog vitamina - kaže profesor. Što se tiče solarijuma, on nema isti efekat. Naprotiv, štetno je u svakom pogledu.

I oko načina unosa i vremena kada ga treba uzimati se kose mišljenja. Koji način je najispravniji?

- Može na kašičicu, možeda se nakapa u sok, u supu, kako hoćete. Ujutru, takođe, uopšte nije bitno, nema razlike. Vitamin D je vrlo važan, ne postoji nutrijent koji je važan i moćan kao on. On prevenira autoimune bolesti, deluje protiv bakterija i virusa - smatra dr Kamenov i objašnjava vezu izmeđ ovog vitamina i infekcije korona virusom:

- Kad je reč o kovidu, ispostavilo se da oni koji imaju niske vrednosti vitamina D imaju težu kliničku sliku, dok oni koji imaju visoke nemaju tešku formu - podsetio je dr Kamenov na premilinarna otkrića svetskih naučnika.

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Clear sky
11 Beograd