Dramatično UPOZORENJE stručnjaka: Piletina puna otrova koji IZAZIVAJU rak?!
Iako je pileće meso, kao odličan izvor hranjivih sastojaka, odlična laka hrana za leto, stručnjaci upozoravaju da nije sva piletina dobra za jelo.
Pročitajte i:
- Zbog prolaska na crveno SRBINU preselo letovanje: Vozite oprezno van zemlje da ne prođete kao BOSI PO TRNJU
- Muž i žena ukrali nešto iz Ostroga, ušli u voz, a zbog onog što se posle desilo danas se pregledaju svi putnici
- Propala sezona letovanja u Grčkoj: Zbog kiša, požara i lošeg vremena, SRPSKI TURISTI U PROBLEMU
Posebnu pažnju treba obratiti na brojlere, hibridne piliće, koji zbog uslova i načina uzgoja mogu biti puni štetnih hemikalija, pa čak i otrovnog arsena, koji kod ljudi može da izazove dijabetes, neurološke poremećaje i rak, upozoravaju svetski nutricionisti.
Pored podsećanja da je piletina bogat izvor proteina, kalcijuma, amino-kiselina, magnezijuma, vitamina A, D, fosfora i gvožđa, ukazuju na istraživanja koja su pokazala da čak 97 odsto brojlera sadrži viruse i opasne bakterije, odgovorne za infekcije koje se prenose hranom.
Ističe se i da brojler pilići imaju loš imunitet, zbog čega se tretiraju jakim antibioticima, koji ih čine opasnim za ljude, pre svega jer stvaraju neurološke probleme i razvijaju rezistentnost na bakterije.
Da bi industrijsko pile za kratko vreme dobilo na masi, kljuka se hormonima, koji kod ljudi, nakon konzumacije, mogu da izazovu problem sa reprodukcijom.
Tehnički direktor Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije Slobodan Stanojević potvrđuje da su razlike u ukusu, hemijskom sastavu i kvalitetu između organske i komercijalne piletine nesporne, ali da to ne znači da su svi brojleri obavezno nezdravi.
Opasni su, kako dodaje, oni brojleri kojima su kasno davani antibiotici, pa ih pre klanja nisu izbacili iz organizma.
- Antibiotici uopšte ne smeju da budu prisutni u mesu, kao ni arsen, koji može biti sastavni deo nekog leka koji je dat životinji. Zdravstvenu ispravnost piletine nije moguće oceniti golim okom – kaže on.
Stanojević podseća da je sistem kontrole proizvodnje i prerade životinja prepušten vlasnicima farmi, odnosno klanica, što stvara rizik ukoliko neko namerno pravi propuste, a sistemom samokontrole to prikriva.