POZDRAV IZ JAPAGA: Kraški fenomen na Kupreškoj visoravni

Kupreška visoravan, geografska i strateška tromeđa između Bosanske Krajine, Srednje Bosne i Zapadne Hercegovine, čuvena je oštrim zimamama, kupreškom siru i velikim ratnim bitkama, dok ga većina onih koji su bar jednom posetili taj kraj najviše pamti po izuzetnim prirodnim lepotama.

A među njima se izdvajaju četiri prostrana polja, Kupreško, Ravanjsko, Blagajsko i Vukovsko, okružena beskrajnim nizovima planina, četiri jezera Lupoglava, Turjača, Blagajsko i Ivanovo jezero, brojna nalazišta stećaka izuzetne vrednosti od kojih se posebno izdvajaju Ravanjska vrata i Japage - neobičan kraški fenomen, jedinstven u ovom delu BiH.

Japage se nalaze u podnožju Velike Plazenice, na razmeđu sela Blagaj i Rastičevo, na nadmorskoj visini od 1.200 metara. Čini ih kompleks od šest prostranih vrtača, nastalih erozijom tla, od koji su dve međusobno skoro spojene a u dnu jedne, najšire i najpliće, formiralo se Blagajsko jezero.

Blagajsko jezero ima oblik elipse, čija je dužina, u vreme najvećeg vodostaja 180 a širina 130 metara. Mada je od najbližih susednih vrtača, na čijem dnu se ne može zadržati ni kap vode, udaljeno samo 200 metara, ne pamti se da je ikada presušilo. Duboko je oko 16 metara. 

Nekad su se na jezeru napajala brojna stada od nekoliko hiljada ovaca i goveda. Od poslednjeg rata, a kako je krenulo i stvarno bi mogao da bude poslednji, jer uskoro u okolnim selima neće imati ko pušku da nosi, ovde se napaja ukupno nekoliko desetina krava. 

U Rastičevu, selu koje su podjednako naseljavali Srbi i Hrvati sad živi samo jedna porodica. Osim dima iz njihove kuće o nekadašnjem životu svedoče brojne zidine razorenih kuća, nekoliko obnovljenih kuća u kojima niko ne živi i rimokatolička crkva. 

U susednoj Suovi, hrvatskom selu, kroz koje s proleća i u vreme dugotrajnih kiša poteče istoimena ponornica, nema žive duše. Zidina do zidine. Uspomena do uspomene, prošlost do prošlosti.

Kilometar-dva dalje prema severu i Šipovu, u srpskom Blagaju, čiji jedan deo posle Dejtona pripada Republici Srpskoj a drugi Federaciji BiH, život se još opire prolaznosti, seobama i umiranju ali je pitanje još koliko. Stari, koji neće da napuste zavičaj, umiru, mladi beže prema Baljaluci a nejaka i nemarna država zaboravlja da će jednog dana, ako nastavi da se prema ovakvim krajevima ponaša kao maćeha i sama opusteti.

Centralno mesto Japaga čine dve vrtače, koje su spojene a koje se mnogo razlikuju. Prva naliči na prostrani kameni amfiteatar, koji podseća na fudbalski stadion. Prava Marakana. Ona brazilska. Okolo stene a među njima poljana veličine dva fudbalska igrališta, ravna kao dlan. Nekad, dok je u Rastičevu i Blagaju bilo naroda, snage i mladosti, tu se svake godine sejalo žito. 

Sad je to ledina, prošarana jagorčevinom i šafranom. Potrebno bi bilo samo postaviti dva gola i utakmica bi mogla da počne. Ali u svih pet okolnih srpskih i hrvatskih sela ne bi se moglo sastaviti pola fudbalskog tima. I to veterana.

Manja vrtača do nje je sušta suprotnost. Znatno je dublja od svoje sestre blizankinje. Okružena je visokim stenama, sa kojih erozija, kiše, snegovi i vetrovi odvaljuju komade koji se obrušavaju u dubinu. Priroda je udesila tako da dno vrtače, posmatrano odozgo izgleda kao kameni cvet od pet latica. 

Moguće je spustiti se niz strme strane, obrasle žbunjem i ponekim visokim drvetom ali postoji realna opasnost od otiskivanja. I onog ko krene prema dnu vrtače i okolnog kamenja.

Vrtača se zove Kotlić a neko je izmerio da visinska razlika od vrha najviše stene do dna iznosi 97 metara. 

Stotinak metara dalje, prema istoku, nalazi se četvrta vrtača, dok se preostale dve nalaze nešto južnije, prema Mrđebarama, s druge strane puta koji Rastičevo povezuje sa Kupreškim poljem. Dno im je prekriveno sitnim kamenom a njihove strane su obrasle gustom crnogoričnom šumom.

Široj javnosti Japage su postale poznate tek 2019. godine, kad je pevač narodne muzike Đoko Marić, iz obližnjih Šemenovaca, ovde iz drona snimio video spot za svoju pesmu "Kupreško polje".