SVE SE GLASNIJE PRIČA O "NIPA VIRUSU": Stručnjaci upozorili i opisali simptome - izaziva komu i oticanje mozga?
Virus Nipa, koji je mnogo smrtonosniji od koronavirusa i ubija najmanje polovinu zaraženih, mogao bi izazvati neku od sledećih pandemija u svetu, upozorila je ugledna britanska naučnica Sara Gilbert, koja je bila uključena u pravljenje vakcine protiv koronavirusa AstraZeneka. Protiv ovog virusa još uvek ne postoji ni lek ni vakcina, a domaći stručnjaci kažu da bi međunarodne zdravstvene ustanove trebalo da se organizuju i pripreme na vreme, jer realna opasnost od nove, pa i još gore pandemije, svakako postoji!
DA LI PACIJENTI PRIJAVLJUJU LEKARE KOJI IH SAVETUJU DA SE NE VAKCINIŠU? Stigao odgovor koji je mnoge začudio
ALARMANTNE IZJAVE SRPSKIH LEKARA! "Cele porodice u bolnici"
"ON ĆE USKORO KUĆI, A TI NE MOŽEŠ DA USTANEŠ" Dr Ivo objasnio razliku između nevakcinisanih i vakcinisanih pacijenata
Nipa virus može izazvati groznicu, glavobolju, otežano disanje, a među ozbiljnim simptomima su i oticanje mozga i koma, istakla je, Sara Gilbert, a prenosi britanski San.
- Svi znaju kako se SARS-CoV-2 proširio po celom svetu. Mutirao je, evoluirao i završili smo sa delta varijantom koja je veoma prenosiva. Ako dobijemo delta varijantu virusa Nipa, onda odjednom imamo visoko prenosiv virus sa 50 odsto smrtnosti - istakla je ona i dodala da njen tim prikuplja novac za razvoj vakcina ne samo protiv već poznatih bolesti, već i onih koje će se tek pojaviti.
- U pandemiji smo naučili da možemo brže i bolje. Želimo da primenimo te lekcije, ali su nam potrebni resursi. Potrebne su nam zalihe vakcine protiv patogena za koje već znamo, jer šta će se desiti ako odjednom dođe do velike epidemije Nipe koja se počela širiti svetom. Godinama smo znali za opasnost, a vakcinu smo počeli da pravimo pre pet godina. Taj posao još nije završen - navela je Gilbertova.
Inače, ovaj virus je, nakon izbijanja infekcije u Indiji 2018. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) stavila na vrh liste virusa koji bi u budućnosti mogli izazvati pandemije. Ovog septembra 12-godišnji dečak umro je od Nipe u indijskoj državi Kerala.
Infektolog prof. dr Dragan Delić kaže za Kurir da je ovaj virus prvi put dokazan 1999. u Maleziji. Smrtnost se u toj epidemiji, kako kaže, kretala od 40 do 70 odsto što je mnogo veći letalitet u odnosu na druge viruse.
- To je virusna infekcija, pre svega, centralnog nervnog sistema. Usled virusa može doći do poremećaja svesti, upale mozga, kome, a u velikom broju slučaja i do smrtnog ishoda - objašnjava.
Nipa virus se, kako navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prenosi direktninim kontaktom sa zaraženim životinjama, poput slepih miševa ili svinja, zatim konzumiranje kontaminirane hrane, ali i bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, a Delić kaže da bi svakako bilo problematično da virus mutira na taj način da se lakše prenosi sa čoveka na čoveka:
- Virusi stalno mutiraju i menjaju se, pa, prema tome, i ovaj virus može da doživi neku mutaciju koja će mu omogućiti lakši prenos i to bi zaista moglo da dovede do velikih problema. Realna opasnost zaista postoji i naučnici treba da razmišljaju o blagovremenoj pripremi vakcine i izradi antivirusnih lekova kako se ne bi našli u istom problemu kao što je bilo sa koronavirusom.
Žuto svetlo za civilizaciju
U svetu ima oko 30 opasnih virusa
Infektolog prof. dr Dragan Delić ističe da je virus Nipa samo jedan od oko 30 virusa koji bi mogli da izazovu epidemije, pa i pandemije:
- U toj grupi su i zika i denga virus, virus hemoragične groznice i neki entero virusi. Globalno otopljavanje, generalno, odgovara insektima i zglavkarima koji prenose skoro 20 odsto infektivnih bolesti. Preduslovi za nove pandemije postoje, a da li će se desiti to u ovom trenutku niko ne može da kaže. U svakom slučaju, i Nipa i još neki virusi, predstavljaju žuto svetlo, odnosno opomenu našoj civilizaciji da se nešto valja iza brda i da mogu biti realna opasnost u skorašnje ili dalje vreme.
ČINJENICE/ O Nipa virusu
- Simptomi infekcije su groznica, kašalj, glavobolja, nedostatak daha i zbunjenost
- Ovi simptomi se u roku od dan ili dva mogu pogoršati i dovesti do kome i upale mozga
- Od 40 do 75 odsto zaraženih umire
- Virus normalno cirkuliše među nekim voćnim slepim miševima
- Prenosi se sa zaražene životinje, ali i sa čoveka na čoveka
- Ne postoji ni vakcina ni specifično lečenje
- Procenjuje se da je do maja 2018. godine 700 ljudi zaraženo ovim virusom
- Bolest je dobila ime po selu u Maleziji, Sungai Nipah gde je 1998. izbila epidemija
- Epidemije Nipe su potom registrovane u Bangladešu i Indiji
- SZO upozorava da zemlje sa određenim vrstama slepih miševa takođe mogu biti u opasnosti, uključujući Kambodžu, Ganu, Indoneziju, Madagaskar, Filipine i Tajland
