fbpx
Skip to main content
vampiri

NEVEROVATNO OTKRIĆE ISTORIČARA: Prvi zabeleženi VAMPIRSKI PIR dogodio se u Kragujevcu

Foto: YoutubePrintscreen/NoviAnonimus
Podaci koje je izneo Nešić zatekli javnost

Prema podacima do kojih je došao istoričar Ivan Nešić iz Trstenika u saradnji sa kolegom iz Španije, a na osnovu dokumenta štampanog u Bazelu, prvi ikada zabeleženi slučajevi vampirizma dogodili su se baš u Kragujevcu. Istovremeno, prema podacima profesora Nešića, iz dokumenta objavljenog 1725. godine, a preštampanog u Bazelu 66 godina kasnije, ova dva "kragujevačka slučaja" sa početka 18. veka, kad je na ovim prostorima vladala Habzburška monarhija su i "najkrvaviji vampirski pir" ikada registrovan.

Danas svi Srbi slave MALU GOSPOJINU: Praznik koji je NAJVAŽNIJI ŽENAMA, ali običaji važe i za muškarce!

Danas svi Srbi slave MALU GOSPOJINU: Praznik koji je NAJVAŽNIJI ŽENAMA, ali običaji važe i za muškarce!

JOŠ JEDNO VELIKO OTKRIĆE U VIMINACIJUMU: Pronađena grobnica stara 1.800 godina, pogledjate čiji ostaci leže u njoj

JOŠ JEDNO VELIKO OTKRIĆE U VIMINACIJUMU: Pronađena grobnica stara 1.800 godina, pogledjate čiji ostaci leže u njoj

VELIKO OTKRIĆE ARHEOLOGA: U opštini Ožaci pronađena praistorijska kuća stara OSAM HILJADA GODINA

VELIKO OTKRIĆE ARHEOLOGA: U opštini Ožaci pronađena praistorijska kuća stara OSAM HILJADA GODINA

Podaci koje je izneo Nešić nemalo su iznenadili i zatekli kragujevačku javnost. Profesor Nešić već godinama istražuje našu mitologiju, tradiciju i narodna predanja. Javnosti je poznat kao sagovornik brojnih medija na temu prvih slučajeva vampirizma koje su strani izvori (mahom habzburški lekari, oficiri, činovnici...) beležili na ovim prostorima kad je njima vladala Austrija u periodu od 1718. do 1739. godine.

Tada se prostor na kome živimo zvao habzburška Kraljevina Srbija i na tom području su prvi put zvanično (od strane medicinara i administracije) zabeleženi slučajevi vampirizma, koji su odjeknuli po objavljivanju prvo u zapadnom, a potom bogami i u čitavom svetu. Istoričar Nešić je često govorio o dva najpoznatija slučaja iz Medveđe i Kukljina koje su austrijske vlasti zabeležile i objavile 26. januara 1732. godine u Beču u dokumentu pod nazivom "Visum et repertum" (u prevodu sa latinskog "Viđeno i otkriveno") za koji se dugo u naučnom svetu smatralo da je prvi pomen vampira.

Zbog toga se i dugo smatralo da je leva obala Zapadne Morave, kako Nešić kaže, "rasadnik vampirizma".

Kragujevčani "pretekli" i Petra Blagojevića

U međuvremenu iskrsao je slučaj iz Kiseljeva, sela kod Velikog Gradišta, koji se dogodio 1725. godine, a onda izgleda za nekoliko meseci još i stariji dvostruki slučaj iz Kragujevca. O tome su Kragujevčani mogli da slušaju na večeri upriličenoj na Letnjoj sceni SKC-a. Tema razgovora je bila "Vampiri u srpskoj tradiciji i delima Aleksandra Tešića".

Književnik Aleksandar Tešić pozvan je na zahtev svojih brojnih čitalaca iz Kragujevca. Prema rečima Nenada Glišića, moderatora razgovora, Tešić je poznat kao predan istraživač našeg usmenog književnog i kulturnog predanja, a svoje delo napaja bogatim, ali skrajnutim nasleđem naše folklorne fantastike. Autor je velikih književnih hitova na temu fantastike poput: trilogija "Kosingas" i "Kletva Kainova", zatim romana "Miloš Obilić", "2084", "Gorolom"...

Na večeri je kao gost učestvovao i profesor Ivan Nešić koji se bavi istraživanjem vampirizma u Srbiji.  

Balkanski vampir
Balkanski vampir
Foto: YoutubePrintscreen/Novi Anonimus

- Govorio sam o četiri najpoznatija slučaja u Srbiji iz 18. veka u vreme kad je Habzburška monarhija vladala na ovim prostorima posle rata sa Turskom na potezu između Beograda i Zapadne Morave. Dva od njih su poznati i radi se čuvenim slučajevima Arnauta Pavla iz Medveđe i i Petra Blagojevića z Kisiljeve. Priča iz Kukljina, sela na obali Zapadne Morave, nije toliko poznata, a slučaj iz Kragujevca je apsolutno nepoznat srpskoj javnosti - kaže profesor Nešić.

On je pre nekoliko godina stupio u kontakt sa jednim istraživačem mitoloških fenomena iz Španije, Alvarom Garsijom Marinom, koji mu je skrenuo pažnju na jedan almanah štampan u Bazelu 1791. godine. U tom bazelskom almanahu pored već pominjanog i čuvenog "Visum et repertum" preštampan je još jedan dokument koji bi se u prevodu na naš jezik nazvao "Prilog o slučaju sujeverja iz Srbije".

Taj preštampan dokument se odnosi na događaje iz aprila 1725. godine u Kragujevcu.

- Kragujevački ober kapetan Staniša Marković Mlatišuma komandant austrijske narodne milicije prijavio je beogradskoj komandi da su dva vampira koji su bili mrtvi 72 i 54 dana usmrtili 42 osobe - navodi Nešić dodajući da je po broju zabeleženih žrtava to svakako najkrvaviji "vampirski pir" od svih slučajeva zabeleženih u Srbiji od strane bilo kojeg izvora.

Ekshumacija uz obezbeđenje 300 vojnika

Prema podacima iz dokumenta, koji je datiran na april 1725. godine, a preštampan u bazelskom almanahu 66 godina kasnije, iz Beograda komanda šalje lekara koji je uz prisustvo velikog broja lokalnog stanovništva naložio iskopavanja sumnjivih leševa. Istoričar Nešić navodi da je taj "čin" obezbeđivao veliki broj vojnika - čak dve kompanije (kompanija je bila u to vreme austrijska jedinica od 150 vojnika) su obezbeđivale taj prostor. U spisu stoji da su po izvršenoj ekshumaciji svedoci "utvrdili da se radi o vampirima" jer su tela pokojnika bila očuvana.

- Na licu mesta su im odrubili glave, proboli ih kočevima i spalili ih, kao što je to bila ustaljena praksa u svim ostalim slučajeviam tog doba - Nešić dodajući da je u dokumentima slučaj Petra Blagojevića iz Kiseljeva datiran na 21. jun, a da se kragujevačka dupla pojava vampirizma koja je zapala Mlatišumi na razrešenje "upisana" u aprilu te "vampirske" 1725. godine.

S obzirom na to da je najčuveniji dokument "Visum et repetum" mlađi čitavih sedam godina, prema istoričaru Ivanu Nešiću nesumnjivo je da je do sada prva zabeležena pojava vampira i vampirizma baš kragujevačka.

Ubrzo posle tog niza izveštaja habzburških zvaničnika iz sadašnje Srbije dokument "Visum et repetum"samo dva meseca po objavljivanju postaje predmet zasedanja Kraljevskog učenog društva u Berlinu. Vampiri "prelaze" preko Kanala i postaju "popularni" i na Ostrvu pa već 1734. godine "Oksfordski rečnik" za svoje izdanje iz 1734. godine uvrštava reč vampir sa značenjem "živi mrtvac".

Ta srpska reč u manje-više (ne)izmenjenom obliku postaće sinonim za neupokojene u svim jezicima sveta. Najslavniji romantičarski pesnik lord Bajron u predgovoru za jednu poemu Medveđu spominje kao "Medrijegu", a tamošnjeg vampira Arnauta Pavla kao Arnolda Paola, podseća profesor Nešić.

Fenomen vampirizma već milenijumima u našem narodu

Tešić smatra da je vampirizam duboko utkan u naše nacionalno biće i naš narodni duh. Tim povodom citira profesora Sretena Petrovića, našeg najvećeg živog stručnjaka za mitologiju, koji tvrdi da svi naši narodni običaji i rituali koji se tiču pokojnika, od trenutka njegove smrti pa do završetka perioda od 40 dana, isključivo imaju za cilj da se pokojnik ne povampiri.

- To znači da je ta pojava odnosno strah od vampirizma toliko prisutan u našem našem narodnom biću već milenijumima. Običaji se dele na one koji se tiču rođenja, venčanja, braka i smrti, a svi oni običaji koji su vezani za upokojenje i smrt su se najmanje promenili tokom vremena od davnina do danas - kaže pisac Tešić dodajući da su naši običaji koji se tiču pokojnika u najvećem delu bukvalno isti kao što su bili pre dve hiljade godina i više kod naših slovenskih predaka.

Prema njemu to je fenomen koji je do dan-danas ostao neobjašnjen i nerazjašnjen.

vampir
vampir
Foto: YoutubePrintscreen/Novi Anonimus

- Mnogi naučnici iz različitih oblasti i sa više aspekata su pokušavali da rastumače taj fenomen, ali ni jedno njihovo razrešenje ne pije vodu.  Jednostavno, reč je o pojavi koja traje milenijuma, mnogo starijom od pojave samog hrišćanstva - ističe Tešić.

Za njega se to jasno ogleda i u tome što naš narod tvrdi da u borbi protiv vampira samo pomaže glogov kolac i čuveni beli luk, a ne i crkvene relikvije poput raspeća i svete vodice.

- Zato što je vampirizam stariji od hrišćanstva. Seže u daleku prošlost i najduže se baš zadržao kao fenmen i mit baš kod nas - ukazuje sagovornik.

Prema istraživanjima Tešića vampirizam kao fenomen je potekao još u antičko doba sa prostora između Kaspijskog i Crnog mora.

- Kod nas se najviše "zadržao" i "ukorenio" i baš odavde se i raširio po čitavom svetu u 18. veku - ističe Tešić.

Džabe tebe Kragujevče slava kad je Sava "prva" vampirska glava

Vampiri su stekli potom svetsku slavu pre svega u literaturi (Brem Stoker), pozorištu, "petparačkim pričama" i na kraju filmovima koji su od njih napravili globalni i popularni mit.

Bitna je razlika, koju ističe Nešić, da su se naši, autentični, folklorni i mitološki umnogome razlikovali od današnjih holivudskih predstava i filmskog imidža. Oštre, duge očnjake osmislili su majstori za filmske efekte u Holivudu. U srpskoj mitološkoj tradiciji vampir je biće koje podseća na mešinu i koje svoje žrtve ne ujeda i ne pije im krv već ih davi.

Prema podacima austrijske vojske i administracije po obavljenim ekshumacijama "osumnjičenih" tela, a kod kojih je "potvrđena vampirska epidemija" (za koju su neki lekari kasnije tvrdili da je antraks) procedura je bila ista: probadanje glogovim kocem, odsecanje glave i spaljivanje trupla. U svim onim slučajevima zabeleženim van Kragujevca, pepeo preostao od (ne)upokojenih u ovom ritualu bacan je u Moravu.

Da li su prva dva vampira kragujevačka "razvejana" u Lepenicu (tada mnogo veću i moćniju reku) ne zna se jer Mlatišuma po obavljenom poslu nije baš i o "tom detalju" raportirao u Beč i Beograd.  

Kod nas najslavniji je i dalje (zahvaljujući Milovanu Glišiću) baš onaj valjevski Sava Savanović. 

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd