GDE SU NESTALA ČETIRI GODIŠNJA DOBA I ŠTA NAS ČEKA: Najave meteorologa zabrinjavaju - sve više POPLAVA I TOPLOTNIH TALASA
Danas je Svetski dan meteorologije, a pitanje je samo jedno, gde su nestala godišnja doba? Sa kakvim se globalnim izazovima suočavaju u Svetskoj meteorološkoj organizaciji? Kako Srbija može da doprinese borbi u klimatskim promenama? O tome u emisiji "Probudi se" govori predstavnik za Evropu i Bliski istok u Svetskoj meteorološkoj organizaciji Milan Dacić.
NIŠTA OD PUŠTANJA U RAD KAFIĆA? Otkriveno šta će biti glavna tema sutrašnje sednice Kriznog štaba
SRPSKI VUHAN I DALJE GORI: Više prijema nego otpusta, veliki broj ljudi na bolničkom lečenju
OGLASIO SE ADVOKAT O LEČIĆU I ODLASKU NA POLIGRAF: Audio snimak razgovora je samo POČETAK
Pre tri dana je kalendarski stiglo proleće a sve vreme pada sneg širom Srbije.
Na pitanje gde su nestala godišnja doba odgovara da su uzrok tome klimatske promene.
- Svi znaju šta su klimatske promene i suvišno je govoriti više o tome. Ali trebalo bi govoriti kako da se izborimo sa tim klimatskim promenama i šta da radimo. Treba ovog trenutka da prestanemo da emitujemo gasove sa efektom staklene bašte - kaže Dacić.
Objašnjava da će još 100 ili 200 godina trajati efekat inercije klimatskog sitema koji će da proizvodi ove promene - promene frekvencije nastanka opasnih hidroloških promena, poplava, toplotnih talasa…
Kaže da regionalni odziv na globalne klimatske promene nije svuda isti.
- Dešavaju se veoma velike nepogode - poplave, vrlo intenzivne promene za koje sistemi za odvodnjavanje nisu projektovani. Neće biti samo toplo, već će i ove nepogode veoma negativno uticati na naše živote i tu je ključna uloga hirometeoroloških službi i osmatračkog i prognostičkog sistema - kaže.
Objašnjava da klimatske promene vrlo negativno utiču na ceo region Zapadne Evrope zbog čega ćemo imati veću frekvenciju opasnih meteoroloških i hidroloških promena u budućnosti - kako toplotnih talasa tako i intezivnih padavina koje će dovoditi do poplava.
- Moramo da jačamo osmatrački sistem da bismo imali dobru meteorološku i hidrološku prognozu. Da bi se bavili time Svetska meteorološka organizacija ima svoje globalne programe, a jedan jako važan element je globalni sistem za osmatranje i prognozu koji postoji u 193 zemlje, uključujući i Srbiju - kaže.
Dodaje da je Srbija po tom pitanju dala mnoge doprinose svestkoj nauci.
- Mi smo imali čuvenog akademika, profesora Zavišu Janjića koji je napravio numerički model za prognozu vremena koji je priznat svuda u svetu i koji je operativan model za prognozu Sjedinjenih Američih Država - podseća.
Kaže da su dobre prognoze važne kako bi se pripremili za nepogode, zbog čega je važno ulagati u resurse za hidrometerološke sisteme.