"GLEDALA SAM REKE DEČJE KRVI" Milka Ćurgus Gostović svedoči o mučenjima NDH nad Srbima u logorima smrti
Leta 1942. godine kada je Crna legija sprovela naš zbeg sa Kozare u logor na Savi, mrtvi se nisu mogli izbrojati.
"TO JE ŽIVA RANA ZA CEO ŽIVOT" Božo Vidačković iz Gradiške preživeo je fabriku dečje smrti u Sisku!
UBILA JE POLA MILIONA ŽENA I DECE: Šta je Nada Šakić bila za Jasenovac, to je OVA ZLOTVORKA bila za Aušvic (VIDEO)
OMILJENO ORUŽJE USTAŠA - "SRBOSJEK": U hrvatskom LOGORU SMRTI se takmičili ko će za noć poklati više ljudi
Gledala sam kako muškarce ubijaju maljevima na obali. Decu su ubijali u logoru kraj baraka. Još čujem majke kako kukaju za njima. A tog seljaka koji je krvniku govorio "samo ti radi svoj posao", najbolje sam zapamtila. Svaki dan njegova slika mi je pred očima.
Potresnu ispovest o strahotama logora u Jasenovcu, koje je preživela kao dete, ispričala je Milka Ćurgus Gostović, rodom iz Pobrđana kraj Kozarske Dubice.
Kako kaže, bilo je leto 1942. kada su ustaše i Nemci "čistili" Kozaru.
- Sa sedam godina osuđena sam da se sećam Jasenovca svakog dana kada se probudim. Pobegli smo iz Podbrđana na Kozaru pred ustašama i majka nas je krila u šiblju i paprati, baš kao u onom filmu "Kozara". Sećam se i kako je prošao neki vojnik, a tek rođeni Marinko u tom momentu je zaplakao. Opsovao nam je mater i kroz zube rekao: "Začepi to dijete." - priča baka Milka.
SVEDOK UBISTVA STARCA VUKAŠINA
Dana kada je ubijen starac Vukašin Mandrapa, koji je zbog mučeničkog stradanja, upisan 1988. godine u Imenoslov Srpske pravoslavne crkve, Milka se seća najbolje:
- Bila sam dovoljno blizu da čujem kako mu ustaša nudi život u zamenu ako izgovori: "Živeo Ante Pavelić." Nije hteo. Odgovorio mu je: "Samo ti, dijete, radi svoj posao." Gledala sam kako mu seku prvo jedno, pa drugo uvo, zatim nos... Čula sam i kako on na sva pitanja odgovara krvniku: "Samo ti, dijete, radi svoj posao." Posle je naišla Crna legija, priseća se dalje Milka. Oni su ispred sebe terali veliki narod, sve do vagona na sporednom koloseku u Cerovljanima. Nekoliko dana tu su bili zatvoreni, bez vode i hrane, pili su i svoju mokraću... Ulazak u logor, kaže, bio je strašan - kaže ona.
Ne zaboravlja sliku kako muškarci kleče, a ustaše ih udaraju maljem u glavu i guraju u reku...
- Bilo je jutara kada smo pored barake videli potoke krvi kako se pored slivaju. Tih noći čuli bi se cika, urlanje, plač i piska majki. Odvajali su decu od majki i ubijali ih. Neka žena, ustaškinja, crnka, bila je najveći krvolok. Davali su nam obroke retko. Sećam se pasulja sa peskom. Pasulja u porciji par zrna, a peska mnogo, da zatrpa stomak, da ne kukamo gladni. Hleb kao da je imao neke žice, tako se razvlačio - govori ona.
Kako je njena mati Zorka uspela da ubedi ustaše da ih posle tri meseca logorovanja puste, Milka ne zna sigurno. Priča da su svi bili slabi i bolesni od tifusa i pretpostavlja da su ih zato oslobodili. Ćurgusi su se vratili u Pobrđane još tokom rata, ali sve je bilo spaljeno.