Milojko Vučelić, američki inženjer srpskog porekla, bio je član ne samo uspešne misije "Apolo 11" - prvog sletanja na Mesec, već i dramatične "Apolo 13" kada je spasio astronaute.
- Hjustone, imamo problem - bilo je upućeno Srbinu u Hjustonu.
Problem "Apola 13" 1970. godine rešio je Milojko Majk Vučelić, projektni menadžer NASA vasionske misije, isti onaj koji je učestvovao i u misiji "Apolo 11" - kada je 20. jula 1969. čovek prvi put stupio na Mesec.
Za spašavanje astronauta "Apola 13" američki predsednik Ričard Nikson iste godine odlikovaće ga najvišim američkim civilnim odlikovanjem - Predsedničkom medaljom slobode.
KORONA STAVILA POD KLJUČ JOŠ JEDNU OPŠTINU U SRBIJI: Vanredna situacija proglašena na teritoriji celog mesta
- Apolo misija je bila perjanica za čovečanstvo, a Majk Vučelić bio je na pravom mestu u pravo vreme - kaže za BBC na srpskom Ivan Kostić, profesor Mašinskog fakulteta na katedri za vazduhoplovstvo.
Kostić ističe da je Vučelić bio vrlo priznat stručnjak u NASA, ali da se u Srbiji malo o tome zna.
- Imao je sreću da učestvuje u Apolo misijama i zaista je dao veliki doprinos za struku - objašnjava profesor.
Ko je Majk Vučelić?
Rođen je 1930. godine u Garešnici u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Diplomirao je 1954. godine na Mašinskom fakultetu u Zagrebu - zbog ovih biografskih podataka, neki ga smatraju Hrvatom, iako je za sebe govorio da je Srbin.
Neko vreme je radio za "Mercedes-Benc" u Nemačkoj, da bi se 1956. odselio kod strica u Ameriku - Atlantik je prešao teretnim brodom.
Tamo se zaposlio u fabrici aviona "Cesna".
Nekoliko godina kasnije, 1962. dobija posao u kompaniji "Nort ameriken aviejšn", koja je sarađivala s NASA - tamo je radio kao projektant uređaja za spasavanje pilota iz aviona presretača F-104 Starfajter i strateškog bombardera B-58 Hastler.
Tokom Hladnog rata bio je deo i američko-sovjetskog svemirskog programa Apolo-Sojuz - radio je na prilagođavanju svemirskih brodova za spajanje sa ruskim Sojuzom.
Učestvovao je i u programu prve američke orbitalne svemirske stanice - Skajlabu, lansiranoj 1973. godine.
Godine 1975. premešten je u London, u funkciji potpredsednika "Ist Ves Trejda" za kompaniju Rokvel Internešnal zaduženog za razvoj trgovinskih odnosa sa zemljama istočne Evrope.
I kad je napustio posao u NASA, sve vreme je bio njihov reporter dodeljen BBC-u.
Posle toga osniva sopstvenu kompaniju - Ideal Electric. Kupio ju je kao gotovo propalu kompaniju u Ohaju i za kratko vreme je učinio profitabilnom.
Preminuo je 10. septembra 2012. godine - mesec dana posle smrti Nila Armstronga, čoveka koji je prvi zakoračio na Mesec.
