fbpx
Skip to main content
srbija

HOĆE LI NAM KORONA ODUZETI I OVO LETO? Virus mutira, vakcinacija traje... Srpski virusolog otkriva šta nas čeka

Foto: SD/ilustracija
Dr Jovanović napominje da u istraživanjima u vezi sa sekvenciranjem virusnog genoma još nisu našli prisustvo južnoafričke varijante virusa kao ni nove slučajeve inficiranih britanskim sojem korone.

- Ako nastavimo s masovnom imunizacijom uz pridržavanje epidemioloških mera, doći će do značajnog pada broja inficiranih osoba.Virus korona nas je naučio da je teško predviđati na duže staze, ali sam sigurna da će situacija ovog leta biti mnogo mirnija i da ćemo ići na odmore - istakla je u profesor dr Tanja Jovanović, virusolog i prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

"MIKRONSKA PRAŠINA" U SRBIJI! Svi su se pitali, a sada je konačno otkriven tačan uzrok ZAGAĐENOSTI vazduha

"MIKRONSKA PRAŠINA" U SRBIJI! Svi su se pitali, a sada je konačno otkriven tačan uzrok ZAGAĐENOSTI vazduha

IPAK JOJ JE ČEDO! Majka zahvalna jer će na Draganovoj (15) sahrani biti PREKRŠENO jedno pravilo

IPAK JOJ JE ČEDO! Majka zahvalna jer će na Draganovoj (15) sahrani biti PREKRŠENO jedno pravilo

OTKRIVENO ZAŠTO JE VREME "POLUDELO" OVIH DANA: Evo šta će se desiti do 10. februara

OTKRIVENO ZAŠTO JE VREME "POLUDELO" OVIH DANA: Evo šta će se desiti do 10. februara

Koliko mogu da budu opasni ti novi sojevi virusa?

Virus kontinuirano mutira i što je duže prisutan u populaciji, češće će se menjati. Nove preteće varijante virusa nose mutacije koje omogućavaju brže prenošenje virusa, što je od epidemiološkog značaja, ali to još ne utiče na pouzdanost dijagnostičkih testova i terapiju oboljenja. Zvanično nije pokazano ni da utiče na težinu kliničke slike. Ispitivanja u laboratorijama pokazala su da nas aktuelne vakcine štite i od novootkrivenih varijanti virusa, pa za sada ne treba strahovati. Ali je važno dalje praćenje mutacija kod virusa, koje bi potencijalno bile značajne za promene osobina virusa.

Zato se kod nas radi sekvenciranje takozvanih virusnih izolaza uzetih od obolelih osoba kako bi na osnovu dobijenih rezultata na molekularnom nivou pratili našu aktuelnu epidemiološku situaciju i preduzimali adekvatne mere. Vrlo je važna masovna vakcinacija kako bi u što kraćem vremenskom periodu ograničili cirkulaciju virusa u populaciji i sprečili dalje promene virusa.

Ako se nastavi masovna vakcinacija u Srbiji, kada očekujete da ćemo dostići željeni kolektivni imunitet?

Za kolektivni imunitet je važno da bar 70 odsto populacije bude imuno na infekciju, bez obzira na to da li su imunitet stekli prirodnim ili veštačkim putem (imunizacijom). Najidealnije bi bilo da se što veći broj stanovnika vakciniše i da imunitet bude i iznad ovog procenta.

vakcinacija
Foto: Reuters

Da li je tačno da vakcinisani protiv kovida imaju od šest do 11 puta veći nivo antitela od onih koji su preležali koronu?

Prirodna infekcije najčešće indukuje snažniji imunski odgovor od vakcine. Ali nije uvek tako. Imamo i primere gde vakcinacija mnogo uspešnije indukuje produkciju antitela, kao što je to slučaj s vakcinom protiv humanog papilomavirusa. Sve zavisi od specifičnosti virusne infekcije. U slučaju kovid infekcije, zapaženo je da nivo antitela korelira s težinom kliničke slike. Kod osoba koje su imale težu kliničku sliku nivo antitela je mnogo veći. Očekujemo da će i kod vakcinisanih osoba biti visok.

Koliko dugo vakcinisane osobe mogu da budu zaštićene od dobijanja kovida 19? Neki smatraju da je to period od šest meseci, a neki od dve godine.

Antitela imaju vrlo dug poluživot, koji nekada prevazilazi naš životni vek. To znači da antitela neće nestati tako brzo. S druge strane, najveći broj vakcina stimuliše i specifičan ćelijski odgovor posredovan T limfocitima. Posle vakcinacije ostaje memorijski odgovor koji će nas uspešno štititi od novog kontakta s infektivnim virusom. Pitanje je samo kojom brzinom će se virus menjati i da li će stvorena antitela i limfociti moći efikasno da prepoznaju i neutrališu izmenjene, nove varijante virusa.

Crna Gora, Srbija
Foto: Profimedia

Velika je nedoumica i da li oni koji su dobili cepivo mogu da prenose kovid? Kakav je vaš stav?

Efikasnost vakcina nikad nije 100 odsto. Vakcine protiv kovida koje su registrovane u našoj zemlji obezbeđuju nivo zaštite više od 90 odsto. To znači da će od 100 vakcinisanih osoba više od 90 njih biti apsolutno zaštićeni od infekcije u susretu s virusom i takve osobe ne mogu da prenose virus zdravim nevakcinisanim osobama. Osobe kod kojih vakcina nije obezbedila apsolutnu zaštitu mogu se inficirati. Oni najčešće obole od blaže forme bolesti, izlučuju manju količinu virusa svojim sekretima, ali, ipak, mogu dalje prenositi virus.

Posle dobijanja prve doze vakcine da li osoba može da se zarazi? I da li se u tom slučaju savetuje davanje druge doze cepiva i kada?

Posle prve doze vakcine nismo zaštićeni od infekcije. Za potpunu zaštitu je potrebno da primimo obe doze vakcine. Dešava se da se osoba koja je primila prvu dozu zarazi i oboli od kovida. Obolela osoba treba prvo da ozdravi, da preskoči termin za davanje druge doze vakcine i da se tek po ozdravljenju vakciniše drugom dozom. Druga doza se daje najranije mesec dana posle ozdravljenja, a može i posle šest meseci.

SD društvo

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

Vremenska prognoza
Mestimično oblačno
13 Beograd