ISPLIVALI PRVI REZULTATI ISTRAŽIVANJA U SRBIJI: Evo koja vakcina daje NAJBRŽI imunološki odgovor
U Srbiji je počelo istraživanje o stvaranju antitela posle primanja vakcina protiv korona virusa. Prvi preliminarni rezultati, koje je za eKliniku otkrila dr Marija Gnjatović, doktor nauka tehnološko inženjerstvo-biotehnologija, istraživač saradnik Instituta za primenu nuklearne energije INEP, pokazuju koja vakcina stvara brže, koja sporije, a koja dugoročnija antitela na korona virus.
EPIDEMIJA JE DALEKO OD SMIRIVANJA: Teško stanje u VMC Karaburma, bolnica puna
Mirna situacija u Jablaničkom okrugu: Novi korona presek uliva nadu
NI TRAGA NI GLASA OD POPUŠTANJA MERA: Dr Kon upozorio na TRI MESTA koja će se posebno kontrolisati
- Počeli smo da pratimo efekte vakcina protiv korona virusa i, prema mojim informacijama, pratiće se efekti na 100.000 ljudi - kaže dr Marija Gnjatović za eKliniku.
- Ovo je naša mini naučna studija, tako da već imamo neke preliminarne podatke od grupe lekara sa Kliničkog centra Srbije. Upravo smo dobili informacije da američko-nemačka Fajzer/Bajontek vakcina zaista jeste efikasna, da stvarno indukuje ozbiljan imunološki odgovor, i stvaranje antitela čak i pre revakcine.
Gnjatović ističe da za rusku vakcinu Sputnik V ima manje informacija.
- Za sada znamo da ona počinje da deluje malo kasnije u odnosu na prethodnu, što ne znači da je lošija, već samo da se sinteza antitela stvara malo kasnije i sporije, ali će zato možda trajati duže. Svi ispitani su imali antitela, malo nižih vrednosti. Za kinesku vakcinu Sinofarm još uvek skupljamo informacije jer je kasnije stigla.
Prema njenim rečima, celokupan efekat uočava se i dve nedelje posle primljene druge doze vakcine.
Ističe da pacijenti koji su preležali kovid 19 definitivno imaju zaštitu, a da je bilo svega nekoliko slučajeva da su se ponovo zarazili.
- Pacijenti koji su preležali kovid 19 definitivno imaju zaštitu i evo za skoro godinu dana, koliko mi pratimo u Institutu za primenu nuklearne energije potvrđeno je da su antitela značajna u borbi protiv ovog virusa. Skoro sve osobe koje su bile zaražene su bile zaštićene od reinfekcije - kaže Gnjatović.
Ona, takođe, navodi da se kod lekara iz kovid zona desilo da dođe do reinfekcije, i to upravo kod onih kojima su antitela iz krvi ubrzo nestala.
- Kod većine koji su bili bolesni stvoren je veliki broj antitela i to dugotrajno, jer mnogi čije rezultate pratimo imaju slične vrednosti antitela, kao i u martu prošle godine, kada su oboleli. Zaključak je da do sada antitela nemaju tendenciju značajnog pada vrednosti. U slučajevima kada je došlo do reinfekcije, a koji su retki, bili su oni koji su se zarazili sa malim dozama virusa i zato ne mogu da indukuju dugotrajni odgovor, odnosnu da izazovu imunološku dugoročnu zaštitu. Kod takvih pacijenata antitela nestaju posle nekoliko meseci.
Ukoliko neko želi da sazna kakvo je trenutno stanje antitela, odnosno imunološki status prema toj bolesti, to mora da potvrdi testom podseća dr Gnjatović:
- Prisustvo antitela u organizmu ne smeta da se primi vakcina. Naprotiv. Ali, ipak, treba dati prednost onima koji su hronični bolesnici.