Priča mame male Nađe koja je UMRLA ZBOG MORBILA: Trčala sam ko luda do bolnice da poslednji put poljubim svoje dete
- Kada su mi javili da se Nađa polako gasi, trčala sam do bolnice da bih je dodirnula dok je još živa - to priča Dragana Petrović, majka dvogodišnje devojčice Nađe, koja je posle tri meseca borbe preminula zbog morbila u Institutu za majku i dete.
Pročitajte i:
Dragana je ispričala svu svoju tugu. Kako su izgledali poslednji dani borbe njene devojčice za treptaj oka, vazduh, život...
S obzirom na to da je Nađa bila težak pacijent, njenoj majci su u Institut za majku i dete dozvolili da je dva puta dnevno obilazi u intenzivnoj nezi. U podne i u osam sati uveče.
- Kada sam došla tog 3. aprila u Institut za majku i dete, ispred intenzivne nege sam videla neku gužvu, lekare ispred njene sobe. Znala sam da se sa Nađom nešto događa. Počela sam da se tresem. Mislila sam da ću pasti u nesvest. I bila sam u pravu. Lekari su mene čekali. Pored njenog kreveta EKG je bio uključen, imala je dren u plućima, grudni koš joj je bio modar. Znala sam da se nešto loše dogodilo - drhtavim glasom priseća se Dragana.
Nekoliko sati pre posete Nađi je stalo srce. Lekari su je 15 minuta reanimirali. Zbog toga joj je i levo plućno krilo puklo. Ali, nekako su je stabilizovali.
Ni posle ovako tragičnih slučajeva antivakcinaši nisu zaćutali. I dalje pričaju o štetnosti MMR vakcine i o malim boginjama kao još jednoj dečijoj bolest od koje se ne umire, iako je do sada od posledica morbila preminulo 15 osoba, među kojima i mala Nađa.
- Nisam mogla da joj priđem, da je poljubim. Svuda je imala braunile i cevi. Mašine su pištale, nivo kiseonika u krvi joj je bio jedva 50 odsto. Srce ju je izdavalo, ali sam se ja u dubini duše nadala da će prevazići. Kao i svaku krizu do sada. Ona je bila moj mali borac - priča Dragana.
Kada se uveče vratila kod nje, bila je malo bolje. Mazila ju je, a strah ju je obuzimao od pomisli da bi to mogla da bude poslednje maženje.
- Tog 4. aprila kada sam došla u prvu posetu, Nađa je bila stabilno. I dalje je bila u komi, nije reagovala na dodire, niti na bol, ali pomislila sam da je možda ipak prebrodila krizu. I nivo kiseonika joj se poboljšao. Otišla sam kući u iščekivanju druge posete. Međutim, oko šest sati zazvonio mi je telefon. Videla sam da me zovu sa intenzivne. Nisam smela da se javim. Ubeđujući sebe, ipak sam se javila. Sa duge strane bila je doktorka, koja mi je saopštila da se Nađino stanje pogoršalo - kaže Dragana.
Srce je slabilo, a lekari su Nađi dali visoke doze adrenalina kako bi izdržala, dok njena majka ne dođe i poslednji put je poljubi. - Trčala sam do Instituta kao luda. Kada sam došla, rekli su mi da ne moram da se presvlačim da bih ušla u intenzivnu negu. Sa vrata sam videla na monitoru da ima svega 20 otkucaja u minuti. Samo je mene čekala. Uhvatila sam je za ruku dok je sestra plačući isključivala aparate na koje je bila priključena. A onda je nastao muk. Ništa se više nije čulo. I moja Nađa je otišla - tihim glasom kaže Dragana.
Nađa je preminula 4. aprila u 18.30 sati. Tri dana kasnije sahranjena je u Kragujevcu, a četrdesetodnevni pomen njeni roditelji održaće 8. maja, na dan kada je trebalo da napuni tri godine.
Zbog svega što su preživeli, Nađini roditelji osnovaće Fondaciju za lečenje dece od retkih imunoloških bolesti i edukaciji lekara za rad na ECMO aparatu.
Takođe, pridružiće se tužbi, koju je grupa roditelja iz cele Srbije podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog izazivanja panike protiv 43 osobe koje su protivnici vakcinacije dece.