Ispovest Vedrane Rudan ekskluzivno za SD: "Otac nam je pretio sekirom i pištoljem i govorio da smo K*RVE..." (FOTO)

Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Iskreno i odsečno, oštro i bez dlake na jeziku kao i uvek do sada.

Specijalni gost portala Srbija Danas na 5. Media marketu bila je regionalno poznata književnica, Vedrana Rudan. U potpuno otvorenoj ispovesti, bez da ikoga štedi, kao i uvek, pričala nam je o svojoj novoj knjizi, teškom detinjstvu, statusu žene na Balkanu, Kolindi i poštenoj Hrvatskoj, Americi, Trampu, Hilari Klinton...

"Kažem mu gospodine Gotovina, on samo đipi i uhvati me za vrat" Šljivančanin ekskluzivno sa SD o Ramušu i vojnicima sa dve kape...

"Svet mogu da menjaju samo kreativni ljudi" Čuveni slikar Milutin Obradović otkriva kako se četkicom bori protiv digitalnog doba

KOBRA PAPARACO ZA SD OTKRIVA TAJNE ESTRADE: Nudile mu da SPAVA sa njima, a tek šta mu je Karleuša rekla

Spomenuli ste u knjizi da čak i kada pišete autobiografiju nikada ne možete biti potpuno iskreni, jer uvek postoji šansa da ćete nekog time povrediti. Koliko ste Vi ovde bili iskreni, koliko je ova knjiga Vedrana Rudan?

Ja ne mogu verovati da sam to napisala (smeh). Nastojim biti potpuno iskrena, i zaista se baš ne opterećujem time koga ću povrediti. One koje ne želim da povredim, njih i ne spominjem. Verovatno sam i u toj rečenici lagala, kao što inače lažem (smeh).

U knjizi govorite o svom teškom detinjstvu, o specifičnom odnosu sa ocem, majkom, govorite o odnosu majke i sestre. U jednom trenutku kažete, pričajući o ocu: "Čitav život želela sam mu smrt, najgoru moguću". Iako na jednom mestu kažete kako je i pored svih tih zlostavljanja i teškoća vaše detinjstvo bilo lepo, jer ste bili pored mora i imali priliku da uživate u pogledu na more, interesuje me koliko je bio težak i dug put od tog i takvog detinjstva? Čtajući Vašu knjigu, deluje da je to nekako nonšalantno i lako, ali mora da nije bilo tako? Kakav je bio put do onoga što je danas Vedrana Rudan, regionalna zvezda?

Ja nisam znala kakav je to put, dok nisam napisala ovu knjigu. U njoj je zaista sabijen čitav moj život. Ja moju knjigu sada mogu čitati kao nečiju tuđu. Mogu je čitati kao priču o životu jedne žene koja sam ja, a ne moram biti ja. Mislim da je to neverovatan put i ja ne mogu verovati da je ta žena koja sam bila ja, dakle ta zlostavljana devojčica, došla do toga da sad sa vama priča i dajem intervju kao nekakva pod navodnicima ili bez navodnika "zvezda". Paralelno uz mene rasla je i moja sestra. U istim uslovima, startovala je na isti način, umrla vrlo mlada, jer se nije mogla izboriti sa životom baš zato što je rasla kako je rasla. Ja sam u toj nekoj životnoj bitki pobedila, a ona je umrla. Tako gledam na taj put, jer mislim na svoju pokojnu sestru svaki dan. Onda mi se čini da je ta moja hrabrost bila još i veća nego što sam ja mislila, mislim da je bila veća čak i od života. Biti tako zlostavljan kao što smo naš dve bile zlostavljane, prebijane, mučene, majka alkoholičarka, otac maltene ubica, on je nama pretio sekirom, pištoljem, lupao nas kaišem, stalno nam govorio da smo k*rve od kada smo napunile 6 godina... Iz toga se izvući je velika stvar. Ne hvalim sebe nego žalim sestru. Žao mi je što je ona doslovce položila život na tom putu, slomila se.

Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Koliko je bilo teško da sve to kažete čitaocima? To su neke najdublje emocije, najveća intima, koliko je teško bilo toliko otvoriti se?

Ja nisam pisala ovu knjigu za čitaoce, zaista. Naravno da kada pišem svaku knjigu mislim da će je neko pročitati. I nikada nijednu knjigu ne pišem za nekoga, nego je uvek pišem za sebe. Ovu knjigu sam napisala za svoju unuku. Ona ima 10 godina, i ona mi je pre nego sam napisala tu knjigu došla i rekla "Nona, ja te gledam na televiziji, ja te gledam ja jutjubu, ja te gledam na sve strane, srećem ljude koji o tebi govore sve najgore, ili da si pametna ili da si glupa, ko si ti nona? Jer za mene si ti nona, ti mi pečeš kolače, palačinke, ti me grliš, ti mi pričaš priče, a tamo je jedna žena koja se na televiziji dere, ko si ti?". I onda je meni i mom sinu palo napamet da ja toj maloj koja ima 10 godina, a ja imam 70, da joj pokušam reći ko sam ja. Tako je nastala knjiga. A unuka mi je jako puno pomogla, dala je naslov knjige i početak i kraj.

Rekli ste u jednom intervjuu kad su Vas pitali koja Vam je omiljena knjiga od svih koje ste napisali, pa ste se pozvali na Bukovskog i rekli da je to uvek ona zadnja. Da li to možete da kažete i u ovom slučaju?

Ja ne mogu reći da je ovo moja najbolja knjiga, jer ne znam, vreme će pokazati da li je ijedna knjiga dobra, jer mislim da je vreme jedini sudija. Ali da je meni najdraža i da mi toliko puno znači, neopisivo puno, to mogu reći. To je bilo toliko perverzno kad sam je napisala i poslala izdavaču, meni je ta knjiga tako puno značila da sam ja mislila da je to tako velika sreća da sam je napisala, a napisala sam je u dva i po meseca, da ja to sigurno neću doživeti. Ne mogu biti toliko srećna. Iako sam bila u stresu, bila sam potpuno luda, rekao mi je suprug da sam bila potpuno druga osoba, van svake kontrole, opsednuta da li ću ja dočekati izlazak te knjige. Tako da je to za moju dušu i moje srce. To je moj vrhunac. A mogu ja dobiti, zezam se, Nobelovu nagradu iduće godine za ne znam šta, ali ovo je knjiga mog života.

Ministar Zoran Đorđević za Srbiju Danas o davanjima za porodilje i borbi protiv rada na crno

Završen 5. Media Market: SD štand NAJPOSEĆENIJI! Rekordan broj gostiju, a INTERVJUI NIKAD ZANIMLJIVIJI! (FOTO)

Milena Ivanović za SD: Sve što se desilo sa Oliverom dalo mi je snagu, čovek nije svestan koliko je jak!

Zanimljiv je i trenutak kad u knjizi opisujete prodaju kuće i kažete, nakon što vas je ministar kojem ste prodavali kuću prevario i izmenio klauzulu ugovora, "Šta sam i očekivala, da bude pristojan? Da je pristojan radio bi... Gde uopšte rade pristojni ljudi u Hrvatskoj?" Kakvo je stanje danas, gde danas rade pristojni ljudi u Hrvatskoj? Šta je danas pristojna Hrvatska? Da li je slika Hrvatske Tompsonov koncert ili postoji neka druga Hrvatska koja se iz nekog razloga ne može videti?

Ja mislim kao i Srbija, kao i Grčka, kao i Švedska, kao i Amerika, imate milion lica jedne države, kao i Vi. Niste vi samo lepa mlada žena, vi ste mnogo više i mnogo manje od toga. I sve zavisi od trenutka i od provokacije. Ako vas za vrat uhvati neki ludak, vi ćete biti opaka žena koja će mu iskopati oba oka. Ako sretnete bebu u kolicima vi ćete biti raznežena buduća majka. Tako i Hrvatska. Hrvatska ima hiljadu lica. Jedno od je Tompson, ali danas su mediji oni koji govore ko je šta i ko je ko. I ako vam mediji kažu da je Tompson Hrvatska, onda je Tompson Hrvatska. Ako vam mediji kažu da je top tema našeg života čvrsta guzica Severinina, onda je to top tema našeg života. Dakle, Tompson sigurno nije Hrvatska. Hrvatska je u Irskoj, Hrvatska je u Nemačkoj, Hrvatska je svugde, a ostali su kući samo oni koji nisu mogli otići i koji nemaju izbora. I starci koji su na samrti.

Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Čini se da u Hrvatskoj, ali i na čitavom Balkanu u poslednjih dvadesetak godina ponovo jača taj nacionalizam, umesto da to bude obrnuto. Šta mislite zbog čega je to tako?

Ja u to nisam sigurna. Ja vam opet ponavljam, jača ono što mediji kažu. Mi nismo NDH. Ko zna ko ispisuje grafite o kojima čitamo svaki dan i po čijoj narudžbini. Ko zna šta je prava istina. Ne postoji generalna mržnja prema Srbima, to je slika koja se stvara. Niti je to generalni stav politike, recimo, Plenkovića, širenje mržnje prema Srbima definitivno ne. Ali gradonačelnik Vukovara, ako ćemo govoriti o nekom nacionalizmu, je definitivno na toj strani. Ali to i dalje nije službena politika.

A predsednica, šta je sa njom? Da li možemo reći da i ona ne zagovara mržnju prema Srbima?

Ona ima sreću da je glupa. To je blaženo stanje.

Mislite li da ima šansu na sledećim izborima?

Ja se nadam da će ponovo pobediti. Jer je tako glupa da je za Hrvatsku daleko manja opasnost od ovih mužjaka koji joj dišu za vratom. Jedan piči prema nacionalizmu, blago rečeno, a drugi je čovek koji želi neko mesto gde se ništa ne radi, ali se badava jede i pije i za to dobija plata. U tom kontekstu bolje je da imamo lepu glupaču, nego dva muška kretena.

Kažete u knjizi "Nijedna diktatura ne može ubiti čoveka u čoveku tako uspešno koliko to može demokratija 21. veka". Šta je učinila demokratija na Balkanu i da li je ima uopšte? U kom obliku?

Mi smo na Balkanu opsednuti osećajem niže vrednosti i idejom da postoji demokratija kao nešto što vredi. Kao nešto što je dobro, nešto što mi nemamo i prema čemu trebamo težiti. Demokratija je vladavina naroda, i jedna od najpoznatijih demokratskih zemalja, koja se računa kao kolevka demokratije bi bila Amerika. Međutim Amerika, koja naravno kao i ostale zemlje ima milion lica i milion zemalja unutar sebe, Amerika je deo kugle zemaljske, ona je kao treći svet. Vi tamo ne možete naći dobar put, tamo ljudi umiru od gladi, tamo ljudi rade tri posla da ne bi crkli od gladi, tamo ljudi ne znaju šta je krov nad glavom, ne znaju šta je doktor, ne znaju šta je škola, ako nisu bogati. Dakle u toj kolevci demokratije vlada ne rasizam, nego nacizam, a mi to zovemo demokratija. Kod nas još nacizma nema, ali ne znači da ga neće biti.

Kažete u knjizi "Moj muž je Srbin onoliko koliko sam ja Hrvatica". Šta to znači?

Meni se čini da je to vrlo logična definicija, ali to ne znači da tako treba da bude svima. Moj muž je ljudsko biće, i ja sam ljudsko biće. Nikad niko nije otkrio način da se definiše nečija nacionalnost. Evo možete šetati gradom, ko može pogoditi da ste vi Srpkinja i po čemu? Dakle po meni nacije ne postoje kao nešto što te određuje kao ljudsko biće. Može te određivati kao nekog ludaka, ako time mašeš. Ja sam Hrvatica formalno, jer jesam, jer zašto ne bih bila. Ja sam se izjašnjavala kao Hrvatica kad su se svi izjašnjavali kao Jugosloveni, jer sam htela da povučem granicu, ako su Jugosloveni svi ostali koji misle svi jednako, ja sam onda Hrvatica jer mislim drukčije. Međutim i danas, kad je jako bitno da budeš Hrvat, ja nisam ništa. Nacionalno sam ništa, čak ni kosmopolita, jer su kosmopoliti građani sveta, ja nisam, ja sam građanka svoje kuće. Meni toliko puno znači privatni život, i uvek mi je značio. Moja kuća, moja porodica, moj pas i moja mačka. Sve drugo je sredstvo da možeš uživati u svojoj kući, u svojoj porodici, u svojoj mački i u svom psu.

Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Spomenuli ste maločas žene. I u knjizi insistirate i često spominjete taj stav muškaraca, o tome kako su žene niža bića, i o glavnoj muškoj temi – "ženskoj gluposti". Kakva je situacija sa ženom na Balkanu? Da li ona služi za rađanje dece i da popuni rubrike crne hronike i ima li ona nekakvu šansu da se ikada makne iz te pozicije, ali ne pojedinačno, kao što ste se vi makli, već kolektivno kao deo društva?

Kao društvo nema, a pojedinačno ima. Ali ne na način nekakve borbe, tipa korak po korak, nego mužjaci, govorimo o mužjacima kojih ima jako puno, oni razumeju samo jezik sile. I ja sam sto puta rekla citirajući jednu italijansku feministkinju: "Kad bi žene na nasilje odgovarale nožem, a ne plačem, ne demonstracijama, ne pevanjem po putevima, ne vođenjem dečice za ruku, ne mahanjem transparentima, nego nožem", i kada bi se u Hrvatskoj godišnje ubilo 50 muškaraca, 50, ne jedan, to bi bila poruka "Muškarci, Marko je ostao bez glave, Janko je ostao bez glave, pa pre nego te tresnem dušo, ja ću razmisliti!" Jer znate, svi oni ponekad zaspu i onda im se može vratiti. Ja mislim da je to jedini pravi način na Balkanu, i ne samo na Balkanu, da se izborimo za svoju slobodu: ubijanjem, nožem, nasiljem. Sve ovo drugo ide na mlin mužjaka. Sad su se hrvatske žene digle za silovanu devojčicu, protestvovale su, pevale su, mahale su, čak su i neki muškarci tamo došli, dečica, dečaci su pušteni na slobodu, pa su opet vraćeni, i nije prošlo dva dana, a već je u okolini reke muž ustrelio ženu, dva metra dalje je muž zaklao ženu, briga njih za demonstracije.

Mužjacima treba pokazati silu. Ja sam rekla mojoj ćerki koja ima ćerku od 10 godina: borilačke veštine i nož u torbu. Kad napuni 10 godina, nož u torbu. Da bar zna da ima nož. Pa kad bude imala 20 godina, valjda će da nauči sa njime da barata. Ja se sećam, kada sam ja bila studentkinja, i kada sam kasno odlazila na autobus, iako u Jugoslaviji nije ni približno bilo silovanja ni nasilja, ja sam imala nož. Ja sam toliko mrzela mužjake, jer sam ih upoznala vrlo rano, da sam mislila "pa ja ću te odrobijat dušo, ali ćeš krepat".

Pitali bismo vas nešto i o politici i o nekim ekonomnskim temama, premda se da primetiti da volite da komentarišete takvu vrstu dešavanja kako u svetu, tako i kod nas. Neki čak smatraju da ste mnogo bolji političko-ekonomski analtičar, čak i mnogo bolji od onih koji sebe nazivaju stručnjacima.

Ja ne volim komplimente toga tipa. Ja pokušavam analizirati ono što je u skladu sa svojim mogućnostima. Ja sebe ne držim za tako kvalifikovanu.

"Hrišćanstvo je ugroženo, moramo se boriti protiv materijalnog" Muamer Zukorlić o pravim vrednostima i porodici

Duci za SD: Ima nade za Srbiju sa Rusijom i Kinom, ali svet propada! Sve se svodi na to ko će koga da zakolje!

ŠEŠELJ OTKRIVA KAKO DA S-400 OSTANE U SRBIJI! SD na štandu Velike Srbije!

Često govorite o kapitalizmu kao društveno ekonomskom poretku i o tome kako vidite ulogu velikih sila u tom prosecu transformacije drištava. Kakvo je vaše viđenje stvari?

Pa ja mislim da je taj moderni kapitalizam zapravo čisti fašizam i to fašizam koji ubija lovom, a ne snajperom, i tu nema razlike. Mislim da je ova “smrt” od pravog fašizma puno teža i traje duže. U ovakvom svetu život svakog normalnog čoveka je pretvoren u agoniju. Fašisti i nacisti su rešavali problem znatno kraće. Jevreji su ulazili u komore i nestajali. Mi obični ljudi smo jevreji, a nacisti su puno manje vidljivi nego što je to nekad bilo. Nekada je nacista nosio oznaku SS na ramenu i svi smo znali ko je to i danas znamo ko je to, a danas je naciste vrlo teško prepoznati, jer nacista je onaj ko nam prodaje mobilne telefone, nacista je onaj ko nam iznajmljuje stanove, nacista je onaj ko nam daje kamate u Hrvatskoj za 3%, a u Norveškoj su te iste kamate za 0%, a mi smo isto u EU. U Francuskoj su 1% tako da to nije kapitalizam, to je nacizam. I vi ne možete nigde u svetu, ako niste bogati, fizički opstati od jednog prosečnog posla. Da vam dam primer: ako jedna plata u Hrvatskoj iznosi 1000 evra, neka bude, ali nije tako, to je dobra plata. Neka od toga bude kirija za stan 400 evra, a to je za otprilike 35 kvadrata, neka budu struja i voda 100 evra i vama ostaje 500 evra. Od toga trošite novac na auto, na koga imate pravo po standardima i na održavanje i otplatu koji su 200 evra. E sada vi dolazite do činjenice da sa platom od 1000 evra vi ne možete da živite. A ko ima 1000 evra? Ali zato imate kartice koje vas drže u ropstvu jer ovo je robovlasnički sistem, ovo nije nikakav kapitalizam, bar ne onaj o kojem je pisao Marks svojevremeno.

Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Da li smatrate da se ovome nekako može stati na put? Da li se nekako možemo izvući iz ovakvog stanja?

Mislim da bi to bilo jako lako, ako bi to bilo nešto što nije globalno. Onda bi to bio nekakav surovi kapitalizam ili fašizam, kao npr. fašizam u Nemačkoj pa bi neko došao, kao Amerika nekad, kao velika sila, pa bi tu Nemačku srušili sa crnom zemljom. To bi bilo tako, ali cela zemaljska kugla danas je fašistička tvorevina. Imate manje od 5% ljudi na zemlji koji drže ekonomsku i svetsku moć, pa onda o čemu mi pričamo.

Kažite mi koja je Vaša prva asocijacija kada vam spomenem Sjedinjene Američke Države?

Amerika. Pa ovako: ja delim Ameriku na politiku i Ameriku na ljude. Amerikanci su robovi, a političari su zlo.

Kako vam se čini Tramp?

Mogla da uporedim Trampa na primer sa Hilari Klinton. Jer ona mu je bila konkurencija. Dakle, ja smatram da je Hilari najveća k*rva u istoriji svetske politike. Od kad sam ja živa. Ne govorim sad o onima od 100 godina pre. Obama na primer, je za mene jedan od najvećih zločinaca 21. veka.

A dobio je još i Nobelovu nagradu za mir.

To što je dobio Nobelovu nagradu za mir to još više dokazuje moju tezu. Pa kad ja uporedim to dvoje manipulatora i zločinaca sa Trampom koji je tako lagano eksplicitan, onda ja kažem da sam ja za Trampa. A osim toga ne možemo sada da zanemarimo priču o Gadafiju kojeg su smaknuli kao psa a onda se ta k*rvetina (Hilari Klinton) cerekala i bila je srećna, jer je ona "donela" demokratiju u Libiju. Ona i Obama su doneli demokratiju? Pa njih bi trebalo da streljaju oboje.

I za kraj, kako se osećate kada dođete u Srbiju?

Ja sam to govorila 1000 puta. Kad dođem u Srbiju osećam se isto kad kad dođem u Rijeku ili u Zagreb. Srećem dobre ljude i to bi bilo to.

RAMPA ZA tzv. KOSOVO! ŠEŠELJ SRBIMA DONEO MOĆNU PORUKU IZ MOSKVE, a ona znači najgori košmar za Albance!