"JA KOJI SAM SVE PRISLUŠKIVAO, OD SKUPŠTINE DO SPAVAĆE SOBE, ZADNJI SAM SAZNAO ŠTA MI SE SPREMA" Priča o čoveku koji je zauvek zaćutao
Aleksandar Leka Ranković čovek koji je do 1966. godine je bio na čelu svih policijskih i tajnih službi i jedan od Titovih najbližih saradnika. Pored svega ostalog, bio je i prvi načelnik OZNE i UDBE.
Doktor specijalista savetuje: SIGURAN NAČIN da izbegnete stomačne tegobe na putovanjima!
VEĆ OSAM DANA TRAJE POTRAGA ZA NESTALIM ZORANOM: Svaki trag mu se izgubio na Kopaoniku
VRAĆAJU NAM SE TEMPERATURE DO PLUS 40 STEPENI: Što ste uživali u svežem vremenu, uživali ste - stiže TROPSKI TALAS
Mnogi ipak malo toga znaju o njemu, a oni koji znaju i dalje se pitaju zašto je nakon Brionskog plenuma zaćutao zauvek.
Na Brionskom plenumu koji je održan 1. jula 1966. Aleksandar Ranković je jedva šta progovorio. Prema svedočenjima, bio je izolovan, a bivši saborci su ga se klonili. Mnogi kažu da je delovao veoma konfuzno i zbunjeno. Svi učesnici rasprave su tom prilikom osudili su njegove postupke. Tokom sednice mu je naglo pozlilo, pri čemu je doživeo blagi infrakt. Kada je govorio, pričao je samo o svojoj moralnoj odgovornosti i podneo je ostavku na sve funkcije.
Tako je 1. jula 1966. godine okončana, do tada, blistava karijera Aleksandra Rankovića, osnivača svih tajnih službi na prostorima Jugoslavije, kuma i jednog od najbližih saradnika Josipa Broza Tita. Međutim, sve je počelo na drugačiji način.
Čovek prvi do Tita
Aleksandar Leka Ranković je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Srbije, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. On je posle 2. svetskog rata važio za jednog od najpouzdanijih boraca tog poredka. Delovanjem bezbednosnih službi na čijem je čelu je Ranković bio, posleratna država je veoma brzo i uspešno očišćena od političkih neprijatelja režima, dok je akomunistička vlast je učvršćena.
Titov kum i šef svih tajnih službi Jugoslavije
Aleksandar Ranković je bio član svih važnijih političkih tela, kako u državi, tako i u Komunističkoj partiji. Bio je potpredsednik Savezne skupštine, član Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Jugoslavije, potpredsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Odbora za unutrašnju politiku, član Sekretarijata Izvršnog komiteta CK SKJ, član CK Saveza komunista Srbije, član Predsedništva Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Pored toga, on je bio i šef svih tajnih i policijskih službi Jugoslavije zadužen za borbu protiv svih koji su bili protivnici države.
Sve ove funkcije dobrim delom su mu bile pobverene jer je bio veoma blizak sa Titom. Još jedan čin njihovog prijateljstva bio je kada se Broz 1952. godine venčao sa Jovankom, kum mu je bio upravo Ranković.
Do 1966. godine politička moć Aleksandar Ranković stalno je rasla. Zato je njegov pad bio još veći kada je “afera prisluškivanja” jednom izbila.
Pad
Te 1966. godine navodno su otkriveni uređaji za prisluškivanje u Titovom kabinetu i spavaćoj sobi njegove supruge Jovanke u rezidenciji u Užičkoj broj 15 u Beogradu. Nikada nije obelodanjeno kako je sve to otkriveno, ali je odmah kao glavni krivac upravo izabran Ranković, optužen da se "kao sila izdigao iznad društva".
I onda je 1. jula usledio Brionski plenum na kome se Ranković sam povukao nakon što je bio žestoko kritikovan od strane dojučerašnjih drugova. Nakon toga usledila je "čistka" mnogi su smenjeni, uhapšeni i penzionisani.
Čovek koji je zauvek zaćutao
Aleksandar Ranković je bio skoro jedini Srbin u neposrednom Titovom okruženju. Njegovom smenom srpska Državna bezbednost značajno je oslabila, a "čistka" u kojoj su prevashodno stradali srpski zvaničnici, dovela je do slabljenja uticaja Republike Srbije u Jugoslaviji.
Posle Briona, Ranković je zaćutao. Živeo je mirno i povučeno i bavio se pisanjem memoara. U njima je zapisao: "Ja, koji sam sve prisluškivao, od skupštine do spavaće sobe, zadnji sam saznao šta mi se sprema."
Ranković je umro 19. avgusta 1983. godine, Centralni komitet Saveza komunista cenzurisao sam čin sahrane. U šturom izveštaju Tanjuga, koji je emitovan, stajalo je da se od Rankovića oprostilo "nekoliko hiljada građana". Prema proceni nekih očevidaca, bilo ih je više od 100 hiljada, a ispratili su ga i povicima: "Leka, Leka".