KADA ĆE EKOLOŠKI PROBLEM U SRBIJI BITI REŠEN? Nekoliko MILIJARDI evra nas deli do ZDRAVIJEG ŽIVOTA!
Zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva, problemi sa otpadnim vodama i kvalitetom reka, mali broj sanitarnih deponija, nedovoljna reciklaža otpada, industrijsko zagađenje, opasni otpad rasut na stotinama lokacija u zemlji i buka - to su najveći ekološki problemi u Srbiji.
Sve njih obrađuje pregovaračka pozicija 27 koju je Srbija pre nekoliko dana podnela Evropskoj komisiji.
Magla, pa onda PONOVO KIŠA! U ovim MESTIMA PADAĆE I SNEG, a pogledajte prognozu DO 4. FEBRUARA!
Ljiljana iz Kine poslala PISMO SVIM SRBIMA! Njene reči donose ISTINU O SMRTONOSNOM VIRUSU iz Kine! (FOTO)
JAPANCI ODUŠEVILI SRBIJU! Pevaju ČUVENU SRPSKU PESMU bez GREŠKE, na repertoaru i "MAKEDONSKO DEVOJČE"
Enormno zagađenje vazduha ove zime u pojedinim gradovima u našoj zemlji otvara pitanja kada će ekološki problemi biti rešeni i koliko će nas to koštati?
Prvo, šta tačno znači to što smo podneli pregovaračku poziciju?
- Pregovaračka pozicija podrazumeva analizu stanja u smislu obaveza prema EU. Kada stigne u Brisel, biće prihvaćena na međuvladinoj konferenciji, a potom će svih 27 zemalja EU razmatrati našu poziciju i tek nakon toga možemo da očekujemo otvaranje pregovora - objašnjava za medije Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Izrada pozicije trajala je skoro tri godine, uz učešće 30 institucija, zbog čega predstavlja najkompleksniji dokument od preko 1.600 stranica, a glavne zahteve navedene u dokumentaciji istakao je Karić:
- Mi smo identifikovali sve ekološke probleme u Srbiji. Njihov broj, nažalost, nije mali. Nakon decenija nebrige o životnoj sredini i dugotrajne tranzicije, suočavamo se sa problemima u gotovo svim oblastima. Najveći problem, ali i posledice koje izaziva po zdravlje stanovništva, jeste zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva. Zatim, problemi sa otpadnim vodama i kvalitetom reka, nedovoljan broj sanitarnih deponija i mala reciklaže otpada, pa industrijsko zagađenje, opasan otpad koji je rasut na stotinama lokacija u zemlji, zaštita prirode i buka - kaže Karić.
On apostrofira i nedovoljno razvijenu ekološku svest, ali i klimatske promene i gasove sa efektom staklene bašte, koji prouzrokuju suše, požare, poplave i klizišta.
- Posebna dva "ekološka problema" jesu uspostavljanje sistema finansiranja životne sredine kroz namenski zeleni fond i princip "zagađivač plaća" i podizanje stručnih i ljudskih kapaciteta ekološke uprave na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou - kaže Karić.
Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije centar za demokratiju, kaže da je najveći problem zagađenje vazduha.
- Među konkretnim problemima vidim pitanje zagađenosti vazduha, tu su termoelektrane, lokalna ložišta... Problem je i odlaganje otpada, pa kvalitet i kontrola pijaće vode, čišćenje odvodnih kanala, nekontrolisano odlivanje opasnih materija u kanale, potoke i reke... Suočeni smo i sa problemom derivacionih malih hidroelektrana koje uništavaju životnu sredinu - kaže Vučković.
Ivan Karić kaže da je pitanje kada ćemo imati zdrav vazduh i čistu vodu značajnije od toga da li ćemo i kada u EU.
- Mi smo identifikovali 19 propisa EU za koje je potrebno da tražimo prelazni period zbog visokih troškova sprovođenja i kako bi naša industrija imala vremena da izvrši ekološku tranziciju, a da uz brigu o životnoj sredini, postane konkurentnija na tržištima EU - kaže Karić.
On naglašava da su rokovi vezani za poglavlja restriktivni, te je okvir između pet i 20 godina. Dakle, najkasnije 2040. godine ekologija u Srbiji moraće da bude u skladu sa evropskim zahtevima. Jedno od glavnih pitanja je koliko će to sve da košta jer poglavlje 27 važi za jedno od najskupljih.
- Ulaganja u sektor voda i sektor otpada su najzahtevnija i najskuplja. Ona mogu dostići oko 7,5 milijardi evra. Predviđeno je da se takve investicije finansiraju iz fondova EU (64%), državnog budžeta (18%) i lokalnih budžeta (4%), kao i fondova i zajmova (14%). Plus, ukupan iznos investicija potreban za postizanje potpune usklađenosti sa Direktivom o industrijskim emisijama je oko 1,3 milijarde evra - zaključuje Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine. On kaže da je planirano 350 postrojenja samo za pročišćavaje otpadnih voda.
Nataša Vučković kaže da, kada se govori o troškovima, treba meriti i štetu nanetu životnoj sredini i troškove koje ta šteta prouzrokuje, lečenja, revitalizacija zemljišta...
- Značajan trošak za primenu mera u zaštiti životne sredine treba da snosi privatni sektor. Postavlja se pitanje kako će se ponašati veliki investitori koji su možda pomislili da je Srbija zemlja sa niskim standardima zaštite pa da je samim tim i profit veći. Država će morati i njih da primora da poštuju regulative - smatra Vučković.
Zdravija privreda do 2030. godine
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za medije da je cilj Srbije da kroz pregovore obezbedi prelazni period kako bi se infrastruktura i postrojenja u Srbiji prilagodili EU standardima.
- Verujem da će, imajući u vidu novi "Zeleni dogovor" članica EU, biti prepoznata važnost da i zemlje kandidati za članstvo budu uključene. U pravom trenutku smo poslali pregovaračku poziciju jer će "Zeleni dogovor" za Zapadni Balkan biti tema i ove godine, kroz koji će se definisati brojni regionalni projekti iz oblasti zaštite životne sredine, a u cilju dostizanja klimatski neutralne privrede do 2030. godine - smatra ministarka.
Srbija treba da zna za ovog direktora! Iz milošte ga zovu UČO, a ono što čini za decu je za PRIMER!
VREMENSKA KATASTROFA: Zašto u Srbiji umesto SNEGA pada KIŠA? Meteorolog otkrio UZROK promene klime!
"Zabrinuti smo, POŠALJITE NAM AVION" Dramatična ispovest Srpkinje Snežane pravo iz Kine!
ZABRANJENE POSETE BOLNICAMA U SRBIJI: Stiglo i hitno upozorenje SZO
Danas slavimo sveca koji je pobedio ĐAVOLA: Izgovorite OVE REČI za snagu i dobro zdravlje!