KAKO ĆE SRBI SLAVITI SLAVU U DOBA KORONE? Otac Grigorije odgovara na pitanje koje muči sve nas
Proslavljanje treba da bude prilagođeno uslovima i mudro, ali svakako s onima koji su naši bližnji i svedoci našeg postojanja, kaže voždovački sveštenik Gligorije Marković.
Fakultet društvenih nauka dobio sedam akreditacija
SKUPO IH KOŠTAO PRELAZ GRANICE: Zašto Srbi idu u Bosnu i vraćaju se u istom danu?
– Oni koji su slavu proslavljali u restoranima, uz muziku i razbibrigu čula, mogu da iskoriste da je sada proslave kako i treba, u svome domu, s najbližima i bez galame.
Bliži se period u godini koji popularno zovemo sezona slava, vreme za porodicu i prijatelje, za molitvu i sećanje na pretke, prilika da ugostimo i budemo gošćeni.
Od onih koji slavsku sveću pred ikonom istog svetitelja pale generacijama unazad do onih koji prave glamurozne gozbe, nešto između svadbe i pokušaja holivudske žurke gde baš i nema mesta za porodične ikone, svi su deo "korona stvarnosti" i trebalo bi da tome prilagode i svoje slavlje.
Domaći epidemiolozi već su upozorili da treba izbegavati velika kućna slavlja, kao i sva veća okupljanja u zatvorenom prostoru. Suština obeležavanja krsne slave, uostalom, i nije u tome da ugostimo što više ljudi.
Baš zbog toga, prezviter Gligorije Marković, sveštenik u voždovačkoj Crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kaže da korona nije izmenila nijedan suštinski element proslavljanja krsnog imena, ali da svakako treba biti oprezan i svestan stvarnosti u kojoj trenutno živimo.
Vera je temelj na kome možemo sebe da čvrsto izgradimo da nas ništa od onoga što se događa oko nas ne poremeti u sopstvenom doživljaju i viđenju i punoći života koji je u nama samima, napominje naš sagovornik.
– U vremenima izazova i nesigurnosti u kojima čak ne možemo da prepoznamo sve sopstvene strahove, da li su zaista naši ili su negde spolja umetnuti u nas, a svakako je to ovo vreme, vera je presudna za stabilno i dobro i mentalno i duhovno stanje. Slava, kao proslavljanje zaštite božje kroz njegove svete, upravo je potvrda da nas u svemu što se događa oko nas Bog ne napušta i da brine o nama. Ova vera nije prosto događaj srca i pojedinca već čitavih pokolenja koja su prethodila i svih koji su oko nas samih, i treba da bude proslavljena kako je i predata i primljena, sa slavskim kolačem, svećom i žitom i molitvom čitave crkve. Prilagođeno uslovima i mudro, da, ali svakako s onima koji su naši bližnji i svedoci našeg postojanja. Želim da kažem, sve što se uobičajeno radi za slavu, samo, organizovanije, sa zaštitom i uz mere predostrožnosti da smo učinili sve da se zaštitimo i s velikom verom u ljubav božju – kaže otac Gligorije Marković.
Kako napominje, potrebna je bolja organizacija dolaska gostiju i malo više truda i dodaje da oni koji su do sada proslavljali slavu dostojno i u proslavljanju Boga i svetih neće osetiti razliku.
– Oni koji su slavu proslavljali u restoranima, uz muziku i razbibrigu čula, mogu da iskoriste da je sada proslave kako treba, u svome domu, s najbližima i bez galame – ističe otac Gligorije Marković.
Objašnjavajući da pandemija virusa korona ne menja nijedan važan element proslavljanja krsnog imena, voždovački sveštenik dodaje da, međutim, ona menja sopstveni doživljaj u kojem, kako dodaje, najednom ništa nije važno.
– Život je uvek život i u najvećim nesrećama je i dalje to. A ovo je samo pojačana pažnja koja menja pogled na bližnjeg, da je on opasnost za mene i druge. To mora da se izbegne time što ćemo učiniti sve da uz ličnu svest o postojanju zaraze onaj drugi i dalje ostane naš bližnji koji nam je potreban – kaže prezviter Gligorije Marković.
Uoči slava neretko se i u crkvama stvori velika gužva, naročito o Svetom Nikoli, kada se pred hramovima gotovo u redovima čeka da bi se presekao slavski kolač. Da li se, stoga, i u crkvama razmišlja kako da se izbegnu nepotrebne gužve?
– Stvar je dobre organizacije i truda i svesti svih učesnika o onom drugom da li će biti gužvi ili ne. Provetrena crkva, tamjan koji je i sam dezinfekcija po sebi, organizovan raspored dolazaka i kraće zadržavanje, naša sopstvena svest o zarazi koja je prisutna i higijena po povratku iz crkve deo su logike pristupanja sečenju kolača u crkvi – napominje prezviter Gligorije Marković.