KAKO DA ZAŠTITITE SVOJ NOVAC I LIČNE PODATKE: Komplikovane lozinke najbolja zaštita od sajber pretnji
On je rekao da pre 2016. godine oblast informacione bezbednosti uopšte nije bila regulisana, a da je zatim Zakon definisao pravila.
Naveo je tri najčešća napada na sajber bezbednost na koje građani treba da obrate pažnju - "fišing", to je kada dobijete mejl od nekoga koji vam se čini poznatim, a domen se razlikuje za jedno slovo, zatim, mejl koji vam zaključa računar i traži novac da bi se rešio problem.
U tim slučajevima, rekao je, da ne treba pristajati na bilo kakva plaćanja, jer tako verovatno nećete rešiti problem.
Kao treći incident, koji je Tintor naveo i na koji građani treba da obrate pažnju su "spamovi" koje svi dobijamo.
Direktor RATEL-a je kao zaštitu preporučio da se redovno ažuriraju softveri i što složenije lozinke.
Prema rezultatima istraživanja koje je sprovedeno u 5.000 internacionalnih kompanija, 46 odsto incidenata koji su se odigrali u protekloj godini bili su prouzrokovani od strane nekog od zaposlenih koji su nenamerno kompromitovali sajber bezbednost svoje kompanije.
Tintor kaže da po sajber bezbednost postoji pretnja i spolja i iznutra.
Prema njegovim rečima, posao Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (CERT) nije da izlazi na teren i rešava probleme, već da radi promociju informativne bezbednosti.
Tintor kaže da nacionalni CERT ima i međunarodnu komponentu, pošto postoji mogućnost da Srbija bude meta napada, ali i izvor napada.
Akt o bezbednosti sadrži 28 mera zaštite uz pomoć kojih se obezbeđuje prevencija od nastanka incidenata, odnosno prevencija i minimizacija štete od incidenata, koji ugrožavaju vršenje nadležnosti i obavljanje delatnosti.
Dodao je da svaka kompanija treba da propiše pravila ponašanja.
Tintor je rekao da su često zaposleni izvor incidenta i da je poštovanje procedura preventiva da se ne desi incident, a ako se desi, poštovanjem procedure, lakše je otkloniti.
- Ovo je još mlada priča i svi treba da izgradimo poverenje. Teško je objasniti banci da neke stvari koje se dešavaju u njoj treba da podeli sa drugima, kako bi se rešio problem - istakao je direktor RATEL-a.