KAKO OSTATI BEZBEDAN NA KUPALIŠTIMA? Svi traže beg od vrućine pored vode - obratite pažnju na ove stvari kako nešto ne bi pošlo po zlu
Prvenstveno ih ljudi posećuju da bi se u vrelim letnjim danima rashladili, ali ima i onih koji kupališta smatraju pogodnim kutkom za izležavanje, sunčanje i igranje tablića ili jamba, pa i za pretresanje lokalnih priča i socijalizaciju.
ZANIMAJU VAS ELEKTRIČNI AUTOMOBILI? Sada možete trgovati cenom njihovih akcija!
KAKAV ŠMEKER: Njoj je prsten bukvalno pao sa neba - nestvarna prosidba iz vazduha na najlepšem mestu u Srbiji (FOTO)
DA LI STE JE VIDELI: Nestala Zorka iz Starčeva, na sebi je imala crne pantalone i svetlu majicu
Bazeni, jezera, reke i ostala kupališta su sve to i mnogo više, ali i mesta koja mogu, ukoliko se ne vodi dovoljno računa, da budu pogubna za ljudski život.
- To su situacije gde ljudi precene svoje sposobnosti, misle da mogu da otplivaju više i onda se u jednom trenutku umore, shvate da ne mogu usled nekog straha, grča, pa i dodira trave - kaže Kristina Miladinović instruktorka u Udruženju spasilaca na vodi Srbije.
- Postoji niz uzroka koji mogu da dovedu do nezgodne situacije a kojih ljudi nekako nisu ni svesni - dodaje spasiteljka.
Na kupalištima širom Srbije prošlog meseca utopilo se ili se vodi kao nestalo nekoliko osoba, uglavnom maloletnih dečaka ili mladića.
- Kupati se samo na obezbeđenim kupalištima - spasioci i medicinsko obezbeđenje, ne konzumirati alkohol i ne prejedati se pre ulaska u vodu, nikako ne ulaziti u vodu naglo, naročito ne posle fizičkih aktivnosti i ne skakati u vodu gde to nije obezbeđeno - savetuje doktor hitne pomoći Sergej Panić u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Šta nam poručuju spasioci?
Posetilac prvenstveno treba da se upozna sa pravilima kupališta i njegovim karakteristikama, onda da te propise poštuje i, što je najvažnije, da ,"sluša savete spasilaca".
Prvi u nizu je, kaže Miladinović, "mera prevencije i briga prema sebi".
- Jako je važno da u ovim toplim danima ljudi imaju svest da nagli skokovi i ulazak u vodu nikako nisu dobri za organizam, već je potrebno postepeno rashlađivanje - ističe 23-godišnja spasiteljka.
Kaže da neplivači i oni koji nisu dobro ovladali "plivačkim sposobnostima" ne bi trebalo da se kupaju "u dubinama gde bi mogao da nastane problem".
Zato se na bazenima takvim osobama ne preporučuje kupanje u velikom, olimpijskom, već u manjem, rekrativnom bazenu gde neplivači mogu da se opuste i bez bojazni uživaju u boravku.
Neki od beogradskih bazena čija infrastruktura podrazumeva i takva mesta za kupanje su 25. maj, Olimp, 11. april i Košutnjak, dok Tašmajdan ima samo olimpijski i dečiji bazen.
Što se tiče kupanja u prirodi - na rekama, jezerima i kanalima, Kristinina preporuka je na mestima gde „ne postoji uređena infrastruktura i boravak na vodi nije bezbedan", da se tamo ljudi ne kupaju.
Takva "neuređena kupališta", naglašava, sama po sebi nose ,"veliki broj rizika".
- Ukoliko ne postoje službe za spasavanje i hitna pomoć, to mesto nije bezbedno jer ako dođe do neke nezgodne situacije, ne postoji stručna pomoć koja će moći da pomogne - ističe spasiteljka.
Bazeni kao utočište od vreline
Usled tropskog talasa koji je naprasno preplavio Srbiju, sezona kupanja je već uveliko počela, pa su mnogi pohrlili ka prvim vodama u okolini.
Tako je i Ana Obradović iz Beograda utočište od vrućine prošlog vikenda pronašla na njenom omiljenom bazenu Tašmajdan, pri put posle dve godine pauze uslovljene pandemijom korona virusa.
- Opuštanje, rashlađivanje, a volim i da plivam, a pošto nemamo more, to mi je praktično jedina opcija - objašnjava 26-godišnja master dizajnerka.
Kaže da tamo stalno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, pa dok je u vodi uvek gleda da li joj neko ide u susret tokom plivanja i izbegava ronjenje.
- Jako me nerviraju ljudi koji plivaju i ne zanima ih da li će naleteti na nekoga.
- U većini slučajeva kupač ne vodi računa o sebi - dodaje Obradović.
Nikada nije došla u poziciju da zatraži pomoć spasioca, niti je imala priliku da vidi njihovu intervenciju.
Na bazenu koji najčešće posećuje - Tašmajdan, oni su, kaže, "vrlo ažurni i obraćaju pažnju na sve".
Spasilačke intervencije na bazenima su retke i uglavnom se dešavaju kada su velike gužve i zbog "društva koje želi da se dokazuje", navodi spasiteljka Miladinović.
- Ukoliko je služba profesionalna i radi na merama prevencije, često se dogodi da prođe dugo vremena da nemamo intervencije, ali to zavisi od velikog broja faktora - dodaje.
Zbog toga je nemoguće sračunati broj intervencija po sezoni jer se veliki broj njih završi "bez uskakanja u vodu".
- Mi se tokom radnog vremena trudimo da edukujemo ljude šta je sve to dobro da bi njihova bezbednost na vodi i pored nje bila na zavidnom nivou - naglašava Miladinović.
Beogradsko more
Za razliku od Ane Obradović koja već nekoliko leta ne posećuje "beogradsko more" - Adu Ciganliju, najviše zbog "prljave vode", njen sugrađanin Mladen Basarić je godinama gotovo „redovni" posetilac.
Razlozi su besplatan ulaz, organizovani prostor za roštiljanje i dovoljno mesta na plaži gde može da se spusti peškir.
Nikada nije strahovao za sopstvenu bezbednost na Savskom jezeru.
- U principu sam dobar plivač i nemam nekih bojazni što se tiče bezbednosti, generalno više pazim na ljude oko mene - govori 30-godišnji Beograđanin za BBC na srpskom.
Ne oseća se ugroženo jer i ,,dobro obučeni" spasioci ,"poprilično dobro" rade njihov posao.
Primetio je da su dobro raspoređeni i da imaju dobru komunikaciju putem motorole, a takođe su i motorizovani, kako na kopnu, tako i u Savskom jezeru.
- U principu najviše obaveštavaju i upozoravaju ljude koji im deluju kao slabi plivači da ne idu duboko, a možda sam jednom ili dva puta u životu video da je spasilac onako filmski uskočio za nekim u vodu - ističe ekološki tehničar Basarić.
Koordinator spasilačke službe JP „Ada Ciganlija" - Miodrag Jović izjavio je u sredu za RTS da su od početka kupališne sezone, koja traje desetak dana, imali devet intervencija u situacijama gde je moglo da dođe do fatalnog ishoda.
Prošle godine je bilo ukupno 12 takvih intervencija.
Jović je apelovao na kupače da poštuju pravila koja važe na jezeru, a posebno se obratio roditeljima da decu nikako ne gube decu iz vida.
- Deca od četiri do pet godina imaju potpuno drugačiji mehanizam utapanja od odraslih, odnosno nema odbrambenog mehanizma.
- Ukoliko roditelj ne vidi dete kada propadne pod površinu vode, skoro uvek dođe do fatalnog ishoda - rekao je Jović za RTS.
Šta kažu doktori?
Pomoćnik direktora službi zdravstvenih delatnosti u beogradskoj hitnoj pomoći doktor Sergej Pantić kaže da su od početka kupališne sezone njihovi lekari imali ,"par intervencija" na terenu.
Prema njegovim rečima, na najposećenijem beogradskom kupalištu - Adi Ciganliji imali su „do 10 pregleda" u dve ambulante.
Tamo se dežura svakog dana od devet ujutru do sedam uveče, a pored ambulanti tu su i dve „kompletne lekarske ekipe u sanitetskim vozilima", uz još jednu transportnu ekipu.
Doktor je u pisanoj izjavi naveo da do lekarske intervencije dolazi mahom zbog povreda usled pada sa bicikla ili trotineta, a "mnogo ređe da je nekome pozlilo".
Nema pravila, dodaje, kome će se pomoć ukazati, međutim, ističe da su u poslednje vreme najviše ukazivali pomoć „mlađim alkoholisanim licima".
Jovana Obrenović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć je u izjavi za RTS rekla da prilikom kupanja po visokim temperaturama posebnu pažnju treba da obrate hronični bolesnici.
- Dugogodišnji hroničari imaju već način da prepoznaju šta im se novo dešava, ali svakako oprez - redovno merenje tenzije, uzimanje terapija - navela je Obrenović.
Alkohol
Veliki problem i jedan od uzroka utapanja, kako u Srbiji, tako i u svetu, jeste konzumiranje alkohola prilikom kupanja.
U Rusiji se u toku samo jedne nedelje leta 2010. godine utopilo oko 230 ljudi, uzrok je bila kombinacija ispijanja votke i uskakanje u reku ili jezero.
- Ako pričamo o unosu alkohola, to treba da bude u momentu kad smo završili plivanje i ostale stvari i kad smo seli da se družimo i relaksiramo.
- Nikako alkohol, pa idem u vodu - to ni u kojoj količini nije preporučljivo - izjavila je nedavno za BBC na srpskom nutricionistkinja Jagoda Jorga.
Kristina Miladinović kaže da dolazak mladih na kupališta u alkoholisanom stanju nije čest slučaj, ali se dešava.
Spasioci, dodaje, zabranjuju ulazak u vodu pijanih omladinaca, ali je problem što u okviru samih kupališta postoje kafići gde se može konzumirati alkohol.
- Bez obzira na to, spasioci kada primete da neko konzumira alkohol, strogo ga izbacuju iz vode - naglašava Miladinović.
Od malih stvari mogu da nastanu veliki problemi"
Prošlog meseca se nekoliko maloletnih dečaka i mladih osoba utopilo na kupalištima širom Srbije.
Dvojica tinejdžera iz Feketića na severu Srbije stradala su u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, njihov vršnjak se poslednjih dana juna utopio u Zapadnoj Moravi u blizini Čačka, dok se 25-godišnji otac troje dece udavio u blizini plaže Lido, na Dunavu, kraj Zemuna.
Problem je u tome, navodi doktor Pantić, što su to uglavnom ,,slabije obučeni plivači, bez nadzora starijih lica", koji zaklon od vrućine pronalaze kupajući se u rekama koje su ,,mnogo opasnije od stajaćih voda".
Prema pisanju medija, tokom juna dva dečaka od 9 i 15 godina utopila su se na bazenima u Beogradu - na Voždovcu i Košutnjaku, dok je jedan osnovac od 10 godina stradao u Odžacima, u Vojvodini, u večernjim satima na bazenu koji još uvek nije bio otvoren.
Život je na neuređenom kupalištu Plava banja kod Kikinde, poslednjeg dana juna izgubila i devetogodišnja devojčica.
Deci mlađoj od 12 godina zabranjen je ulazak na bazen bez prisustva roditelja, kaže Miladinović.
Njen savet je da, kada su u pitanju najmlađi uzrasti, roditelji stalno budu uz dete.
Takođe, potrebno je da budu sigurni da njihova deca umeju da plivaju i da znaju gde idu na kupanje, ukoliko su nešto starijeg uzrasta i sami odlaze na kupališta.
- Apelovala bih na roditelje da se njihova deca kupaju isključivo na mestima određenim za to i da budu upućeni sa kim i gde idu - zaključuje Miladinović.